Šta se desilo sa manjinskim strankama u Sporazumu o izbornim uslovima

Elvira Kovač, potpredsednica Saveza vojvođanskih Mađara, za Danas objašnjava da je posle prvog sastanka u ovom dijalogu doneta odluka da zbog efikasnijeg delovanja vladajući većinu u tim razgovorima zastupaju predsednik Skupštine Ivica Dačić i predstavnici SNS. Ona navodi da se slaže sa svim što je potpisano i objašnjava.

– Kada je počeo dijalog u aprilu, na prvoj plenarnoj sednici, kojoj je prisustvovao i predsedika Srbije Aleksandar Vučić, bilo je 27 stranaka. Pošto smo shvatili da to neće biti baš efikasno, doneta je odluka da se dijalog vodi u Radnoj grupi i da u njoj celu vladajuću većinu predstavljaju predsednik parlamenta Ivica Dačić i predstavnici SNS. SVM kao i ostali predstavnici manjina je pozvan na sastanak Radne grupe kada je bilo reči o predstavljanju stranaka manjina i tom pozuvu smo se odazvali ja i gospodin Muamer Zukorlić – kaže Kovač.

Predsednik Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić na pitanje Danasa da li je i on „preneo ovlašćenja u dijalogu na SNS“ i zašto nema njegovog potpisa kaže:“SSP nije davala ovlašćenja za potpis nikome i to je svakako odgovornost samih potpisnika, ali podržavamo svaki sporazum kojim se unapređuju izborni uslovi“.

Predstavnici poslaničke grupe “Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka” u Skupštini Srbije, koju vode Šaip Kamberi i Enis Imamović kao jedina parlamentarna opoziciona grupa nije učestvovala u ovom dijalogu, već u onom u kojem su posredovali poslanici Evropskog parlamenta.

Od njih juče nismo uspeli da dobijemo komentar na tačke sporazuma koje se odnose na manjinske liste.

U tački – Kandidovanje na izborima Sporazuma u odeljku o smanjenju potrebnog broja potpisa birača piše da Zakonom o izboru narodnih poslanika broj potpisa birača koji je potreban za podnošenje izborne liste stranke nacionalne manjine na izborima za narodne poslanike treba smanjiti na 5.000, a Zakonom o lokalnim izborima treba predvideti princip po kojem broj potpisa koji je potreban za podnošenje izborne liste ne zavisi od broja odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave, već od broja birača na dan raspisivanja izbora, tako da se izborna lista može podneti ako je podrži najmanje: 200 birača u jedinicama lokalne samouprave koje imaju do 20.000 birača, 300 birača u jedinicama do 30.000 birača, 500 birača u jedinicama koje imaju do 50.000 birača, 600 u jedinicama do 70.000 birača, 800 u onima sa 100.000 birača, 1.000 u jedinicama do 500.000 birača i 3.000 u jedinicama lokalne samouprave koje imaju više od 500.000 birača.

Osim toga pokrajinskom skupštinskom odlukom o izboru poslanika u Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine broj potpisa birača koji je potreban za podnošenje izborne liste na pokrajinskim izborima se smanjuje sa 6.000 na 4.000, a broj potpisa birača za podnošenje izborne liste stranaka nacionalnih manjina na pokrajinskim izborima sa 3.000 na 2.000 potpisa.

Uz to se predviđa da izborne liste manjina treba da imaju privilegovan status prilikom kandidovanja i dodele mandata.

A Zakonom o izboru narodnih poslanika treba izričito predvideti zabranu izigravanaj zakona i dati Rebubličkoj izbornoj komisiji ovlašćenje da određenom podnosiocu izborne liste ne prizna status političke stranke nacionalne manjine ako se utvrdi da je reč o većinskoj stranci koja pokušava a izigra zakon.