Manojlović: Ustavni sud ne štiti Ustav

Manojlović je to potkrepio sa sedam primera, od kojih je prvi iz 2009. godine, kada je Ustavni sud legalizovao i dozvolio neustavni reizbor sudija.

Zahvaljujući tome su otpuštene sve sudije, a zatim su ponovo birane po političkim kriterijumima, iako je stalnost sudijske funkcije osnova modernih država. Tada je 867 sudija ostalo bez posla zbirnom odlukom, sa obrazloženjem na manje od dve strane, a izdvojeno mišljenje u toj odluci Ustavnog suda imala je samo sudija Olivera Vučić, naveo je Manojlović.

Drugi primer je bio Briselski sporazum, koji su Ivica Dačić i Aleksandar Vučić sklopili sa Hašimom Tačijem i time si ukinute su institucije Srbije na Kosovu. Ustavni sud je 2014. godine prihvatio protivustavno obrazloženje vlasti da je reč o političkim aktima, bez pravnih posledica, iako je došlo do povlačenja srpskih policijskih snaga i gašenja pravosuđa na KiM.

Na javnoj raspravi svi profesori fakulteta i pravni stručnjaci jasno ukazali da je reč o neustavnom sporazumu, što su potvrdile izdvojenim mišljenjem četiri sudije, od kojih troje doktori ustavnog prava – Bosa Nenadić, Olivera Vučić, Dragan Stojanović i Katarina Manajlović Andrić.

Kao treći primer Manojlović navodi „otete penzije“, kada je Ustavni sud potvrdio protivpravnu odluku vlasti i u potpinosti negirano zajemčeno pravo na imovinu i stečena prava penzionera, prihvativši stanovište Vlade da bi u suprotnom došlo do ekonomskog kolapsa zemlje.

Četvrti primer je obavezna članarina Privrednoj komori, kada je Ustavni sud legalizovao protivustavnu obaveznu članaraninu privrednih subjekata, iako Ustav garantuje pravo da se niko ne može na silu naterati da bude član nekog udruženja.

Prema mišljenju Manojlovića, peti primer je Zakon o restituciji. Ustavni sud je tada odbio čak i da zakaže javnu raspravu po pokrenutom postupku za ocenu ustavnosti, koju je podnelo više 25 poslanika opozicije, u potpunosti negirajući iznete argumente i nejednakost među građanima kojima je oduzimana imovina.

Šesti primer je poništavanje propisa na osnovu kojih je Siniši Malom oduzet doktorat zbog plagijata, kako bi on odlukom suda dobio nezasluženu doktorsku titulu, ukazao je Manojlović.

Poslednji primer koji navodi Manojlović je odluka Ustavnog suda da u dogovoru sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, kako bi se sproveo litijumski plan sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, ukine odluku Vlade kojom je bio ukinut projekat Jadar, čime se stavio u službu kompanije Rio Tinto.