Foto: Miroslav DragojevićKao prijatelju Srbije i kao prijatelju Evropske unije teško mi je da zamislim da Srbija okreće leđa EU. Mislim da ima mnogo onih u Srbiji koji veruju da proces integracije u EU ide suviše sporo, i koji su emotivno pogođeni jer se čini kao da im EU uvek ne pokazuje ljubav za koju osećaju da je zaslužuju.
Ali, bar za mene, ovo je nešto što bih opisao kao porodičnu svađu a ne kao duboko nerazumevanje, kaže u razgovoru za Danas Kameron Manter, bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, odgovarajući na pitanje smatra li, poput nekih diplomata u EU, da Srbija tokom aktuelne pandemije korona virusa „okreće leđa“ Uniji. Manter je, takođe, u ime Instituta Istok-Zapad, uključen u Balkanske dijaloge – skupove posvećene situaciji u ovom regionu, uključujući odnose Beograda i Prištine.
* Šta mislite o retorici srpskih zvaničnika u vezi sa medicinskom i drugom pomoći koju pružaju Kina i EU?
– Evropske investicije u Srbiji daleko nadmašuju kineske. Evropski uticaj, kulturni i istorijski, daleko je značajniji od kineskog. Srbija, zbog prirode svog geografskog položaja i naklonosti svojih građana, jeste evropska.
* Očekujete li da će pandemija usporiti proces rešavanja kosovskog pitanja?
– Pandemija je prioritet, pa su s pravom drugi politički procesi usporeni. Nadam se da će ovaj period omogućiti onima koji žele pravično i nepristrasno rešenje za probleme odnosa Kosova i Srbije da razmisle o dugoročnim rešenjima i pokušaju da odstupe od žučne retorike koju su koristili u bliskoj prošlosti. Balkanski dijalozi, u kojima imam privilegiju da učestvujem, služe upravo tome: da dozvole liderima u ovom regionu i u Evropi da omoguće „hladnijim glavama“ da dominiraju, da razmisle o ciljevima umesto o metodama i da vide kako budućnost ne samo Kosova i Srbije, već i „zapadnobalkanske šestorke“ i njihovih suseda, može i treba da bude isprepletana na pozitivne načine. Evropska unija ima novi tim i to može da bude od pomoći, nadajmo se da će izborni rezultati u Srbiji i na Kosovu voditi ne samo stabilnosti, već i trezvenom razmišljanju o zajedničkoj budućnosti.
* Da li će, prema Vašem mišljenju, biti bilo kakvih promena na globalnoj političkoj sceni nakon pandemije?
– Biće promena na globalnoj političkoj sceni, ali slažem se sa onima koji vide ovaj događaj više kao ubrzanje trendova nego kao jasan raskid sa prošlošću. „Nacionalizacija“ globalne politike, čije obeležje predstavlja slabljenje međupovezanosti na globalnom nivou, verovatno će se nastaviti. Kina će težiti širenju svog uticaja, čak iako je prinuđena da donekle izmeni ciljeve „2022-2035-2049“ za sticanje dominacije. Rusija će nastaviti da pokušava da bude što glasnija u svetskim poslovima, kao što smo već videli na primeru naftnih tržišta u proteklim nedeljama, ali njene slabosti neće nestati i svi oni rizični trendovi za rusku stabilnosti postaće sve očigledniji u vremenu koje dolazi. Kovid-19 će verovatno imati katastrofalni uticaj na zdravstvene sisteme i ekonomije tržišta u razvoju, kao i „graničnih tržišta“, što znači da će se oni udaljiti od svetske ekonomije. U Evropi će izazov koji se odnosi na institucionalnu promenu EU postati sve veći, budući da će razlike između „jezgra“ i „periferije“ Unije postati čak još izraženije. A Sjedinjene Države će se naći na prekretnici tokom izbora ove jeseni – da li će ubrzati pad koji se dešava zbog impulsivnog, nestrateškog reagovanja na krize, ili će izabrati vladu koja će pokušati da obnovi, ili iznova osmisli odgovore na šire globalne izazove ovog vremena?
* Kako gledate na način na koji se Vaša zemlja bori sa korona virusom?
– SAD su postale centar pandemije, i vidimo da način na koji se odnosi prema kovid-19 održava trendove iz prethodnih nekoliko godina. Federalna vlada, u Vašingtonu, u drugom je planu, a lokalne vlade zapravo pružaju pomoć ljudima. Verujem da će se ravnoteža ponovo uspostaviti kada počnu da se ulažu napori kako bi se sanirala ekonomska šteta od pandemije, a velike sume novca koje su opredeljene počnu da imaju efekat na zajednice širom države. Ali, postoji drugi trend koji je vidljiv: „Rat protiv stručnog znanja“ koji vodi Trampova administracija pokazuje da federalna vlada ima veliki problem. U protekle tri godine predsednik je koristio retoriku napadanja same vlade i prednost davao lojalnosti u odnosu na znanje prilikom političkih imenovanja. Štaviše, mnoge pozicije u vladi su upražnjene jer ih ova administracija nije popunila. Nedostatak kompetentnosti učiniće projekat ponovne izgradnje ekonomije i zdravstvenog sistema težim.
* Smatrate li da će pandemija uticati na ishod predstojećih predsedničkih izbora u SAD?
– Pandemija je već uticala na američke predsedničke izbore, budući da se sezona „preliminarnih izbora“, u kojoj stranke biraju predsedničke kandidate, neočekivano završila, tako što se senator Berni Sanders povukao „iz trke“. Stoga, očekuje nas jasno takmičenje: predsednik Tramp, koji je u protekle tri godine ponavljao da je berza na vrhuncu snage i da je ekonomija snažna, sada se suočava sa situacijom u kojoj je berza izgubila sve dobiti stečene od 2017, i gde je ogroman broj Amerikanaca nezaposlen, jer firme širom zemlje doživljavaju kolaps zbog zaustavljanja „ekonomskog života“. Da li će to uticati na birače ili će oni izabrati da veruju da kovid-19 nije njegova greška? Šta će glasači misliti o njegovoj upravi – da li će želeti čoveka sa iskustvom, Džoa Bajdena, koji teži da ujedini raznolike grupe, ili čoveka koji naglašava strahove i razlike među biračima – Donalda Trampa? Na mnogo načina, ovi izbori mogu da budu referendum o ličnosti – da li želite nekoga ko želi da naglasi iskrenost i pristojnost u upravljanju, ili nekoga ko naglašava gnev koji različite grupe osećaju zbog svog teškog života? Jasno, dalje odluke u vezi sa pandemijom uticaće na način postavljanja ovih pitanja, i videćemo rezultat.
Karantinski režim u Njujorku
* Kako provodite ove teške dane? Slušate li savete stručnjaka?
– Kao i svi u Njujorku živim pod „karantinskim režimom“, u skladu sa pravilima koje je propisao guverner države Njujork. „Slovo“ ovih pravila je manje značajno od njihove suštine – moramo da izbegavamo kontakt sa drugima koliko god je to moguće. Za neke ljude to je veliki teret – šta ako ste siromašan čovek koji dostavlja obroke iz restorana? Ukoliko ne radite, ne jedete, tako da morate da se vozite biciklom duž Menhetna, rizikujući da dobijete virus. Za druge, ovo nije neka velika promena – ukoliko radite na daljinu, obavljate komunikacije preko internet i SMS-ova, vaš život se nije mnogo promenio. Dakle, očigledno je da postoji ogromna klasna razlika. Siromašni su pogođeni više nego bogati – oni koji se bave „novom ekonomijom“ imaju manje razloga za strah od onih u „tradicionalnim ulogama“. Šta to znači za društvenu promenu? Jednostavno, kao što je primetilo nekoliko autora, promene koje se već događaju u ekonomiji, ubrzaće se. Zaokret ka „virtuelnim“ digitalizovanim sastancima mogao bi da znači manje poslovnih putovanja, budući da se navikavamo na nove načine rada. „Onlajn“ kupovine će se uvećaviti, na štetu „normalnih“ prodavnica. U Americi duboki jaz između zdravstvenog osiguranja za bogate i siromašne biće sve očigledniji. A uticaj na politiku? O tome je još rano govoriti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
