Foto: vikipediaŠef NATO vojne kancelarije za vezu sa Beogradom Čezare Marineli izjavio je da će uz promenu mandata Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) NATO morati da preispita nivo svog angažovanja u odnosu sa BSK, a da „sve strane“ moraju da se staraju da odluka o transformaciji tih snaga ne dovede do daljeg dizanja tenzija u regionu.
Marineli je u intervjuu za Juropijen vestern Balkan rekao da je NATO žao što je kosovski parlament usvojio tri zakona kojima je počeo proces transformacije BSK, jer je i pored toga što je tranzicija pitanje o kojem odlučuje Kosovo, NATO jasno stavio do znanja da nije dobro vreme za to.
„NATO kroz Kfor ostaje posvećen bezbednom i sigurnom okruženju na Kosovu i stabilnosti u širem regionu Zapadnog Balkana. Međutim, sve strane moraju da se staraju da ova odluka ne dovede do daljeg dizanja tenzija u regionu. Svi odgovorni politički akteri u regionu treba da se fokusiraju na napredak, uz reforme, kao i na dijalog“, rekao je Marineli.
On je ocenio i da NATO i Srbija produbuljuju praktičnu saradnju i partnerstvo u svim oblastima i da je odnos koristan za obe strane.
Govoreći o novom Individualnom akcionom planu partnerstva (IPAP), Marineli je rekao da to olakšava organizaciju bilateralne saradnje, „čime se obezbeđuje da NATO i njegove pojedinačne članice mogu da pružaju podršku Srbiji u postizanju ciljeva reformi“.
Upitan o posledicama NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje ljudi i formiranju Komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja na zdravlje ljudi, Marineli je rekao da NATO pitanje zdravlja i životne sredine shvata ozbiljno, ali da nijedna članica Severnoatlantskog saveza ili partnerska zemlja raspoređena na Kosovu „nije našla vezu između zdravstvenih problema osoblja raspoređenog na Balkanu i osiromašenog uranijuma, niti su našli ikakvu pretnju radioaktivnosti po ljudsko zdravlje na lokacijama na kojima su vršena testiranja“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
