Srbija mora da uđe u radar baltičkim zemljama, pogotovo Estoniji, koja predsedavanje Evropskoj uniji preuzima u drugoj polovini sledeće godine.
Zato mi u parlamentu, odnosno Odboru za evropske integracije, radimo na tome da početkom 2017. organizujemo ozbiljan sastanak sa parlamentarcima iz Estonije, kaže za Danas Marinika Tepić, predsednica Odbora za evropske integracije Narodne skupštine.
Prema njenim rečima, s obzirom da je bilaterala Srbije i Estonije slaba, saradnja gotovo da ne postoji, mi im uopšte nismo „u radaru“ jer nas doživljavaju kao „male Ruse“, još je potrebnije da se upoznamo bolje i razgovaramo otvoreno i iz svih uglova i aktera, a parlamentarci su tu na svom terenu. Pomoć u približavanju Estoniji imaće, kako kaže, i od ambasadorke Srbije u Briselu Ane Hrustanović, s obzirom na to da Srbija nema ambasadu u toj zemlji.
Tepić ocenjuje da otvaranje poglavlja 31, koje se bavi zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, neće skoro doći na red i procenjuje da je i zvaničnom Beogradu to u interesu zbog složenih odnosa sa Rusijom s jedne strane i obaveza koje Srbija ima u usaglašavanju spoljne politike sa evropskom.
Ona kaže da je tempo otvaranja poglavlja slab, jer su otvorena samo četiri poglavlja od početka pregovora.
– Ukoliko Vlada zaista planira da do 2018. otvori sva poglavlja, a do 2020. da ih zatvori, onda naš rad treba da bude ozbiljan i sveobuhvatan, jer nas čeka mnogo posla. Srbija pregovara sa svih 28 članica i parlament će u tom smislu sve učiniti kako da parlamentarnom diplomatijom i lobiranjem kod kolega evroparlamentaraca ubrzamo proces koliko je to moguće. Otvaraćemo vrata koja Vlada možda ne može, jer mi smo parlamentarci, šareni, opozicioni i pozicioni, sa različitim prošlostima i sadašnjostima, ali na ovom putu evrointegracija jedinstveni uz bezuslovnu podršku za otvaranje poglavlja. Što, naravno, nikako ne znači da ćemo biti jedinstveni i po pitanju nadzora nad izvršnom vlašću, odnosno Vladom, dajući na taj način onaj značaj Narodnoj skupštini i poslanicima koji im pripada, naročito u pogledu nadzorne uloge Narodne skupštine nad Vladom, a ne da bude obrnuto – kaže Tepić.
Ona navodi i da se sastala sa ambasadorom Bugarske, zemlje koja u prvoj polovini 2018. preuzima predsedavanje EU, i da su već razgovarali upravo o mogućnostima tokom „bugarskom predsedavanja“ imajući u vidu da će se Bugarska već od januara sledeće 2017. godine pripremati za ovu značajnu ulogu.
Skrining za poglavlje 31 je završen, ali da bi poglavlje bilo otvoreno, neophodno je da sve zemlje EU daju saglasnost za izveštaj sa tog skrininga kako bi EU napravila svoju pregovaračku poziciju. Prema informacijama koje je Danas uspeo da dobije, saglasnost je dalo dvadesetak zemalja. Kako kažu naši izvori, zemlje koje nisu dale saglasnost imaju problem sa odnosom Srbije i Rusije, a među njima su, kako nam kažu izvori, upravo baltičke zemlje (Estonija, Letonija i Litvanija) koje su izrazito antiruski i pronato opredeljene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.