Marinika Tepić pred početak sednice Skupštine: Policija na skupštinskom parkingu pregleda automobile poslanika opozicije (VIDEO)

I pre početka sednice poslanici opozicije suočili su se sa neprijatnim scenama i već na skupštinskom parkingu gde im je policija pregledala automobile.

„Nakon što je policija pretresala prostorije opozicije od jutros pregledaju i naše automobile specijalnim spravama. Teraju nas i da sami otvaramo rančeve i torbe pošto ne smeju da nas pipnu „, kaže za Danas Marinika Tepić, potpredsednica SSP.

Ona navodi da su ovoga puta izostale i uobičajene konsultacije oko konstitutivne sednice, a samim tim i dogovor oko imena budućeg predsednika parlamenta, potpredsednika i skupštinskih odbora.

„Ako su tako jaki zašto se ne pohvale imenom budućeg predsednika Skupštine Srbije, koji je druga funkcija u zemlji. Umesto toga oni kriju to kao zmija noge“, navodi Tepićeva.

Što se same sednice tiče, zna se da su poslanici Demokratske stranke doneli odluku mimo koalicije da se na njoj ne pojave. Iako će naknadno učestvovati u radu parlamenta.

Ostale stranke iz SPN pojaviće se na sednici, kao i poslanici druge opozicione koalicije NADA, čiji će poslanički klub ponovo voditi predsednik Novog DSS Miloš Jovanović.

Novi saziv parlament će biti konstituisan potvrđivanjem najmanje dve trećine poslaničkih mandata. Na dnevnom redu konstitutivne sednice je i izbor predsednika Narodne skupštine, izbor potpredsednika Narodne skupštine, imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine, izbor članova radnih tela narodne skupštine i izbor članova stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.

Konstitutivnom sednicom će predsedavati najstariji poslanik Stojan Radenović, a njemu će u radu pomagati po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata i generalni sekretar Narodne skupštine.

Nakon donošenja odluke o potvrđivanju mandata narodni poslanici polažu zakletvu čiji tekst glasi: „Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi!“

Moguće je da će danas samo biti potvrđeni mandati poslanika novog saziva, a da će izbor predsednika, potpredsednika, generalnog sekretara, članova odbora i delegacija biti obavljeno kasnije, što se ne bi desilo prvi put imajući u vidu da je izbor organa Narodne skupštine deo razgovora o tome ko će činiti vladajuću koaliciju, odnosno Vladu Srbije.

Poslovnik predviđa da predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine podnosi najmanje 30 narodnih poslanika.

Pre pristupanja izboru predsednika parlamenta, Narodna skupština odlučuje da li će se glasati tajno ili javno, a za predsednika Narodne skupštine izabran je narodni poslanik za koga je glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Broj potpredsednika Narodne skupštine, prema Poslovniku, se utvrđuje na predlog predsednika parlamenta.

Parlament treba da odluči i o utvrđivanju sastava stalnih parlamentarnih delegacija za učešće u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i drugih multilateralnih parlamentarnih institucija i organizacija.

U Narodnoj skupštini treba da se formiraju i poslaničke grupe, a jednu može činiti najmanje pet narodnih poslanika. Na izborima 17. decembra učestovalo je 18 izbornih lista, a u poslaničke mandate osvojilo je njih 10. Od ukupno 250 mandata, lista Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane osvojila je 129 mandata, lista Srbija protiv nasilja – 65, Ivica Dačić – premijer Srbije -18, Nada za Srbiju – 13, Mi glas iz naroda -13, SVM – 6, Ujedinjeni za pravdu – Usame Zukorlić, Tomislav Žigmanov – 2 mandata, SDA Sandžaka Suljeman Ugljanin 2 mandata, Politička borba Albanaca se nastavlja Šaip Kamberi – 1 mandat, Ruska stranka – Slobodan Nikolić – 1 mandat.

Očekuje se da će u novom sazivu skupštine biti najmanje četrnaest poslaničkih klubova.

Opozicija će u novom sazivu Skupštine Srbije imati najmanje sedam poslaničkih klubova, uz mogućnost da naknadno budu formirana još tri. Razlog za veći broj poslaničkih klubova je, kako kažu u koaliciji “Srbija protiv nasilja” samo jedan – da se obezbedi veća efikasnost opozicije u parlamentu i dobije više vremena za raspravu.