Marinika Tepić u intervju za N1 ispričala kada joj je bilo najteže tokom štrajka glađu

Marinika Tepić je u subotu 30. decembra posle 12 dana prekinula štrajk glađu. Ona se, kako navodi u razgovoru za N1, trenutno postepeno oporavlja od posledica, a prema najavama lekara, potpuni oporavak se očekuje za dve nedelje.

– Još uvek sa laboratorijskim analizama krvi na svakih 48 sati i svim parametrima koje lekar traži. Fizička iscrpljenost je i dalje velika, ipak je to trajalo jako puno dana i telo je još umorno i usporeno, ishrana strogo kontrolisana i minimalna s obzirom da i povratak na ishranu može biti čak i životno opasan ukoliko se ne sprovodi disciplinovano i kontrolisano. Ono što je najvažnije je da se parametri već stabilizuju i procena lekara je da će za dve nedelje oporavak biti potpun, ističe Tepić.

*Kada vam je bilo najteže tokom štrajka?

– Kada me je mlađe dete pitalo – da li ćeš moći da pobediš „tog Štrajka“ – misleći da je „taj Štrajk“ neki čovek, političar, zbog koga moram da budem stalno u Skupštini, pa me zato grli i prepričavamo dan samo video porukama.

Prvo me je nasmejala, ali onda slomila. Teško je bilo i one večeri kada sam još mogla da silazim da pozdravim studente i građane, to je i bio poslednji put, a kada je Gašićeva policija, koja je i skupštinsko obezbeđenje, nije htela da mi otvori vrata da uđem sa sve braunilom u veni. Nakon toga nisu hteli da puste ni medicinsku sestru sa sve medicinskom torbom koja je inače već svakodnevno dolazila da da nam uzme krv i uključi infuziju, pa su i nju držali pola sata pred vratima, jer „nije bila najavljena“, a jeste. Čisto iživljavanje, režimski talog, dno! Drago mi je jedino bilo što još ima časnih policajaca koji su nalazili način da se izvinu što je njihova uniforma tako ponižena i njen vrh pretvoren u partijsku policiju.

*Kako ste prevazilazili krize?

– Ako mislite na krize gladi, moram da kažem da ih nije bilo, iako ih jesam i sama očekivala. Ta rešenost i odlučnost su bile toliko snažne, uverenje da činim ispravnu stvar kao još jedini alarm da se što dalje i glasnije čuje istina o besprizornoj izbornoj krađi u Srbiji u režiji Aleksandra Vučića i institucija koje je privatizovao, policije, tužilaštva, ministarstava, izbornih komisija…

Naravno uz svakodnevnu pomoć i brigu Dragana (Đilasa op.a.), posećivale su nas i kolege iz stranke i saboraci iz koalicije. Međutim posle 10. dana počele su ubrzane vidljive fizičke promene, vrtoglavice, parametri su se naglo pogoršali, a vene sposobne da prime infuziju do kraja nije više bilo nijedne, sve pucale, ruke kao u ratu. Jednostavno, telo više nije moglo da se bori iako je glava bila jaka i bilo nam je svima jasno da će me Hitna odvesti najkasnije u petak ili maksimalno subotu ukoliko uz pomoć lekara uspemo da prebrodimo tu noć bez nesvestice. Tu krizu su lekari uspešno pomogli da prođemo uz nalog da odmah nakon protesta – pravac bolnica.

*Da li je, odnosno šta je politički dobijeno štrajkom glađu?

– Danas ne postoji država Evropske unije, Zapada i od značaja širom sveta i do Japana i Australije u kojoj se i zbog ovog štrajka glađu nije čulo za besramnu izbornu krađu u Srbiji autokrate Aleksandra Vučića. Bukvalno takva ne postoji, cela međunarodna zajednica je sada saznala da se ovaj režim održava na vlasti zahvaljući lažnoj slici, lažnim rezultatima, lažnim izborima, lažnim biračima, prevarantima i lopovima na vlasti. To je prvi postignuti cilj. I drugi, kao što znate, jeste da sada postoje već ozbiljni zahtevi i iz Evropskog parlamenta i iz Saveta Evrope za sprovođenjem istrage o izbornim neregularnostima, zbog kojih bi se poništili i raspisali novi, pod novim uslovima, naročito u Beogradu – oba cilja zbog kojih sam i otpočela štrajk glađu.

*Najavili ste da ćete čim budete stabilno nastaviti kako ste rekli sa oslobađanjem. O kakvim se planovima radi?

– Da smenimo Vučićev kriminalni režim i SNS-SPS. Da oslobodimo Srbiju i naše gradove.