Šta će Marko kad u Srbiju stigne: Nit Đurićeve karijere u Vučićevim rukama

Đurić i Vučić nastavili su tradiciju njujorških fotografija u šarenim trenerkama, a ona na kojoj su kod prodavnice vafla, možda im bude poslednja takva. Barem sudeći po najavi predsednika da će “Marko uskoro iz Vašingtona nazad u Srbiju”.

Nije precizirao Vučić šta će ambasador Đurić da radi kada se u Srbiju vrati, ali po ovdašnjoj političkoj čaršiji priča se da bi mogao postati direktor Bezbednosno-informativne agencije, umesto, od strane SAD sankcionisanog, Vulina.

Tu informaciju objavio je naš list – da je Vulinu spreman i naslednik, naprednjak, i naslednikov zamenik, socijalista.

Vučić kaže da smo time Vulinu život produžili, da je možda i planirao da ga smeni, ali da to sada ne može. Ili ipak može? Jer šta bi tačno sprečilo predsednika Vučića da uradi nešto suprotno od onoga što je rekao. Integritet i poštenje?

Nije precizirao Vučić da li će Đurić biti u Vašingtonu do kraja mandata, koji je pred istekom, ili će biti opozvan.

A Marko se trudio. Od sastajanja sa Šoleom i Eskobarom, preko sklapanja poslova sa lobističkim agencijama, otvaranja nove zgrade ambasade, davanja ordenja Marini Abramovič, pa sve do sastanka s predsednikom Bajdenom.

Jasno je da je srž Đurićeve diplomatije bilo pitanje Kosova i Metohije, predano je radio na tome da se onih 5:0 zaista i u realnosti pojavi.

Evidentno su se postupci SAD po pitanju Kosova promenili, odnosno to da sada pre svega kritikuju postupke režima Aljbina Kurtija. Koliko udela u tome ima Marko, a kolika sama rigidnost kosovskog premijera, možemo samo nagađati, mada je sigurno da određene zasluge pripadaju srpskom ambasadoru.

Ali može Marko i da lično doprinese tome da SAD povuku priznanje Kosova, u ovdašnjoj javnosti uvek će biti upamćen po lošem sipanju piva i snimku iz „Otpora“. Grohotnom smehu, euforičnoj gestikulaciji i neumornom tapšanju Vučiću. I nije to toliko do javnosti, koliko do Đurićevog ulizištva kojeg je bilo preko svake mere.

Tapšanje nije prestalo ni kada je službom otišao preko bare. Bio je spreman da svaki Vučićev postupak javno isprati izjavom, da doprinese narativu da nacionalna budućnost zavisi od “Njega jednoga”.

Nakon što je odgovorio na navode Danasa o smeni Vulina, predsednik je odmah dodao o slanju Đurića iz ambasade u Vašingtonu na Banjicu, nije nikada ni razmišljao. Ako je tako, šteta je to – Marko bi tamo imao mnogo prostora za trčanje i mogao bi da uživa u zelenim pejzažima, kao i hladu drvoreda TITO.

Grci su imali tri boginje sudbine, Mojre. U Đurićevom slučaju tri proročice sintetisale su se u predsednika, nit njegove karijere u Vučićevim je rukama i sve zavisi od toga kako će on da je raspreda, i kada će da je preseče.

Kako god se ta nit raspredala, šta god da bude radio u Beogradu, teško da će Marko na Kosovo ići.