Marko Đurić za N1 Zagreb: Cilj Rezolucjie nije komemoracija ratnih zločina

“Juče je pred Generalnom skupštinom UN-a predlog rezolucije kojom je trebalo da se uspostavi vrsta kolektivne krivice prema srpskom narodu u širem smislu doživeo apsolutni moralni bankrot. Ukupno 107 država nije podržalo predlog rezolucije. Kad pogledamo statistiku prema kontinentima, ona izgleda stvarno impresivno. Na afričkom kontinentu 37 od 54 države nije podržalo predlog rezolucije. Zatim, 84 države članice UN-je glasalo ‘za’ što je znatno manje od proste većine koja iznosi 97. Samo zahvaljujući proceduralnim pravilima, ova rezolucija koja je osvojila manjinsku podršku, prošla je sa 34 odsto glasova”, rekao je ministar spoljnih poslova Marko Đurić za N1 Zagreb.

„Oko 5,3, milijarde ljudi na svetu živi u državama koje nisu prihvatile ovakvu rezoluciju. Srbija strašno osuđuje zločin u Srebrenici i sve druge ratne zločine koji su se dogodili na području BiH i bivše Jugoslavije. Nažalost, cilj ove rezolucije nije bio komemoracija ratnih zločina, naročito ne nad svim ljudima koji su stradali, i Hrvati, Srbi i Bošnjaci, inače bi to eksplicitno navedeno. Ova je rezolucija bila usko fokusirana na jedan događaj u okviru rata u BiH u kojem je nažalost poginuo strašan broj ljudi i predstavlja stravičnu tragediju.”

Đurić je za N1 nastavio:

„Nažalost, ova rezolucija nije obeležila čak ni deset odsto žrtava samo rata u BiH, a da ne govorimo o pojmovima šireg rata koji se dogodio unutar prostora bivše Jugoslavije. Rezolucija je na neki način napravila neku vrstu hijerarhije među žrtvama jer ispada da neke žrtve treba da budu komemorisane, a neke ne. Iz srpske perspektive, što mislim da je važno, ovom rezolucijom bi ispalo da jedan narod koji je u Prvom svetskom ratu izgubio 1,3 miliona ljudi, u Drugom svetskom ratu više od miliona ljudi, treba biti zbog tog jednog događaja izjednačen s počiniteljima Holokausta i genocida u Ruandi“, istakoa je on.

Đurić je dodao da „ne osećamo da je uz svu osudu tragičnog zločina u Srebrenici to pravedno prema našem narodu“.

„Ono što je još opasnije je to da ova rezolucija donosi dodatne podele u naš region. Vraća nas u prošlost. Mi smo danas zemlja koja je potpuno orijentisana prema budućnosti. To diže tenzije. Svi se sećamo kako su pre 30 i koju godinu neodgovorni etno nacionalistički lideri krenuli eksploatacijom žrtava iz prethodnim ratova podizati tenzije. Tu gledamo reprizu tih događaja koja i unutar same BiH podižu tenzije“, izjavio je Đurić.

Lideri dela Bošnjaka i koji protivno Dejtonskom sporazumu guraju ovu rezoluciju pokazali su da ne poštuju osnove Dejtonskog sporazuma i da im nije stalo do stabilnosti u BiH, procenio je on

„Oni se ponašali kao da Hrvati i Srbi ne postoje u procesu odlučivanja koje bi trebalo biti doneseno konsenzusom, što im nije prvi put, ali su ovaj put to napravili s naročito osetljivom temom. To je jasan znak upozorenja i alarma i Hrvatskoj i Srbiji da postoje delovi političkih elita u Sarajevu koji su spremni da gaze Dejtonski sporazum”, rekao je.