Foto: Radenko Topalović/DanasDogađaji od pre mesec dana u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, kada je, samo dan nakon hapšenja osumnjičenih za korupciju u EPS-u tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović koje su otkrile korupciju predmet oduzet, a one premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije u Odeljenje za opšti kriminal – uznemirili su javnost i još jednom nas podsetili nedozvoljene, pre svega političke pritiske na rad pravosuđa – kaže za Danas Marko Oljača, predsednik Društva za održivu budućnost – Koraci.
Najavljući sutrašnju tribinu, u KC GRAD, pod nazivom – Pravosuđe u raljama politike, sa početkom u 17.30 časova, na kojoj će učestvovati tužiteljka Jasmina Paunović, bivša predsednica Vrhonog kasacionog suda Vida Petrović Škero i novinar Vuk Cvijić, sagovornik Danasa kaže da rad pravosuđa direktno utiče na kvalitet, bezbednost i sigurnost svakog člana društva.
– Zašto je pravosudna grana vlasti važna u podeli vlasti? Na koji način je nezavisno pravosuđe preduslov i garant uspostave demokratije? Zbog čega su svi institucionalni kanali komunikacije ukinuti? Imamo li uopšte institucije koje štite pravni poredak? Kakva je trenutno situacija u tužilaštvu i koja je sudbina premešenih tužiteljki? Da li nam je stalo do pravne države i shvatamo li njenu važnost? Kakav je odnos i saradnja između policije, tužilaštva i sudova? Zašto se tužioci i sudije ne bune i ne obaveštavaju javnost kada se suočavaju sa nedozvoljenim pritiscima koji utiču na njihov rad, samostalnost i nezavisnost? Kako partijska država izgleda na primeru pravosuđa? Koje nepravde građani trpe? Kako jedni drugima možemo pomoći i izboriti se za pravnu državu? – postavlja Marko Oljača pitanja.
Prema njegovim rečima, naša novija istorija beleži pobune ljudi koji čine sistem, ali pobuna nikada nije dolazila iz treće, jednako važne grane vlasti.
– Blagodareći, pre svega republičkoj javnoj tužiteljki, građani su zaboravili da pravosudni sistem postoji i kakvu ulogu ima. Tužilaštva i sudovi su ne samo kontrolni mehanizam zakonodavne i izvršne vlasti, već i garant, temelj uspostave demokratije. Oni ograničavaju nosioce izvršnih funkcija, paze da ne skliznu u opresiju, bezakonje i višak vlasti, a štite interese celog društva – dakle, direktno utiču na kvalitet, bezbednost i sigurnost života svakog od nas. Tako je barem u teoriji. Praksa, znamo to odavno, je posve drugačija. Bez konsolidovanog i nezavisnog pravosuđa nema ni prosperiteta društva. Poslednje istraživanje Birodija je pokazalo da građani prepoznaju anomiju u društvu, istovremeno tražeći više reda, prava i pravde – smatra on.
Sistem je truo, dodaje, ali u njemu još uvek ima pametnih, čestitih i sposobnih ljudi koji znaju i hoće samo da rade svoj posao.
– To nam je i pokazao slučaj tužiteljki u Višem javnom tužilaštu. Čuvajući i braneći njih, mi branimo opšti interes. Ova borba je zajednička i opšta. Da se vratim na početak. Mi nikada nismo svedočili pobuni ljudi iz srca, najvažnije dela sistema. Zbog toga je, između ostalog slučaj Paunović-Savović značajan. On nam daje nadu da rešavanje problema jednim delom možemo vratiti u institucije kako bismo izbegli haos na ulicama koji je sa ovakvim društvenim kretanjem, manjkom države i viškom vlasti – neminovan. Građanima je dosta nepravde, neprava i pravne onanije kojom im se vlast smeje u lice i obilato ih ponižava. Mi moramo izaći iz kruga u kojem su tužilaštva i sudovi garant opstanka, a ne garant kontrole predstavnika vlasti. Oni nas moraju braniti i od političara i od nas samih – naglašava Marko Oljača.
Da su institucije radile svoj posao, zaključuje, Jutke, Lučani, Simonovići, Palme, Grčići i ostali oblici mračnjaštva u ljuskom liku ne bi bili mogući, životi mnogih ljudi ne bi bili nesrećni o tragični, a društvo bi bilo lepše i bolje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
