„Martovski pogrom i dalje traje, samo drugim sredstvima“: Obeležena 21. godišnjica proterivanja Srba sa Kosova i Metohije, bez reakcija iz Prištine

Za razliku od prethodne godine, kada je kosovski premijer Aljbin Kurti na godišnjicu pogroma rekao da se tada zapravo navršava 20 godina od utapanja trojice dečaka u reci Ibar u selu Čabra u Zubinom Potoku.

Kurti je tada dodao da je toga dana četvoro albanske dece pratila grupa mladih iz srpske zajednice, koji su, da bi izbegli napad skočili u reku Ibar, iz koje je živ izašao samo Fitim Veselji.

Podsetimo da je upravo ova, istraga UNMIK policije je pokazala, lažna vest objavljena na Radio-televizija Kosova upravo bila povod za uništavanje 39 crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve, spaljivanje 900 kuća i proterivanje više od 4.000 Srba.
Ove godine, reakcija iz zvanične Prištine na godišnjicu pogroma nije bilo.

Kosovci su 21. godinu od proterivanja obeležili u Gračanici, gde je parastos služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje sveštenstva i monaštva. Pomen u Beogradu je služio patrijarh Porfirije, u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila i tom prilikom poručio da je istorija srpskog naroda ujedno i istorija srpskog stradanja.

Povodom ove godišnjice predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević naveo je da je nasilje iz 2004, kako ocenjuje, moglo bi ponovo da se organizuje za nekoliko sati jer institucije faktički ne postoje, kao što nisu postojale ni martovskih dana pre 21 godinu. Nije, kaže, došlo do razvoja demokratije ni institucija, a ni do povratka Srba u gradove.

Sa Rakočevićem su saglasni i naši sagovornici. Kako napominje Stefan Veljković iz Kosovske Mitrovice, potpredsednik Srpske demokratije, nalogodavci Martovskog pogroma još nisu osuđeni, a često se dešavanja od tog kobnog 17. i 18. marta u albanskoj javnosti ignorišu kao „srpska propaganda“.

“Činjenica je da je neko pokušao da nas protera sa Kosova tada i delimično je uspeo u tome. Sada se dešava tiho proterivanje koje nije vidljivo”, napominje Veljković.

On dodaje da se sada zatvaraju srpski biznisi dolaskom ekonomskih “došljaka” pod palicom Samoopredeljenja, instaliraju baze specijalaca, otima zemlja „zakonskim“ putem.

“Martovski pogrom se nastavlja, samo drugim sredstvima. Kosovska vlada nije spremna za dijalog sa Srbima. Slažem se sa izjavom Rakočevića, jer su institucije često i same sprovodioci nasilja — pravnog, jezičkog i fizičkog”, poručuje Veljković.

Za Miliju Biševca iz Zubinog Potoka, predsednika Srpskog narodnog pokreta, pogrom 2004. predstavlja jedan od najtragičnijih trenutaka na prostorima KiM.

“Pogrom je počeo 17. marta 2004. godine, kada su albanske mase, podstaknute lažnim informacijama o napadu Srba na albansku decu u selu Čaglavica, krenule u nasilje prema srpskim i drugim nealbanskim zajednicama. Pogrom je trajao nekoliko dana, tokom kojih je ubijeno 19 osoba, a više od 900 je povređeno. I posle više od dvadeset godina mi se nalazimo u stanju koje nas ponovodi navodi da je takav scenario ponovo moguć”, napominje on.

Naš sagovornik dodaje da međuetnički sukobi koji se danas dešavaju i koji se podgrevaju od strane vlasti u Prištini ali i iz Beograda jasno stvaraju pritisak na srpsko stanovništvo.

Jedan od razloga za tako nešto je što ni danas posle više od dvadeset godina niko nije procesuiran niti je odgovarao za nasilje koje je sprovedeno, navodi on.

“Nažalost politička nestabilnost i studentski protesti u Srbiji su 17. mart stavili u drugi plan”, zaključuje Biševac.