Matija Bećković: Srbija kao da još žali za doživotnim predsednikom

„Ni Hitler nije tražio od Srbije da šalje vojsku na Istočni front, to je i za njegova merila bilo previše, kao neka vrsta incesta. Nijednom malom narodu u naše vreme ne bi palo na pamet da uvodi sankcije Rusiji, to im neko naređuje ne zbog Rusije nego da se zna ko im je gazda“, rekao je nedavno akademik i pesnik Matija Bećković (Senta, 1939) povodom peticije protiv uvođenja sankcija Rusiji koju je do sada potpisalo više od 200 javnih ličnosti i o kojoj se ovih dana pričalo po Srbiji. Dopalo se to nekome ili ne, ali Bećković ima svoje jasne stavove o različitim političkim pitanjima i drži ih se već jako dugo. Na nedavnim izborima podržao je koaliciju NADA, na čelu sa Milošem Jovanovićem iz Demokratske stranke Srbije.

Na pitanje o sukobu Rusije i Ukrajine Matija Bećković kaže da je to po njegovom znanju  jedan narod, jedna zemlja, jedna vera, jedna kultura, jedna sudbina.

Navodi da u svojim seobama u Rusiju Srbi nisu ni išli dalje od ove ruske u – krajine. O tome svedoče i Gogolj i Bulgakov i Solženjicin i Brodski. I Piščevićevi „Memoari“ i „Seobe“ Miloša Crnjanskog, čiji je glavni junak Vuk Isakovič zamišljao Rusiju “kao beskrajno polje po kome će jahati.“ I Iguman Stefan iz „Gorskog vijenca“ slavio je Božić “ u sveto Kijevo.“

– Utoliko je novije i tragičnije ono što se tamo sada dešava. Kraj istorije je početak nove i to ratom kakvog nije bilo. U tom ratu Zapad brani Lenjina od Putina. I prete mu samicom u kojoj će on sedeti na atomskom koferu. Braća Sloveni se biju, a nebraća im šalju džebanu s porukom „Ne štedi municiju!“, istakao je knjževnik.

Privatna svojina i sloboda govora su noseći stubovi zapadne civilizacije, kaže Bećković odgovarajići na pitanje kako doživljava stadanja ukrajinskih i zabanjivanje ruskih umetnika. I dodaje da ako se skrše preostaje da Zapad zameni Istok, vrati gvozdenu zavesu, obnovi teoriju „ograničenog suvereniteta“, osnuje Gulage i Gole otoke…

Bećković je kaže da treba da zamislimo kakva bi vest bila kad bi Srbija rešila da obnovi kraljevinu, a njeni zvaničnici krenuli da se diskretno i u poverenju raspituju kod onih članica Evropske unije koje su kraljevine, da li bi pomogle Srbiju ako bi im se pridružila i obnovila i vratila u društvo u kojem je bila i na mesto koje je izgubila.

Da pitamo Kraljevine: Španiju, Belgiju, Holandiju, Norvešku, Dansku … I čujemo njihov odgovor. Kakva bi to bila novost iz Srbije za članice EU, ističe književnik i dodaje da ni u jednoj od tih kraljevina nisu svi monarhisti, ali su demokrate i ne poriču da imaju kralja i da kralj ima i svoja ljudska i kraljevska prava. Kralj nije kriv što je kralj. On je kralj svima i štiti prava i onih koji nisu za kraljevinu. Kao simbol jedinstva i trajanja Kralj predstavlja mistično telo nacije. Kralj nije vlast već onaj ko vlastima oduzima ono što nije njino.

– Baš me zanima kakva bi bila reakcija građana Srbije kada bi čuli da se Srbija odlučila da obnovi kraljevinu i vrati svom krštenom imenu. Da ih pitamo šta bolje zvuči Srpska kraljevska akademija ili Srpska akademija nauka i umetnosti, Vojska Kraljevine Srbije ili Vojska Srbije, Pošta Srbije ili Pošta Kraljevine Srbije, Muzej Kraljevine Srbije ili Narodni muzej… Sve što ima pridev kraljevski obavezuje na solidnost, veći trud, ozbiljan kvalitet, navodi Matija Bećković.

Na pitanje koliko je to zdravo i dobro za jedno demokratsko društvo da predsednik Aleksandar Vučić još vlada kaže da Srbija kao da još žali za doživotnim predsednikom.

On je bio predsednik „bez ograničenja mandata“ kako reč doživotni ne bi ljude navodila na zabranjenu pomisao da bi on ikad mogao umreti, kaže Bećković.

Ceo intervju pročitati na sajtu Nova.rs