Aleksandar Vulin novi šef BIA

Ovu vest prenose i drugi mediji. Uoči formiranja vlade 26. oktobra, spekulisalo se da će Vulin doći na čelnu poziciju u BIA, o čemu je i Danas pisao.

U delu javnosti takođe, takvo kadrovsko rešenje je odmah kritikovano, mada se u krugovima bliskim vlasti tvrdilo da je za Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Srpske napredne stranke, to dobar potez, jer će na taj način, po sili funkcije Vulin biti sklonjen iz prvog političkog plana.

Potvrda vesti o Vulinovom imenovanju očekuje se nakon sednice Vlade Srbije, koje se po pravilu održavaju četvrtkom.

Biografija Aleksandra Vulina na portalu Istinomer glasi:

Rođen je 1972. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu završio je u Novom Sadu, gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres“ od 2000. do 2002. godine. Nakon toga, bio je direktor marketinga u firmi „Color press“ od 2003. do 2007. godine, a zamenik generalnog direktora „Color media international“ od 2007. do 2012. godine. Bio je kolumnista listova Svet, Nacional, Centar, politički komentator Radio Indeksa, odgovorni urednik nedeljnika Pečat.

Političku karijeru počeo je u Savezu komunista-Pokret za Jugoslaviju (SK- PJ), gde je došao do mesta generalnog sekretara. Jedan je od osnivača Jugoslovenske levice (JUL), gde je bio portparol, kao i zamenik predsednice Direkcije JUL-a. Bio je i predsednik Jugoslovenske revolucionarne omladine.

Godine 1998. podneo je ostavku na sve funkcije u JUL-u, nakon formiranja Vlade SPS-a, SRS-a i JUL-a. To mu se nikako nije dopalo, kažu da je na sastanku GO JUL-a izgovorio: „Dosta nam je ratnih bubnjeva. Moramo se okrenuti dijalogu sa Zapadom“. Bio je i protiv ulaska SPO u Saveznu vladu, a neposredno pre bombardovanja nagađalo se da li je dao ostavku, ili je razrešen svih funkcija.

Vulin je 2000. godine osnovao Partiju demokratske levice, koja je juna 2002. godine ušla sa Demokratskom socijalističkom partijom Milorada Vučelića u kolektivno članstvo SPS-a. Sa SPS-om se razišao 2006. godine posle afere „Kofer.“

Osnovao je Pokret socijalista 2008. godine i od tada se nalazi na čelu te partije. Novembra 2010. godine Pokret socijalista je napravio koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, Novom Srbijom i Pokretom „Snaga Srbije“.

Za direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju imenovan je 2012. Aprila 2013, nakon što je Srbija u Briselu parafirala sporazum sa Prištinom, najavio je ostavku na tu funkciju, ali se kasnije predomislio. Nakon rekonstrukcije Vlade postao je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju.

Posle izbora 2014. godine postavljen je na funkciju ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U junu 2015. godine imenovan je za predsednika Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova, koju je formirala Vlada Srbije.

Nakon izbora održanih u aprilu 2016. ostao je na funkciji ministara za rad, da bi u junu 2017. godine, kada je umesto Aleksandra Vučića na čelo Vlade došla Ana Brnabić, postao ministar odbrane.

Pošto nije služio redovan vojni rok u vreme kada je to bila zakonska obaveza, ističući da je te obaveze bio oslobođen zbog problema sa vidom, u martu 2019. prijavio se na petnaestodnevnu vojnu obuku.

“Svi mi koji nismo služili vojsku sada imamo priliku da to uradimo. Ako mogu ja da idem i dam 15 dana svog života, zašto ne bi neko drugi, tu nema opravdanja“, poručio je Vulin pre odlaska u kasarnu 5. marta. (Tanjug, 3. 3. 2019. godine)

KRIK je u septembru 2017. otkrio da Vulin ne može da dokaže poreklo 205.000 evra kojima je kupio stan u Beogradu.

„On je Agenciji za borbu protiv korupcije ponudio objašnjenje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade, ali je Agencija proverama utvrdila da ovo nije tačno. Ovaj iznos nije uplaćen na njegov ili na račun njegove supruge, niti su carini prijavili da su novac uneli u zemlju. Jedini dokaz o pozajmici bila je priznanica na kojoj, međutim, nije bilo potpisa tetke Vulinove supruge.“ (KRIK, 18. 9. 2017. godine).