Mediji: Kosovo godinama nudilo ambasadu u Jerusalimu, Izrael bio oprezan

Otvaranje ambasada najavljeno je u Vašingtonu i izraelski novinar ocenjuje da je to rezultat snažnog pritiska administracije SAD ali dodaje da nije tako dramatično kao što se misli.

„Pozdravljam sporazum sa Kosovom, to će biti prva muslimanska zemlja koja će otvoriti ambasadu u Jerusalimu“, izjavio je Netanjahu.

Ta izjava je tačna i vredna pažnje ali su druge ocene o dostignuću preterane, smatra novinar izraelskog lista.

Ambasador Izraela u UN Gilad Erdan je rekao da je to „još jedan prodor, još jedna muslimanska zemlja normalizuje odnose s Izraelom“.

Erdan je izrazio uverenje da će se „posle UAE (Ujedinjenih Arapskih Emirata) i Kosova više muslimanskih i arapskih zemalja odlučiti za mir, ostavljajući Palestince izolovanim“ i da će „možda to ubediti buduće palestinske lidere da učine koncesije za mir“.

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Robert O’Brajan je pohvalio najavu Kosova kao „znak dostignuća“ za predsednika Donalda Trampa jer je „drugi put za manje od mesec dana Izrael sklopio mir i normalizovao svoje veze sa većinski muslimanskom zemljom“.

Međutim, poređenje Kosova i Emirata zavarava navodi se u analizi izraelskog lista i podseća da se Kosovo javno „udvaralo“ Izraelu i pre jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008.

Priština nije priznala Izrael do sada ne zato što se muslimanska većina na Kosovu protivila tome već što Izrael nije priznao Kosovo.

Izrael je zapravo odbijao da prizna Kosovo je nije želeo da podržava jednostrano proglašenje državnosti plašeći se da bi se stvorio opasan presedan koji bi sledili Palestinci.

Jigal Palmor, portparol Ministarstva spoljnih poslova Izraela u to vreme, rekao je da Izrael nije „želeo da podrži potez separtizma etničke manjine“.

Palestinci su navodno primetili potez Kosova u to vreme i najavili da će ga slediti.

Poznavalac prilika Dan Diker je 2010. godine napisao da je palestinsko rukovodstvo javno pominjalo Kosovo kao model moguće palestinske države.

Izraelski novinar podseća da stav Izraela nije jedinstven i da neke evropske države nisu priznale Kosovo zbog istih obzira,a da je jevrejska država pokušavala da se ne meša u krizu na Balkanu dok je uvek više podržavala Srbiju.

Godine 2012. kada je Beograd glasao za palestinsku državnost u Generalnoj skupštini UN Priština se nadala da će se Izrael osvetiti ali se to nije desilo.

Kosovo je i dalje slalo visoke zvaničnike u Izrael, uključujući predsednika Hašima Tačija, da se zalažu za bliže veze.

Izrael tu ljubav nije uzvratio, već su izraelski lideri izražavali nadu da će u narednih nekoliko godina Srbija i Kosovo postići sveobuhvatno i mirno rešenje.

Tači je pre dve godine obećao da će ambasada Kosova biti u Jerusalimu ako dve zemlje priznaju jedna drugu.

Na pitanje zašto se to sada postiže odgovor je da možda ima veze sa pritiskom administracije SAD koja pokušva da osvoji dodatne poene u poltici pre predsedničkih izbora u novembru.

S druge strane najava Srbije o otvaranju ambasade smatra se malim iznenađenjem.

Predsednik Srbije Aleksandar Vućić najavio je u martu otvaranje zvanične državne konacelarije u Jerusalimu, uz kancelariju Privredne komore.

Najava otvaranja ambasade se delimično tumači pritiskom SAD, a delom želje da Kosovo ne nadmaši Srbiju koja ga ne priznaje.