Pristup skoro svim nezavisnim medijima u Rusiji je blokiran, ograničen ili su cenzurisani. Kremlj strogo kontroliše narativ o ratu u Ukrajini, posebno na televizijama, koje od 24. februara veličaju rusku invaziju na susednu zemlju kao misiju oslobođenja i ne izveštavaju o zločinima koje je počinila ruska vojska.
Za većinu Rusa televizija, pre svega državna, glavni je izvor vesti, koje se uglavnom baziraju na ratnoj propagandi. Za Ukrajince se govori da granatiraju sopstvene gradove, a ruske trupe se predstavljaju kao oslobodioci. Kad je reč o štampi, postoji više različitih mišljenja, ali se i ona uglavnom drže linije Kremlja.
Kada je rat počeo, ruska agencija za praćenje medija Roskomnadzor naredila je medijskim kućama da izbrišu izveštaje o vojnom upadu Rusije u susednu zemlju u kojima se koriste reči „napad“, „invazija“ ili „objava rata“.
Roskomnadzor je krajem februara pokrenuo istragu o širenju nepouzdanih javnih informacija protiv nezavisnih novina i drugih medija, zbog njihovog izveštavanja o ratu u Ukrajini. Mediji su optuženi da su objavili netačne informacije o granatiranju ukrajinskih gradova i civilnim žrtvama.
Već početkom marta Rusija je donela zakon po kome je objavljivanje „lažnih informacija“ o tome šta radi ruska vojska kažnjivo do 15 godina zatvora. U praksi, to znači kaznu za objavljivanje bilo koje informacije koja bi dovela u pitanje narative Kremlja o ratnoj kampanji u Ukrajini. Medijima je čak bilo zabranjeno da sukob nazovu „ratom“, već se tražilo da se naziva „specijalnom vojnom operacijom“. Kao rezultat, neki od retkih preostalih nezavisnih medija u Rusiji počeli su prvo da se cenzurišu, a potom i da prekidaju rad. Jedan od primera je da je list Nova gazeta zamaglio antiratni poster koji je držao demonstrant kada je prekinuo vesti uživo na ruskoj državnoj televiziji.
Zapadni mediji u Rusiji
Nedelju dana nakon početka invazije na Ukrajinu, Roskomnadzor je, na zahtev tužioca, ograničio pristup sajtovima više svetskih medija sa Zapada koji se emituju na ruskom jeziku, pooštravajući kontrolu nad internetom. Kao razlog je navedena sistematska distribucija lažnih informacija o specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini. Pristup stranicama BBC-a, nemačkog Dojče velea, Radija Slobodna Evropa, Glasa Amerike, kao i popularnog portala sa sedištem u Letoniji, Meduza, bio je blokiran. Rusija se i ranije u više navrata žalila da zapadne medijske organizacije nude delimičan, i često antiruski, pogled na svet, a da ne pozivaju svoje lidere na odgovornost. Sada je zvanično objašnjenje glasilo da ruske ispostave zapadnih medija šire „očigledno lažne društveno značajne informacije o navodnom ruskom napadu na ukrajinsku teritoriju“. U junu je Radio Slobodna Evropa kažnjen zbog „lažnog izveštavanja o ruskoj vojnoj operaciji” sa 20 miliona rubalja (oko 325.000 dolara).
Trenutno je u Rusiji konzumiranje medija sa Zapada omogućeno uz restrikcije, što u praksi znači da je najčešće blokirano. Na sajtove i vesti zapadnih medija, poput BBC, Dojče velea, Slobodne Evrope, Glasa Amerike, uglavnom ne može da se uđe, tako da se takozvana restrikcija zapravo svodi na blokadu.
Međutim, ne bi bilo ispravno reći da su svi zapadni mediji sve vreme blokirani. Jednostavno, zavisi od trenutnog statusa, nekada na sajtove i vesti može da se uđe, ali u većini slučajeva ne.
Nezavisni mediji u Rusiji
Pre početka rata, mediji u Rusiji su se mogli podeliti u tri grupe – režimske, opozicione i medije koji su pomalo kritikovali vladu, ali nikada na važnim pitanjima.
Nakon što je počeo rat, uvedena je cenzura, na koju je većina opozicionih medija odgovorila tako što je ili prekinula rad ili se preselila van Rusije. Pravi opozicioni mediji, poput radija Eho Moskve, lista Nova gazeta, televizije Dožd, obustavili su rad u Rusiji ili su nastavili, ali van zemlje.
Prema rečima glavnog urednika lista Nova gazeta, inače dobitnika Nobelove nagrade za mir, Dmitrija Muratova, od početka rata u Ukrajini 46 međunarodnih medijskih grupa napustilo je Rusiju, 269 je blokirano, dok je 76 pojedinačnih novinara proglašeno za strane agente, što u suštini znači neprijatelje naroda.
Muratov kaže da su novinari medija nezavisnih od države, koji nisu želeli da prekinu da rade svoj posao, proglašeni ekstremistima, stranim plaćenicima ili nepoželjnim organizacijama, tako da su celi timovi novinara i medijskih radnika morali da beže iz zemlje zbog drakonskih kazni, ali i straha za sopstveni život.
On ocenjuje da je nedostatak nezavisne štampe direktno povezan sa represijom protiv njenih čitalaca.
Nova gazeta, jedna od poslednjih nezavisnih novinskih kuća u Rusiji, zatvorena je u septembru zbog navodno nepotpune dokumentacije o promeni vlasništva. Sud u Moskvi oduzeo je listu licencu za štampanje na zahtev državnog regulatora za medije. Nova gazeta je u martu obustavila rad u Rusiji nakon što su upozoreni da krše novi zakon koji je nametnuo strogu cenzuru na izveštavanje o sukobu u Ukrajini i primorani da sa svog portala uklone materijal o ratu. Tada je osnovan internet portal van Rusije, koji je takođe bio blokiran u zemlji.
Mediji koji su pomalo kritikovali vlast, ali tako da „ne zaboli”, poput televizije NTV ili novina Komersant, i dalje rade, ali neće preći crvenu liniju kad je reč o ratu.
Kada je sukob počeo, značajan broj novinara koji su radili na državnim televizijama dao je otkaz zbog neslaganja sa politikom Vladimira Putina i zbog nemogućnosti da rade svoj posao kako su smatrali da treba. Bilo je i novinara koji su se javno pobunili.
Jedan od najpoznatijih slučajeva je čin Marine Ovsjanikove, bivše novinarke Prvog kanala ruske državne televizije, koja se javno usprotivila napadu na Ukrajinu. Ona je postala poznata široj javnosti kada se u martu uživo u informativnom programu televizije pojavila noseći transparent „Ne ratu. Zaustavite rat. Ne verujte propagandi. Oni vas lažu“. U junu je u blizini Kremlja održala protest na kojem je nosila transparent „Putin je ubica, njegovi vojnici su fašisti”, nakon čega je smeštena u kućni pritvor. Ovsjanikova je u oktobru pobegla iz Rusije u Evropu.
Društvene mreže i pretraživači
Kad je reč o društvenim mrežama, iz Rusije se na Fejsbuk i Instagram može ući samo preko VPN. Postoji više VPN aplikacija, ali su i one često blokirane, pa korisnici Metinih društvenih mreža često moraju da ih menjaju. Dodatan problem koji veoma iritira korisnike Fejsbuka i Instagrama je situacija da kada koriste druge aplikacije za koje je potrebna trenutna lokacija, poput aplikacije za banku, moraju da isključe VPN. Tviter funkcioniše bez VPN, dok se aplikacijama medijskih kuća, poput BBC, CNN, Meduze i drugih, ne može pristupiti bez VPN.
Kad je reč o pretraživačima, ako se, na primer, u Rusiji pretražuje pojam „Ukrajina” ili „rat u Ukrajini” preko ruskog pretraživača Jandeks, prve vesti koje će izaći biće u skladu sa politikom Kremlja, jer će prve stranice u pretrazi biti povezane sa provladinim novinskim kućama, a ne sa nezavisnim medijima. Ako se koristi pretraživač Gugl na ruskom jeziku prvo će izaći mediji bliski Kremlju, uz povremene nezavisne i zapadne izvore.
Početkom marta, Evropska unija je zabranila emitovanje ruskih medija Russia Today i Sputnik, uz objašnjenje da predstavljaju sredstvo Kremlja za širenje dezinformacija i manipulaciju informacijama i da su instrumenti u podsticanju i podršci ruske agresije protiv Ukrajine, što je direktna pretnja javnom redu i bezbednosti EU. Zvaničan stav Srbije je da se ne pridružuje sankcijama protiv Rusije. Sputnik ima svoje dopisništvo u Beogradu i emituje vesti na srpskom jeziku, dok je ruska državna televizija Russia Today sredinom novembra pokrenula portal u Srbiji, a najavljuju i da će do 2024. godine početi sa radom televizijski kanal.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.