Međak: Pitanje da li ćemo nastaviti ka Zapadu, ili idemo na periferiju Evrope

On je za FoNet objasnio da za nas trenutno nije 1948, jer smo svoje istorijsko „ne“ već rekli 5. oktobra. i 2009, kada smo podneli zahtev za prijem u članstvo u EU.

”Sad je pitanje da li ćemo nastaviti putem ka Zapadu, ili ćemo napraviti skretanje u desno i otići na Istok, na periferiju Evrope”, rekao je on i podsetio da je upravo 1989. tadašnji premijer Ante Marković rekao da Jugoslavija ide ka EU, ali su ga Slobodan Milošević i Franjo Tuđman ”izminirali”.

Međaku nije jasno zašto se čeka sa uvođenjem sankcija, jer novi dogovor o gasu može da se čeka i u drugim uslovima, a ne u okolnostima u kojima je Srbija jedina država gde je moguće organizovati demonstracije podrške Rusiji.

„To su stvari koje nisu dopustive i za koje niko nikad neće imati razumevanja, nešto što će ostati oznaka na svima nama”, ukazao je Međak.

Po njegovom mišljenju, ideja Emanuela Makrona o političkoj zajednici država koje nisu članice EU, nije rezultat želje da se produži trajanje pregovora, već činjenice da proces pristupanja mora biti ubrzan, konkretizovan i omogućiti socijalno-ekonomske koristi od članstva pre samog članstva.

Kao primer, on je pomenuo mogućnost učestvovanja u romingu, energetskoj zajednici, ili nedavnoj odluci da EU, kao jedan kupac, nabavlja gas na svetskim tržištima i da u tu šemu prvi put uključi i Zapadni Balkan.

Međak smatra da „ne stoji čak ni priča kako će Rusija povući svoje pravo veta na ulazak Kosova u UN, jer je pitanje Kosova jedina stvar gde Rusija ima mogućnost pritiska i pregovora sa Zapadom, u pokušaju da napravi paralelu Kosovo za Krim”.

Kako je protumačio, tu zapravo i postoji pritisak na Srbiju da se rešenje Kosova ubrza, da bi Rusija imala samo zahtev, ali ne i šta da ponudi.

Beširi: Srbija više izvozi na Kosovo nego u Rusiju

S druge strane, Beširi podseća da je ekonomska razmena Srbije s Rusijom manja nego razmena sa BiH, da više izvozimo na Kosovo, nego u Rusiju i da su u toku infrastrukturni projekti koje EU finansira milijardama evra.

Iako kaže da je teško poverovati u mogućnost da se 27 članica usaglase i uvedu sankcije Srbiji zbog odnosa prema Rusiji, on procenjuje da bi vremenom investicije, ipak, mogle da stanu, ukoliko Srbija odluči da ide protiv Unije.

„Za to postoje ozbiljne i nesagledive posledice, koje bi potpuno uništile i ovo malo standarda koji je porastao za proteklih 10 godina”, upozorio je Beširi.

Po njemu, predsednik Srbije pokušava da trguje i da dobije nešto zauzvrat ukoliko uvede sankcije Srbiji, ali neke zemlje smatraju drugačije, pa čak postoji i bes zbog postepenog usklađivanja spoljne politike.

On još ocenjuje da se Emanuel Makron ne protivi proširenju Unije, ali se protivi ulasku zemalja u kojima vlada korupcija, u kojima ne postoji sudstvo, u kojima je sveprisutan organizovani kriminal i zemalja koje imaju nizak standard ili lošu infrastrukturu, a ne sprovode reforme.

Srbija je prepoznata kao takva zemlja, tvrdi Beširi, uveren da bi Srbija brže napredovala ka članstvu u EU da Srpskoj naprednoj stranci odgovara da sprovede reforme u sudstvu, policiji i bezbednosnim službama.

On, međutim, primećuje da se u poslednje vreme promenio narativ u odnosu na rusku invaziju na Ukrajinu, da se promenio rečnik u medijima i da se sve više govori o negativnom uticaju Rusije.

„To može biti signal da je predsednik, zajedno sa Vladom, spreman da uvede sankcije Rusiji, koje građanima Rusije neće mnogo štetiti, ali će doprineti ugledu Republike Srbije i koristiti našim građanima”, zaključio je Beširi.