Međunarodna konferencija o Kosovu: Ko učestvuje i kakve će biti posledice za srpsku stranu?

Mišel je zapravo podržao ideju premijera Albanije Edija Rame, iznetu nakon susreta sa visokim predstavnikom EU za zajedničku spoljnu politiku i Žozepom Boreljom 27. juna. Rama je predložio konferenciju sa liderima Srbije i Kosova, i zvaničnicima EU i SAD, te da im se „ne dozvoliti da izađu bez dogovora“.

Albanski zvaničnik se poslednjih meseci aktivnije bavi rešavanjem kosovskom pitanje, te je tako predložio i nacrt statuta Zajednice srpskih opština, koji jedan od “kamena spoticanja” za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Podrška predsednika Evropskog saveta Raminoj ideji dešava se pred samit na kojem će lideri 27 država članica EU raspravljati i o prilikama na Zapadnom Balkanu sa posebnim naglaskom na tenzije na severu Kosova, koja je održana danas.

„Strane treba da stvore uslove za prevremene izbore u četiri opštine na severu Kosova. Neuspeh deeskalacije tenzija imaće negativne posledice“, stoji u zaključku koji je danas usvojen.

Lideri EU su istakli važnost nastavka dijaloga Kosova i Srbije i brzu implementaciju sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Kako se došlo do međunarodne konferencije?

Dušan Janjić pojašnjava da sadašnja forma sa dva zadužena čoveka iz Evropske komisije da na tome rade, ali da se primena dogovorenog ostavljala vladama u Beogradu i Prištini. Kako se videlo da i jedni i drugi rade na tome da odugovlače, umesto da dogovoreno primene, 2016. godine počelo se govoriti o međunarodnoj konferenciji, objašnjava.

“Te ideje nisu prolazile, dolazile su mahom iz Sjedinjenih Američkih Država i diplomata koji su se bavili konfliktima, uključujući i Dejton. Odjeka nije bilo i konačno je Evropska komisija shvatila, nažalost nedavno, da je sadašnji model dijaloga neuspešan i da neće dovesti do rezultata, sem što se otvorila nova kriza u okviru kosovske krize – bezbednosna kriza koja može dovesti i do sukoba u regionu”, navodi naš sagovornik.

Objašnjava da sukob ne podrazumeva rat, već širenje paravojske i etničkih terorizama, te da je to bio glavni motiv da se preseče u uđe u sazivanje Međunarodne konferencije. Došlo je do saglasnosti Evropske komisije, NATO, SAD, a podršku je dao i Savet ministara EU. Kako objašnjava, sve se dešava u okviru modela propisanog Rezolucijom Generalne Skupštine UN o normalizaciji, odnosno da EU ostaje facilitator (posrednik).

“Učesnici će biti neke od zemalja EU koje su posebno zainteresovane. To su zemlje Kvinte, mogu se priključiti i neke od zemalja okruženja, poput Grčke i Mađarske, odlučiće se unutara Evropske unije. Sigurno će biti i SAD, Velika Britanija, kao i predstavnici Kvin grupe”, kaže on.

Organizovanje ovakve konferencije otvoriće i određene probleme za srpsku stranu, procenjuje Janjić.

“Na takvu konferenciju ne možete doći sami. Morate sa pregovaračkim timom. Ako ništa Srbija će saznati ko je u pregovaračkom timom. Mislim da je Vučić sada u problemu jer mora da napravi pregovarački tim, s obzirom da se samo oslonio na administraciju”, ukazuje.

Priština, sa druge strane, ima stratešku prednost, jer i pored politike Aljbina Kurtija, koja je izazvala osude, pa i isprovocirala ovu odluku o međunarodnoj konferenciji, ima “vrlo moćne ljude, stručnjake i diplomate” sa jakim međunarodnim uticajem u svom pregovaračkom timu.

Srbija ovu odluku ne može da odbaci, ona je “uzmi ili ostavi”, a ako se Beograd na to ipak odluči – slede sankcije, kaže Janjić.

Kako će teći pripreme, pitanje SPC i bezbednosti

Janjić kaže da u pripremi konferencije će biti dosta diplomatskih aktivnosti. Od ponedeljka će dolaziti, navodi, premijeri evropskih zemalja pojedinačno ili u ime nekih zemalja, da vide šta je njihov posao i hoće li se uključiti, Prvi premijer će doći u ponedeljak, kaže on.

“To su zemlje sa iskustvima bilo međusobnih ratova koji su završili savezima, poput zemalja Beneluksa, Višegrad plus itd. EU je kasno odlučila je očigledno spreman da to uradi, pa je već spremila svoje članove. Dok su se zemlje članice konsultovale već su rađeni pripremni radovi”, navodi on.

Janjić smatra da je strategiji odugovlačenja izazivanjem incidenata koju sprovodi Kurti i strategiji vrdanja Vučića prošlo vreme.

“Vreme oko Kosova i tih taktita je potrošeno. Mora se spremati za konferenciju”, poručuje.

Podloga konferencije biće ono što je već dogovoreno – evropski sporazum prihvaćen u Briselu i Mapa puta iz Ohrida, kaže.

Očekuje i da dođe do organizacije okruglih stolova koji bi se bavili otvorenim i nerešenim pitanjima, napominjući da uslovno govori o “okruglim stolovima”, odnosno da se to mogu biti i “tematski sastanci”, “misije”, “radne grupe”, ali da je bitno da se širi krug ljudi koji učestvuju.

“Broj ljudi se širi kako bi se što pre u tim grupama problema prodiskutovalo. Pratiće se Ohridski sporazum, s tim što se neće dozvoliti da se rok Ohridskim sporazumom probija i ne dozvoli komisija.

Ta “Mapa puta” kojoj treba da se vrate Beograd i Priština se vrlo brzo mora usaglasiti, smatra do kraja godine, i verovatno će se već tu, kaže, uvesti termin “konferencije” i to do kraja ove godine.

Smatra da bi za Srbiju i paket koji će biti usvojen na konferenciji bilo dobro da se na posebnom okruglu stolu govori o položaju Srpske pravoslavne crkve i kulturnog nasleđa, na kome će biti, do sada isključeni, predstavnici Srpske pravoslavne crkve (SPC).

“Kurti namerava da donese posebne zakone i da kroz druge izmene i dopune zahteva nametne svoje rešenje za ovo pitanje. Miroslav Lajčak (specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine) to je odbija i zaista SPC nije formalno partner, ali ne može ni Vučić i Srbija da predstavljaju crkvu. SPC nije država”, kaže on.

Pitanje SPC bitnije je za opstanak identiteta i kulture srpske nacija na KiM i od nadležnosti Zajednice srpskih opština, smatra Janjić.

Dodaje da postoje i mnoga druga otvorena pitanja, poput pitanja međusobnih potraživanja, kao i bezbednosni paket, oko kojih mogu biti održani konsultativni i pregovarački procesi.

Pitanje međusobnog potraživanja se uopšte nije dodirnulo u briselskom procesu, napominje naš sagovornik, i kaže da će tu biti važan mehanizam Bečke konvencije o sukcesiji, kao i prisustvo međunarodnih finansijskih organizacija.

Kada je reč o bezbednosnom paketu, Janjić očekuje direktno učešće NATO.

Koje će biti posledice?

Odluke konferencije su obavezujuće i na osnovu njih se izveštava Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija, koja je ovaj proces odobrila, te se odluke ne moraju vraćati na odlučivanje ovom telu, kaže.

“Garanti primene toga će biti učesnici u razgovoru, sa strane međunarodne zajednice, kao i Srbije i Kosova. Time podseća na Dejton, sa bitnom razlikom – Dejton je bio iznuđen da bi se zaustavio rat, pa su pravljeni mnogi kompromisi, a ovo se radi kako bi se sprečilo izbijanje rata. Ovo je konferencija za stabilizaciju mira”, kaže on.

Vezana je i za članstvo u EU, kada je u pitanju Srbija, odnosno za članstvo u međunarodnim organizacijama, kada je u pitanju Kosovo, te se konferencija može tumačiti i kao razvojna. EU će, navodi, ako bi se konferencija uspešno završila ubrzano otvorila klastere, ušla sa finansijskom pomoći, a ako bi scenario bio negativan onda bi se došlo do rezolucija Saveta bezbednosti.

“Zaboravlja se da je bilo 12 rezolucija kojima je Milošević upozoravan da ne dođe do rata. One su opominjale, pa ukidale zonu letenja… O tome se danas govori da je do nečega došlo preko noći. Nije. Tako ni ova konferencija neće preko noći prekinuti evropski put jedne ili druge strane, već će se na osnovu toga ko opstruiše primenjivati mere podrške i ubrzanja, ili korekcije politika zemlje koja opstruiše”, kaže on.

Formalno će se završiti rezolucijom Generalne Skupštine, čime će biti međunarodno-javno obavezujuća za sve strane, navodi Janjić.

“Neće to biti kraj priče, ali nije ni Rambuje, da možete da se posvađate pa da dođete u Pariz. Te igre nema i to i Kurti i Vučić treba da zaborave. Kupovine vremena više nema. Isterali su zeca na čistinu”, kaže Janjić.