Garancije koje je tražila predsednica Kosova Vjosa Osmani za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) su pravične i neophodne, smatraju stručnjaci i poznavaoci prilika, ali, prema njima, isti takvi su i zahtevi međunarodne zajednice da Kosovo uspostavi Zajednicu.
„Najbolji način da Kosovo dobije garancije koje zaslužuje, jeste da ponudi kosovskim Srbima garancije koje zaslužuju kao građani Kosova“, kaže Edvard P. Džozef, predavač na Univerzitetu Džon Hopkins u SAD.
Osmani je u intervjuu za Glas Amerike 10. jula zatražila od međunarodnih partnera garancije za bezbednost i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, „u zamenu“ za osnivanje Zajednice.
Asocijacija opština sa srpskom većinom bi obezbedila kosovskim Srbima više prava, odnosno nivo samoupravljanja u obrazovanju, zdravstvu, ekonomiji i drugim oblastima. Za njeno uspostavljanje Kosovo i Srbija su 2013. godine postigli dogovor u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa, uz posredovanje Evropske unije.
Sporazum je potvrđen i u Skupštini Kosova, ali je Ustavni sud Kosova kasnije utvrdio da nije u duhu Ustava, jer nije uključivao druge etničke grupe.
Uprkos stalnim pozivima međunarodne zajednice vlade Kosova oklevale su da osnuju ZSO, plašeći se da će takva jednoetnička organizacija uticati na funkcionalnost države, te da bi mogla da postane neka nova „Republika Srpska“, ali ovaj put na Kosovu.
Drugi sporazum, koji je uključivao i ovu obavezu, Kosovo i Srbija su postigli u februaru 2023. godine, ali on takođe nije sproveden.
U Evropskoj uniji ne odgovaraju na pitanje da li bi međunarodna zajednica trebalo da ponudi garancije Kosovu , ali kažu da Kosovo, već duže vreme, ima zakonsku obavezu da osnuje Zajednicu.
„Hitno je potrebno ispuniti ovu obavezu“, rekao je portparol EU Peter Stano za Radio Slobodna Evropa.
EU je krajem prošle godine izradila nacrt statuta za osnivanje Asocijacije, koji je dostavljen i Kosovu i Srbiji.
U prošlosti su visoki američki zvaničnici uveravali da je njihova podrška formiranju ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.
Na pitanje da li su zahtevi kosovske predsednice opravdani Leon Hartvel, viši saradnik na LSE IDEAS – London School of Economics, kaže da je Osmani s pravom skeptična da bi osnivanje ZSO donelo opipljive koristi Kosovu.
Prema njegovim rečima, njene zahteve treba posmatrati u kontekstu tekućih napora Srbije da destabilizuje Kosovo.
Zbog toga Osmani traži garancije, „da bi se ublažile moguće negativne posledice“ i „da se osigura zaštita interesa Kosova“, kaže Hartvel za Radio Slobodna Evropa.
Sporazumom o putu ka normalizaciji odnosa iz 2023. godine, poznat je kao Osnovni sporazum: Kosovo je pristalo da srpskoj zajednici obezbedi nivo samoupravljanja, dok je Srbija pristala da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Međutim, Srbija je lobirala protiv članstva Kosova u Savetu Evrope; sastavila službeno pismo, kojim je pojasnila da neće sprovoditi neke delove sporazuma, a i optužena je za organizaciju iz senke oružanog napada na kosovsku policiju, u selu Banjska, na Kosovu.
„Čitajući između redova Osmanijeve izjave, vidljivo je da ona želi ili stvaran, pravno obavezujući sporazum koji obavezuje i Srbiju da ispuni svoje obaveze, ili – u nedostatku takvog sporazuma – suštinske međunarodne garancije“, kaže Hartvel.
Sporazum iz 2023. i njegov aneks za implementacijum nisu potpisali Kosovo i Srbija, zbog odbijanja ove druge, a Hartvel kaže da, iz perspektive međunarodnog prava, ovi dokumenti ne predstavljaju nikakvu obavezu, iako EU insistira na suprotnom.
Edvard P. Džozef, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins smatra da su garancije Kosovu potrebne, prvo, jer suprotna strana Osnovnog sporazuma, Srbija, nije se ponašala u dobroj veri, od trenutka kada su dve zemlje dogovorile aneks implementacije.
Kao drugo, prema njemu, obaveze svake strane „nisu paralelne“. „Od Kosova se traži da preduzme afirmativni korak za formiranje Asocijacije… Ne postoji paralelni korak, na primer, asocijacije unutar Srbije za Albance“, kaže on.
Umesto toga, dodaje, Srbija je u obavezi da se ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Ali prioritet broj jedan spoljne politike Srbije jeste upravo blokiranje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama – rečima i delima, kaže Džozef.
„Zbog toga je od suštinskog značaja da EU i SAD imaju plan – ne samo nadu ili napor – da unaprede članstvo Kosova u NATO pre svega, bez obzira šta Srbija radi“, smatra Džozef.
I, treći razlog zašto su suštinske garancije bitne je činjenica da je EU „pokazala malo volje“ da prihvati svoje obaveze prema Osnovnom sporazumu i njegovom implementacionom aneksu.
„Po dogovoru, ‘Zajednički komitet za praćenje’… ‘kojim predsedava EU’… trebalo bi da se uspostavi da nadgleda njegovu primenu. Ali EU je uzmicala od ove odgovornosti da arbitrira“, kaže Džozef.
Za Hartvela, optimalna opcija bi bio prijem Kosova u NATO i, donekle, u EU. Ali, pošto je to trenutno neizvodljivo, zbog činjenice da u obe organizacije postoje zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova, prema njegovim rečima, postoji i privremena opcija.
„Pre ulaska u NATO ili EU, Kosovo može tražiti bilateralne odbrambene sporazume sa nekoliko ključnih zemalja, kao što su SAD, Velika Britanija, Turska i odabrane zemlje EU. Ovi sporazumi bi mogli da obezbede formalizovane bezbednosne garancije, slične onima koje imaju NATO saveznici koji nisu članovi alijanse, kao što su Japan i Južna Koreja“, kaže Hartvel.
Prema njegovim rečima, ovakvi sporazumi, koji podrazumevaju zajedničke vojne vežbe, tada bi poslužili kao „prepreka eventualnoj agresiji Srbije“.
Hartvel kaže da su, s obzirom na to da je dijalog za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije u ćorsokaku, ako ne i mrtav, najefikasniji način da se okonča sukob upravo ovi sporazumi, odnosno članstvo Kosova u NATO i EU.
„Kosovski Srbi bi takođe imali velike koristi od ovakvog pristupa, jer bi im on ponudio stabilnost i sigurnost“, kaže on.
Prema Džozefu predsednica Osmani ima pravo da traži garancije, ali Vašington i Brisel takođe imaju pravo da zahtevaju podnošenje nacrta statuta Zajednice Ustavnom sudu, kao i puno poštovanje prava kosovskih Srba.
Zato je najbolji način da Kosovo dobije garancije koje zaslužuje „da ponudi kosovskim Srbima garancije koje zaslužuju kao građani Kosova“, zaključuje Džozef.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.