Medović: Pitanje članstva Kosova u SE rešeno, Srbija odavno nije na evropskom putu

Profesor Pravnog fakulteta Vladimir Medović smatra da Srbija odavno nije na evropskom putu, kao i da je pitanje članstva Kosova u Savetu Evrope – rešeno, prenosi N1.

Kako navodi, u sporazumu ne piše da Kosovo mora da uđe u Ujedinjene nacije (UN), ali se navodi da Srbija neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, što uključuje i UN.

„Procedura je komplikovana, a to je i namerno fabrikovana tema, da se priča o UN, iako je to sada nezamislivo. Ali to ne umanjuje činjenicu da su vodeće zemlje EU jasno istakle da žele defakto priznanje nezavisnog Kosova, a što se tiče Ohridskog aneksa, da misle da će Srbija postepeno priznavanjem simbola Kosova, normalizacijom odnosa dovesti do defakto priznanja Kosova“, objašnjava sagovornik N1.

Upravo te obaveze – teritorijalni integritet, poštovanje simbola, diploma, pečata – ušle su u poglavlje 35.

„Postoji ograda da će se sve dalje razmatrati u okviru dijaloga. Ostavljen je prostor namerno zbog zemalja, pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, da se te tačke prepuste onom što već odavno znamo u dijalogu sa EU, a to je ta konstuktivna nejasnoća, da ipak postoji prostor da se različito tumači, i to je namerno jer ne postoji jedinstven stav EU“, ističe Surlić.

I u prethodnom pregovaračkom okviru, podseća docent FPN, nemamo suštinski mnogo veće obaveze.

„Tamo je pisalo da se od Srbije očekuje puna normalizacija odnosa sa Kosovom i to kroz pravno obavezujući dokument. Svi smo znali da on ne znači suštinsku autonomiju Kosova u okviru Srbije. Kada govorimo o ovim tačkama, deo pregovaračkog okvira je i Briselski sporazum, ali i formiranje Zajednice srpskih opština. Dakle, vidimo da EU nije koristila sve mere i sankcije koje je mogla prema Prištini, da primeni taj sporazum. Ovo je neka vrsta kupovine vremena, imamo taj sporazum, bili su rokovi koji su prošli, probijeni odavno. To što je prošlo govori o medijatorima, oni su nametnuli sporazum i rekli ovo je neka vrsta doumenta koji nije podložan promenama, a nisu našli mehanizme kojim bi primorali Beograd i Prištinu da to sprovedu“, kaže Surlić.

„Ništa nije novo“

Profesor Vladimir Medović kaže za N1 da implementacijom pogavlja 35 ništa nije novo.

„Postoji tačka 23 opšteg pregovaračkog okvira EU za Srbiju iz 2013. godine, kojim je predviđeno da će tempo pregovora zavisiti od angažovanja Srbije u cilju unapređenja odnosa sa Kosovom, a to podrazumeva obavezu Srbije da u dobroj meri primeni sve sporazume koje je zaključila sa Kosovom u dijalogu o normalizaciji odnosa. Kako god da okrenete, ovaj briselsko-ohridski sporazum bi se našao u pregovaračkom poglavlju 35“, navodi profesor.

Kako kaže, sporazum je obavezujući i punovažan, a obe strane su se saglasile sa time.

„Bez obzira na to što nije zaključan u pismenom obliku. Na njega se primenjuju odredbe međunarodnog običajnog ugovornog prao njima, radi se o obva. Pavezujućem sporazumu“, objašnjava Medović.

Kako kaže, najveći izazov za Kosovo je da postane članica Ujedinjenih nacija.

„Kosovo je priznalo svega negde oko polovine članica UN, a za ulazak je potrebno dve trećine glasova. S druge strane, time se pokriva ulazak Kosova u Savet Evrope. I UN i SE otvorene su samo za države. Onog momenta kada Kosovo postane članica, bilo SE bilo UN, ona je rešila svoj problem u pogledu statusa“, ističe sagovornik N1.

Docent Stefan Surlić dodaje da je članstvo u UN poslednja stepenica, gde bi značilo da dve trećine zemalja sveta priznaje Kosovo kao državu, i da pritom niko nije uložio veto što se tiče Saveta bezbednosti.

„To bi značilo da su velike sile postigle saglasnost, ali to je daleka tema. Mislim da bi velike sile, a tu pričamo o Rusiji i Kini, sprečile članstvo Kosova, jer bi u nekoj vrsti trgovine želele da postignu globalni dogovor sa zapadnim silama“, kaže Surlić.
Srbija i EU zatvorile vrata jedna drugoj

Kako kaže, Srbija je daleko od punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

„Ne treba da se zavaramo, jer čuli smo direktno od Olafa Šolca – vodeća zemlja EU kaže očekujemo vaše formalno priznanje nezavisnog Kosova za članstvo u Evropskoj uniji. Taj uslov postoji i postojaće. Ono što je efekat ovog sporazuma sada, da govorimo o poglavlju 35, mislim da je više da se javnost radikalizuje i usmeri ka antievropskom osećaju. To je i pitanje za EU, da li oni po svaku cenu, znajući da više od 80 odsto građana ne želi u EU, ukoliko je uslov priznanje Kosova, da li će insistirati na tome. Polarizuje se javnost, kreira se taj anti-EU element, a realnost je sasvim drugačija. Prvo, daleko smo od tog cilja. Drugo, pet članica EU ne priznaje nezavinost Kosova, pa ne može da bude jedinstven stav svih članica“, objašnjava docent Surlić.

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu kaže da se Srbija odavno ne nalazi na evropskom putu.

„To je posebno vidljivo od početka sukoba u Ukajini, kada je EU uvela sankcije Rusiji, mi se praktično ni ne nalazimo na evropskom putu. I Srbija i EU simuliraju da taj put postoji. Međutim, vidite da se ništa ne dešava, ne otvaraju se nova poglavlja. Srbija je zakočena po pitanju primene vrednosti EU, po pitanju usklađivanja spoljne politike. Srbija i EU su zatvorile vrata jedna drugoj“, ocenjuje profesor.

Vizna liberalizacija

Evropski parlament je izglasao viznu liberalizaciju za građane Kosova koji su nosioci srpskih pasoša.

„Ovom parlamentu ističe mandat. Ako se uredba o viznoj liberalizaciji ne donese sada, moraće da sačeka novi saziv Parlamenta. Ovu uredbu zajedno donose EP i Savet. Parlament je doneo odluku, sada se čeka Savet. Mislim da je reč o tehničkom pitanju, i da vizna liberalizacija koja je izuzetno važna za srpsko stanovništvo na Kosovu ne čeka novi saziv EP i da ne protekne dosta vremena dok se ponovo ovo pitanje ne stavi na dnevni red“, kaže profesor.

Govoreći o Savetu Evrope, kaže da se oni ne bave pitanjem statusa eksplicitno, već ga ostavljaju Komitetu ministara.

„U izveštaju uglednih pravnika i prema mišljenju parlamentarne skupštine, konstatuje se da Kosovo poseduje sve elemente državnosti – teritoriju, stanovništvo, vlast, sposobnost da učestvuje u međunarodnim odnosima. I parlamentarna skupština i ugledni pravnici razdvajaju ovo pitanje od pitanja priznanja za koje smatraju da je političko. Kako god da Komitet ministara donese odluku u maju, da prihvati članstvo Kosova ili da odloži to pitanje dok Kosovo ne osnuje Zajednicu srpskih opština, pitanje statusa, bar što se tiče Kosova u Savetu Evrope je rešeno“, poručuje profesor Vladimir Nedović.