Solana je pozdravio tu odluku. On je ukazao na značaj mira i stabilnosti u regionu i izrazio spremnost EU da aktivno doprinese rešavanju krize – rekla je Galjakova.

Pet istočnoevropskih predsednika u misiji u Tbilisiju

Solana je pozdravio tu odluku. On je ukazao na značaj mira i stabilnosti u regionu i izrazio spremnost EU da aktivno doprinese rešavanju krize – rekla je Galjakova.

Pet istočnoevropskih predsednika u misiji u Tbilisiju

Varšava – Poljski predsednik Leh Kačinjski stigao je juče u Gruziju gde se pridružio liderima šest bivših sovjetskih zemalja, ne bi li, kako je rekao, uputio jasan signal solidarnosti s Tbilisijem. Predsednik Kačinjski otputovao je iz Varšave avionom poljske vlade zajedno sa svojim kolegama iz Litvanije i Estonije. Avion se kratko zaustavio u Kijev, gde im se pridružio ukrajinski predsednik Viktor Juščenko, dok se predsednik Letonije grupi lidera pridružio u gruzijskoj prestonici. „Posete znače solidarnost sa nacijom koja je žrtva agresora“, izjavio je Kačinjski. „Možemo reći da je ruska država još jednom pokazala svoje pravo lice. Žalosni smo ali moramo prihvatiti životne činjenice“, kazao je. Kačinjski i predsednici tri baltičke države-Litvanije, Estonije i Letonije – izdali su zajedničko saopštenje u kojem je ruska politika karakterisana kao „imperijalistička i revizionistička“. Oni su pozvali NATO i EU da zaustave Moskvu u njenim namerama. AP

Portparol Kremlja potvrdio je navode ruskih novinskih agencija da je Medvedev izdao instrukcije Ministarstvu odbrane da se „obustave operacije kako bi se gruzijske vlasti prisilile na mir“. Saopštenje je usledilo neposredno uoči sastanka francuskog predsednika Nikole Sarkozija i Medvedeva u Kremlju. Dvojica visokih zvaničnika razgovarali su o međunarodnom mirovnom planu za obustavu sukoba, koji su unervozili Zapad. Ruski predsednik rekao je svom francuskom kolegi da Gruzija mora povući svoje trupe iz dve separatističke provincije Južne Osetije i Abhazije i da se obavežu da neće više upotrebiti silu.

Sakašvili najavio povlačenje iz ZND

Tbilisi – Gruzija će napustiti Zajednicu nezavisnih država, koja okuplja nekadašnje sovjetske republike, rekao je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili. „Gruzija napušta ZND zauvek i predlaže drugim zemljama da napuste to telo kojim upravlja Rusija“, rekao je Sakašvili na velikom skupu u centru Tbilisija, na kome se okupilo više desetina hiljada građana. Rojters je javio da je najmanje 150.000 osoba dočekalo pozdravima Sakašvilija na skupu ispred gruzijskog parlamenta, dok AFP prenosi da se okupilo oko 70.000 građana. Govornici na skupu su osuđivali Rusiju i ruskog premijera Vladimira Putina, uz uzvike „Gruzija! Gruzija!“, a građani su nosili transparente na kojima je Putin prikazan kao terorista.

Predsednik Francuske je pozvao Rusiju da „sprovede u delo“ prekid vatre posle najave obustave rusko-gruzijskih neprijateljstava i podvukao značaj Rusije za stabilnost i mir u svetu. On je rekao da je „potpuno normalno“ da Rusija želi da brani svoje interese – interese Rusa u Rusiji i naroda koji govore ruski van Rusije.

Buš upozorio Moskvu da je vreme da zaustavi krizu

Vašington – Predsednik SAD Džordž Buš rekao je da je vreme da Rusija zaustavi krizu u Gruziji, i izrazio zabrinutost zbog, kako je rekao, „dramatične i brutalne eskalacije nasilja“. Obraćajući se javnosti povodom sukoba u Gruziji, Buš je preko televizije u oštrom upozorenju Moskvi rekao da Rusija mora da se vrati s puta „kojim je izgleda krenula“ i naglasio da „akcije Rusije dovode u opasnost njene odnose sa SAD i Evropom“. „Rusija je izvršila invaziju na suverenu susednu državu i ugrožava demokratsku vladu koju je izabrao narod (te države)“. Takve akcije su neprihvatljive u 21. veku“, rekao je Buš. „Rusija mora da prihvati ovaj mirovni sporazum kao prvi korak u rešavanju ovog sukoba“, rekao je Buš. Američki predsednik je takođe rekao da izgleda da Rusija želi da sruši legalno izabranu gruzijsku vladu i pozvao Moskvu da kao prvi korak prihvati primirje i povuče trupe. Buš je takođe rekao da postoje dokazi da bi ruske strane uskoro mogle da počnu da bombarduju civilni aerodrom u Gruziji. „Ako su ti izveštaji tačni, te aktivnosti Rusije bi predstavljale dramatičnu i brutalnu eskalaciju sukoba u Gruziji“, upozorio je Buš u kratkoj izjavi reporterima u Beloj kući.

– Takođe je normalno da međunarodna zajednica želi da garantuje integritet, suverenitet i nezavisnost Gruzije – naglasio je Sarkozi.

Gruzija zatražila pomoć NATO

Brisel – Gruzija je juče u Briselu zatražila „vojnu pomoć“ NATO, kako bi zamenila radarski sistem, uništen u ruskom napadu, rekao je juče gruzijski ambasador pri NATO Revaz Bešidze. Upitan da li je na sastanku sa ambasadorima članica NATO u Briselu zatražio „vojnu pomoć“, Bešidze je novinarima odgovorio potvrdno. „Za početak, imamo problema sa našim radarskim sistemom koji je uništen i mi smo zatražili novu opremu“, rekao je on. Gruzijski ambasador pri NATO-u nije želeo da govori o drugim zahtevima za pomoć koje je izneo na sastanku sa ambasadorima članica NATO, ali je dodao da očekuje „odgovor što je pre moguće“. Beta-AFP/Rojters

Moskva je opravdala svoju intervenciju u Južnoj Osetiji potrebom da zaštiti svoje tamošnje mirovne snage i svoje građane u Južnoj Osetiji, od kojih većina ima ruske pasoše i govori ruski. Sarkozi je naglasio da dolazi u Rusiju kao predsedavajući Evropske unije i da Evropa smatra Rusiju velikom silom i razume da poslednje decenije nisu bile lake za nju. Sarkozi je iz Moskve otišao u Tbilisi.
Uprkos tvrdnjama Kremlja da su borbe gotove, gruzijska vlada navodi da su ruski ratni avioni nastavili napade i da su na meti bila dva sela izvan Južne Osetije. S druge strane, ruske mirovne snage saopštile su da gruzijske trupe povremeno pucaju na njih u Južnoj Osetiji i posle objave Moskve da je obustavila vojne operacije. Nekoliko sati pre Medvedevljevog saopštenja, ruske snage ponovo su bombardovale grad Gori i počele ofanzivu u jedinom delu Abhazije koji je još pod kontrolom Gruzije. U napadu je, prema tvrdnjama novinara Rojtersa, ubijeno najmanje pet osoba. Saopšteno je i da je bilo još nekoliko manjih okršaja duž linije fronta, ali ne i većih ofanziva.
Holandska televizija javila je da je tokom noći u bombradovanju Gorija ubijen novinar holandske televizije RTL-2. Prema izveštajima medija u sukobima između gruzijskih i ruskih snaga ubijena su još dva novinara. Suprotno tvrdnjama Gruzijaca, Generalštab ruske vojske tvrdi da ruske snage nisu bombardovale gruzijski grad Gori.
– Nikakve planske paljbe nije bilo na Gori – rekao je zamenik načelnika Generalštaba ruske vojske Anatolij Nogovicin i dodao da ruske snage ne pucaju na zone naseljene civilima.
Ratni izveštači iz Gorija, kroz koji prolazi autoput koji povezuje istok i zapad, navode da nema ruskih snaga u ovom uglavnom pustinjskom gradu iako su ruski avioni bombardovali artiljerijske pozicije oko grada.
Gruzijska vlada, međutim, tvrdi da je Moskva zauzela Gori, čime je zemlja presečena na pola kao i da ruske trupe napreduju ka Tbilisiju ne bi li zbacili vladu gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija. U odgovoru Srgeja Lavrova, ministra spoljnih poslova Rusije na ovakve navode Gruzije, ističe se da Rusija nema nameru da zbaci vladu Sakašvilija, iako bi on trebalo da podnese ostavku jer „ne može dugo biti naš partner“.
– Nije naša tradicija da svrgavamo s vlasti bilo koga ili da postavljamo nekog na tron – izjavio je Lavrov na konferenciji za novinare.
Ruske trupe ušle su u gruzijsku luku Poti na Crnom moru, saopštio je preko televizije gruzijski premijer Lado Gurgenidze. On je dodao da u toj akciji nije bilo žrtava.
– Žalimo što smo svedoci takvog razvoja događaja, a da naši zapadni saveznici nisu intervenisali aktivnije – rekao je premijer.
Rusko ministarstvo odbrane je, međutim, demantovalo da su ruske trupe zauzele Poti. Rusko ministarstvo je navelo da su samo „izviđačke jedinice otišle u taj grad i već su ga napustile“, prenela je ruska agencija Interfaks. Gruzijska vlada je kasno u ponedeljak uveče takođe javila da su ruske snage ušle u mali grad Kobi, blizu separatističke oblasti Abhazije, između Potija i Senakija, gde je prema gruzijskim izvorima ruska vojska uništila vojnu bazu.
Kako bi umirila strahovanja od velike ruske vojne ofanzive unutar Gruzije, Moskva je povukla svoje trupe iz gruzijskog grada Senakija, istočno od Abhazije koji su bile kratko okupirale u ponedeljak, ističući da su postigli svoje vojne ciljeve.
Sukobi su alarmirali i investitore u Rusiji, uticali na novčanu valutu Rusije rublju i rusku berzu, ali i podstaklo strahove od širenja sukoba u susedne regione Iran, Tursku i Rusiju.
Predsednik gruzijske separatističke republike Abhazije Sergej Bagapš izjavio je juče da će njihove snage, zajedno s ruskim, preuzeti potpunu kontrolu nad gornjim delom Kodorskog klanca, koji je pod kontrolom Tbilisija. Bagapš je Interfaksu izjavio da se operacija zauzimanja teritorije i potiskivanja gruzijske vojske odvija „uspešno“.
– Sve ide po planu, naša vojska je ušla u gornji deo Kodorskog klanca. Za nekoliko dana preuzećemo potpunu kontrolu – kazao je Bagapš.
Gruzija je sa svojom vojskom ušla u Kodarski klanac u julu 2006. a kao razlog navela je sprovođenje policijske operacije protiv pristalica Emzara Kvicanija, predstavnika Gruzije u Kodoriju koji se oteo kontroli. U septembru iste godine gornji deo Kodorskog klanca, koji je zauzela gruzijska vojska, predsednik Mihail Sakašvili nazvao je Gornja Abhazija.
U međuvremenu, u noći između ponedeljka i utorka propao je još jedan pokušaj Saveta bezbednosti UN da postigne zajednički stav o oružanom sukobu Rusije i Gruzije. Rusija je na sednici saopštila da neće glasati za rezoluciju u Savetu bezbednosti UN koja poziva na prekid vatre u rusko-gruzijskom sukobu, baziran na francuskom mirovnom planu, saopštio je posle sednice ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin. Zapadne zemlje članice SB su se složile o tekstu rezolucije, prema navodima neimenovanog diplomate. Taj dokument je bio baziran na francuskom planu koji se sastoji iz tri tačke: momentalni prekid vatre, poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije i vraćanje na stanje pre gruzijske intervencije u Južnoj Osetiji proteklog četvrtka, 7. avgusta.
– Zahtevamo povlačenje Gruzijaca iz Južne Osetije i obavezivanje Tbilisija da neće pribegavati sili u Južnoj Osetiji i u Abhaziji – rekao je Čurkin.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je ranije da se Moskva neće saglasiti s planom ukoliko on uključuje i gruzijske trupe u budućim mirovnim misijama, jer su iste te snage napadale ruske kolege tokom pritiska Tbilisija da povrati kontrolu nad Južnom Osetijom.
Iako je za juče bio najavljen vanredni sastanak ambasadora NATO i Rusije i specijalno obraćanje ambasadorima NATO gruzijske predstavnice u EU Salome Samadašvili, portparol Severnoatlantske alijanse Karmen Romero kasnije je saopštila da je sastanak na visokom nivou otkazan.
Sukobi između dveju zemalja odražavaju se i na svetsko tržište nafte budući da kroz Gruziju prolazi ključni naftovod preko kojeg se nafta iz Kaspijskog regiona prevozi na zapad, mada naftovod nije bio pogođen ni u napadima.
Prema ruskim izvorima, 1.600 osetijskih civila ubijeno je u sukobima, dok je hiljade napustilo svoje domove, a gruzijske akcije u regionu označene su kao genocid. Gruzija je saopštila da je u napadima ubijeno 200 civila dok je na stotine povređeno. Najmanje 100.000 osoba je dosad raseljeno zbog sukoba ruskih i gruzijskih snaga na području Južne Osetije, saopštio je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) u Ženevi. Prema podacima koje su dostavile gruzijske i ruske vlasti, 30.000 osoba je pobeglo iz Južne Osetije u Severnu Osetiju, u Rusiji, dok je oko 12.000 osoba raseljeno na području Južne Osetije, gruzijske separatističke oblasti, saopštio je UNHCR.