Da li će meka moć EU biti dovoljna za zaustavljanje pada evroentuzijazma zbog podrške Unije iskopavanja litijuma?

Najnoviji podaci Međunarodnog republikanskog instituta, iz aprila ove godine, pokazuju da je podrška za EU u Srbiji pala na 40 odsto.

“U većini zemalja na Zapadnom Balkanu i dalje postoji snažna prozapadna orijentacija, dok se u Srbiji beleži suprotan trend – raste prorusko raspoloženje, a pada podrška članstvu u EU”, rekao je u intervjuu za Glas Amerike Pol Makarti, regionalni direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu.

A poslednji podaci Ministarstva za evropske integracije, čak iz 2022, pokazuju da 43 odsto građana podržava pristupanje Srbije članstvu u Uniji, dok je procenat onih koji se tome protive 32.

U okolnostima u kojima EU brine iskuljučivo za svoj interes i podržava vlast koja namerava da dozvoli iskopavanje litijuam u dolini Jadra, postavlja se pitanje kakva je budućnost podrške EU i može li se slobodan pad zaustaviti.

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, za Danas kaže da celokupna atmosfera koja je stvorena u vezi sa potpisivanjem Memoranduma između Srbije i EK doprinosi daljem jačanju evroskepticizma u Srbiji.

– Narativ koji plasira vlast ide u pravcu jačanja pre svega anti-nemačkog raspoloženja a memorandum se predstavlja kao novi uslov u okviru evropskih integracija što nije tačno. Ovakvi memorandumi se potpisuju i sa zemljama koje nisu kandidati za članstvo u EU (Norveska, Australija, Kanada itd) i verovatno bi se o o njihovom sadržaju pregovaralo sa Srbijom i da ona nije u procesu evrointegracija. Prisustvo kancelara Šolca jeste dalo dodatni pečat anti-litujumskom narativu, ali od toga najviše koristi ima Aleksandar Vučić imajući u vidu da su nemački Zeleni do sada bili retka polotička grupacija koja je kritikovala unutrašnje stanje u Srbiji – ukazuje ona.

Prema njenim rečima, kancelar Nemačke Olaf Šolc, koji je došao u Beograd i psisutvovao potpisivanju memoranduma, je na ovaj način poslao pre svega podršku nemačkoj autoindustriji, imajući u vidu da njegov rejting nije u zavidnoj poziciji posle evropskih izbora.

– Ako pogledamo ko sve od medija, tabloida, analitičara učestvuje u anti-nemačkoj histeriji ovih dana, jasno je da je to strateška komunikacija koja će na kraju napraviti dodatni prostor za vlast da ne sprovodi ono što su zaista obaveze u procesu evropskih integracija, pod izgovorom da narod ne želi u EU. A to su pre svega reformski procesi od kojih bi dugoročnu korist imali građani Srbije, sa ili bez Evropske unije – kaže Selaković.

I Đorđe Dimitrov, iz Centra za evropske politike, smatra da otvorena i jaka podrška koju EU pruža projektu Jadar i iskopavanju litijuma dovelo je do velikog gubitka poveranja u Uniju, čak i u krugovima koji su podržavali evropski put Srbije.

– Mnogi su vidno razočarani u EU, pošto je postalo jasno da ona podržava stabilokratiju i da je voljna da okrene glavu na suštinske probleme u Srbiji zarad svojih poslovnih i geopolitičkih interesa. Tako recimo, EU nije kritikovala neregularnosti na nedavno održanim lokalnim izborima i mnogi građani se, s pravom, osećaju iznevereno. Trenutno nema istraživanja javnog mnjena koja ovo mogu da potvrde, ali se to jasno vidi kada se pogledaju društvene mreže i opšte raspoloženje koje vlada proteklih par nedelja – navodi on za Danas.

Kako dodaje, EU je vrlo vešta u korišćenju meke moći, tako da oni znaju načine kako da dopru do građana.

– Oni već imaju aktivnu PR kampanju, koju će sada sigurno pojačati kako bi se ublažio taj pad podrške. Oni to mogu da rade kroz razne kampanje, projekte i investicije u drugim oblastima, pogotovo u oblastima gde će građani direktno osetiti korist. Jedna od tih stvari koja će doneti direktnu korist građanima je članstvo Srbije u SEPA sistemu plaćanja, pošto će oni moći da šalju i primaju novac iz EU bez provizije – ukazuje on.

Dodaje da je EU veoma aktivna na društvenim mrežama i diplomate iz delegacije stalno to naglašavaju.

Prema njegovim rečima, na pad podrške, uz podršku Rio Tintu, utiče činjenica da proces predugo traje i da nema kraja, anti-zapadna retorika koja dolazi iz najvišeg državnog vrha, kao i retorika vlasti koja uzdiže Kinu i druge partnere.

Podsetimo, najveća podrška integracijama bila je u decembru 2003, čak 72 odsto, a u septembru 2004. bila je 71 procenat, dok je u septembru 2006. bila 70 odsto. Tako visok nivo podrške, više od 70 procenata, bio je još 2009. nakon ukidanja viza za putovanje u zemlje EU. U poslednjih deset godina, najveći procenat podrške integracijama bio je 2018. 55 odsto, dok je protiv bilo 25 odsto.