Mekalister: Beograd i Priština da se međusobno ne optužuju

Nama u Nemačkoj je veoma stalo do politike regionalne stabilnosti, regionalne saradnje i pomirenja. Na primer, program razmene mladih, koji je pokrenula nemačka vlada i čije je sedište u Tirani, osmišljen je na osnovu program razmene mladih između Nemačke i Francuske, koji je uspsotavljen nakon užasno tragičnog Drugog svetskog rata, jer međusobno upoznavanje mladih može da doprinese borbi protiv nacionalizma i populizma. Takođe, svi mi u Briselu smo posvećeni politici kojom se pozivaju sve strane u ovom regionu da se uzdrže od nacionalizma, populizma, provokacija”, kaže u razgovoru za Danas Dejvid Mekalister, izvestilac za Srbiju i predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, odgovarajući na pitanje kako komentariše odnos zvaničnog Berlina prema vladi srpskog premijera Aleksandra Vučića.

Mekalister je protekle sedmice boravio u zvaničnoj poseti Beogradu, tokom koje je posetio i redakciju Danasa.

* Sa kime ste se sastali tokom posete Beogradu i kakvi su vaši utisci?

– Između ostalog, sastao sa nemačkim ambasadorom Akselom Ditmanom, šefom Delegacije EU u Srbiji Majklom Davenportom, predsednicom skupštinskog Odbora za evropske integracije Marinikom Tepić, ministarkom zaduženom za EU integracije Jadrankom Joksimovićem, obišao sam mesto gde borave izbeglice, razgovarao sa predstavnicima Demokratske stranke i civilnog sektora, te prisustvovao radnoj večeri sa premijerom Aleksandrom Vučićem. U Beogradu sam boravio kako bih završio godišnji izveštaj o Srbiji. Kao što znate, 9. januara sam predstavio nacrt tog dokumenta članovima Spoljnopolitičkog komiteta EP i imali smo gotovo jednosatnu debatu o opštoj situaciji u Srbiji. Imam utisak da je povratna reakcija na moj izveštaj bila veoma pozitivna, a međuvremenu su članovi EP dostavili 325 amandmana, što je za 103 više nego prethodne godine. Sada treba da se pozabavim svim tim amandmanima, kako bi se o njima ponovo raspravljalo u Spoljnopolitičkom komitetu, a zatim sredinom marta sledi usvajanje konačne verzije na plenarnoj sednici u Strazburu. Želim da moj izveštaj usvoji velika većina poslanika, što znači da je potreban kompromis sa većinom poslaničkih grupa. U suštini, većina amandmana se odnosi na pet tema: manjinska prava, regionalna saradnja, vladavina prava, sloboda medija i spoljna politika, ali ima i veoma detaljnih amandmana o energetskoj politici. Dakle, došao sam da procenim da li se ljudi u Srbiji slažu sa ocenama mojih kolega poslanika i slično… Ali, činjenica je da ima tako veliki broj amandmana pokazuje da postoji veliko interesovanje u EP za Srbiju i za Zapadni Balkan, budući da se neki od njih odnose i na situaciju u BiH.

* O čemu ste razgovarali sa premijerom Vučićem?

– Nisam ga video izvesno vreme, pa sam ga pitao kako su protekla njegova nedavna putovanja u Indiju, Belorusiju, razgovarali smo i o Briselskom dijalogu, o predstojećim predsedničkim izborima… Uvek je veoma interesantno pričati sa gospodinom Vučićem o mnogim temama. Obično kada razmotrimo situaciju u Srbiji, okrenemo se svetskim temama. NJega uvek zanima da čuje šta se dešava u Nemačkoj, između ostalog i zbog toga što će se u našoj državi održati opšti izbori u septembru.

* Da li ste srpskom premijeru pomenuli “slučaj Savamala”?

– I ranije sam pričao sa gospodinom Vučićem o “slučaju Savamala”. Kao što se navodi u nacrtu mog izveštaja, “EP uzima u obzir kontroverzne događaje u beogradskom kvartu Savamala i poziva na brzo razrešenje” slučaja. Takođe, primio sam veliki broj amandmana u vezi sa tim pitanjem i treba sačekati i videti šta će biti na kraju usvojeno. Ali, lično duboko verujem da je na srpskim vlastima da istraže šta se dogodilo, da rasvetle navedeni slučaj… Osvrnuo sam se na “slučaj Savamala” jer su ga pažljivo pratili i inostrani mediji, ali ne mislim da smo mi u EU stručni da ocenimo šta se dogodilo, već je to zadatak srpskih vlasti.

* Šta mislite o nedavnim izjavama srpskog predsednika Tomislava Nikolića koji je rekao da bi bio spreman da pošalje vojsku na Kosovo i o “slučaju voz”?

– Beograd je dosad konstruktivno učestvovao u regionalnim inicijativima, što znači unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima i želeo bih da sve strane nastave takvu politiku, a što se normalizacije odnosa između Srbije i Kosova tiče, najnovija runda dijaloga, koja je održana prošle sedmice, pokazuje da visoka predsednica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, u ime EU, ostaje posvećena dijalogu, a isto se očekuje i od obeju strana. Dakle, naglašavam da je potrebno da obe strane ne pribegavaju “igri” međusobnog optuživanja, da se uzdrže od svake akcije koja bi ugrozila dosad postignut napredak u procesu. Takođe, svi smo pratili šta se desilo u proteklih nekoliko sedmica i mislim da takav razvoj situacije ukazuje na potrebu snažnijeg angažovanja i jedne i druge strane. Mislim da je to bila i poruka koju smo dobili nakon najnovije runde dijaloga, a u međuvremenu treba nastaviti da se uistinu primenjuju ranije postignuti dogovori. Veoma je pozitivno što je ta runda održana i što su u njoj pored premijera Srbije i Kosova učestvovali i predsednici. I Kosovo i Srbija treba da nastave svoj put ka EU, što znači da obe strane treba da izbegavaju da se međusobnu blokiraju i da i jedni i drugi treba da ispunjavaju svoje obaveze.

* Kako ocenjujete medijsku situaciju u Srbiji?

– To je jedna od pet velikih tema u mom izveštaju o Srbiji. Kao što sam naveo u nacrtu izveštaja, “EP ponavlja svoju zabrinutost što nikakav napredak nije ostvaren da bi se unapredila situacija u vezi sa slobodom izražavanja I slobodom medija. EP naglašava da pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara treba da ostane pitanje koje izaziva zabrinutost, EP poziva srpske vlasti da istraže sve slučajeve napada na novinare ili medije, sprovedu potpuno zakone o medijima i obezbede uvid u vlasništvo i finansiranje medija, izostao je napredak u poboljšanju stanja na polju slobode izražavanja i slobode medija, dalje se dešava da novinari dobijaju pretnje, zastrašivanje i nasilje”… Takođe, dobio sam veliki broj amandmana baš u segmentu koji se odnosi na slobodu medija pa ćemo videti šta će biti usvojeno u konačnoj verziji teksta.

* Očekujete li da će u februaru biti otvorena nova poglavlja u pregovorima Srbije sa EU?

– Pozdravljam činjenicu da je dosad otvoreno šest poglavlja, a što se tiče otvaranja novih poglavlja u februaru, potrebno je da se oko toga saglase sve države članice EU. Većina članica želi da vidi nastavak procesa normalizacije odnosa sa Kosovom, a važna je, naravno, i vladavina prava, što znači sprovođenje daljih reformi.

Četiri prioriteta

* Šta će biti prioriteti u vašem radu na mestu predsedavajućeg Spoljnopolitičkog komiteta EP?

– To je dobro pitanje. Spoljnopolitički komitet ima 73 člana najveći je komitet u EP. Izabrali smo prošle sedmice novo rukovodstvo, u kojem su pored mene kao predsedavajućeg još troje potpredsednika, iz Hrvatske, Španije i Danske. Verujem da će centralnu ulogu imati četiri teme: budućnost transatlantskih odnosa, imajući u vidu nedavni izbor novog američkog predsednika i njegove poruke iz kampanje, drugo pitanje je, naravno, bregzit, treće se odnosi na našu politiku prema susedstvu, uključujući i istok i jug, dok se četvrti domen odnosi na Zapadni Balkan koji će, smatram, biti veoma interesantan ove godine… Mi u EU imamo odgovornost prema svih šest država Zapadnog Balkana.

Nikolić i Vučić 1. februara u Briselu

Nova runda dijaloga u Briselu između Beograda i Prištine na visokom političkom nivou zakazana je za sredu 1. februar, saopšteno je u subotu uveče iz EU. Razgovorima će ponovo prisustvovati pored premijera Aleksandra Vučića, i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, potvrđeno je Danasu na Andrićevom vencu.