Mekejn

On smatra da nije sasvim jasno u kojem smeru Srbija ide, naročito u svetlu izbora Aleksandra Vučića za predsednika. Ukazujući na krizu u Mekedoniji i tenzije između Hrvatske i Srbije, on je ocenio da su neke od njih decenijama stare, a neke nove, koje iziskuju pažnju SAD.

„Mene brine što su nam pažnju odvratile Rusija, Ukrajina, Bliski istok, Kina, tako da nismo obraćali pažnju na region, niti su Evropljani obraćali dovoljno pažnje na Balkan“, napomenuo je Mekejn.

Posle nedavne posete regionu, Mekejn je rekao da je, „pre svega, veoma jasno da Rusi pokušavaju da prošire štetan uticaj na Balkanu“.

„Pokušaj puča u Crnoj Gori je očigledan primer toga, to je bio pokušaj da se zbaci izabrana vlada jedne zemlje“, ukazao je Mekejn i, kao primer, pomenuo i pojačani uticaj ili pokušaje pojačanog uticaja na Srbiju.

„Tu su lažne vesti i hakovanje koje se stalno odvija, Sputnjik, Raša Tudej…“, ilustrovao je Mekejn i ukazao na „tenzije posebno između Srbije i Kosova“, tako da veruje da je to rezultat izostanka američkog i evropskog liderstva.

Učestvovali smo u konfliktu tamo, došlo je do velikog gubitka života, a proteklih godina smo izgleda napustili region, predočio je Mekejn, koji smatra da je to još jedan primer gde je američko liderstvo apsolutno neophodno.

„Na Baltiku radimo nešto veoma interesantno i korisno, u okviru naše Inicijative podrške Evropi, rotiramo trupe, vršimo obuku, razne dobre stvari za Baltik, a po svemu sudeći u velikoj meri ignorišemo, prema mnogim mišljenjima, najnestabilniji deo Evrope“, upozorio je Mekejn.

Upitan šta bi SAD trebalo da urade na Balkanu, on je odgovorio da bi trebalo da budu više angažovane, da potvrde svoju podršku, „da ih uključimo u neke od naših zajedničkih vojnih operacija, posebno one koje su članice NATO“.

„Dakle, potrebno je daleko više angažovanja, zagovaranja, posredovanja, na primer u veoma dinamičnoj, eksplozivnoj situaciji u Makedoniji. Nikome nije u interesu da dodje do raspada Makedonije“, naglasio je Mekejn.

On smatra da novoizabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić mora pažljivo da balansira između Rusije i Zapada i podseća da su odnosi dve zemlje stari više vekova, ali da Srbija, istovremeno, učestvuje u vežbama za obuku sa SAD, sa kojima ima vojnu saradnju.

„Predsednik Vučić je jasno stavio do znanja da se Srbija neće pridružiti NATO, ali da će sarađivati i da sarađuje, naročito kada je reč o borbi protiv terorizma“, istakao je Mekejn i upozorio da je Balkan eksplozivan i zbog pokušaja radikalnog islama da utiče na mnoge građane.

Vućić želi dobre odnose sa SAD i Evropskom unijom, ali istovremeno razume da postoje dugi odnosi sa Rusijom, objasnio je Mekejn, koji misli da će njegove poteze do određenog stepena da diktira američki i evropski angažman u zemlji.

Upitan o isporukama ruskog oružja Srbiji, Mekejn je odgovorio da SAD očigledno ne mogu da budu srećne zbog tog sporazuma.

„Međutim, da je predsednik Vučić ovde, rekao bi da je jedino od njih mogao to da kupi. Možda je to tačno ili nije, ali bi to on rekao“, procenio je Mekejn.

„Možda nisam u pravu, ali verujem da novoizabranu predsednik Vučić pokušava da pažljivo balansira izmedju Rusije i Evrope“, naglasio je Mekejn, koji ne misli da Vučić želi previše da se približi Rusiji.

Smatram da je većina njegove populacije više prozapadno i provevropski orjentisana nego proruski, rekao je Mekejn, ističući da je njegov razgovor sa Vučićem bio produktivan.

„Da smo obraćali pažnju na njega, Srbiju, mogli smo da imamo veću saradnju, više zajedničkih obuka, vežbi, veza koje bi bile dragocene, ne samo za zapadne interese, već i za region“, naglasio je Mekejn.

Povodom zavrinutosti zbog koncentracije vlasti, posle Vučićeve pobede na izborima, Mekejn je ukazao na trend u istočnoj Evropi, Mađarskoj, donekle u Poljskoj i Bugarskoj, konsolidacije vlasti u rukama pojedinačnih lidera.

„Postoji rizik od toga u Srbiji. Mislim da predsednik Vučić, zbog većine kojom je pobedio na izborima, veruje da ima snažan mandat. Mi moramo da uradimo što god možemo da osiguramo da on, kao predsednik jedne demokratije, poštuje to kako demokratija u suštini funkcioniše“, poručio je Mekejn.

Na pitanje o dijalogu Beograda i Prištine, Mekejn je odgovorio da bi ga trebalo nastaviti i istakao da ga je „ohrabrilo to što su obe strane barem prijemčive za tu ideju“.

„Jedan od aspekata situacije na Balkanu, u više država je to što nisu zaceljene sve rane“, ocenio je Mekejn i naglasio da je potrebno sve učiniti da bi se podstaklo pomirenje.

Ne možete stare rane da držite otvorenim i, istovremeno, služite narodu tih različitih zemalja, koji zaslužuju budućnost, a ne život u prošlosti, zaključio je Mekejn.