Mera koja olakšava roditeljstvo

Ono što predstavlja zajednički imenitelj je to da će te novčane mere znatno olakšati život onima koji su se već odlučili da rade na potomstvu.

Naime, finansijski podsticaj se sastoji u tome što će zaključno od 1. januara ove godine, roditelji za prvo dete dobijati jednokratnu pomoć u iznosu od 100 hiljada dinara. Za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete 12 hiljada dinara mesečno u toku 10 godina a za četvrto 18.000 dinara mesečno za 10 godina.

– Na sednici Saveta za populacionu politiku odr“anoj 3. marta usvojen je tekst nove Strategije podsticanja ra|anja. Ovaj dokument je usvojen i na sednici Vlade Srbije, održanoj 16. marta. Novu strategiju će za razliku od one iz 2008. godine, pratiti i Akcioni plan, za period od dve godine. Opšti cilj nove strategije je da se u roku od 10 do 15 godina dostigne nivo stope od 1,85 deteta po ženi. Uspešno ostvarenje ovog opšteg cilja značilo bi da primenjene mere poseduju kapacitet koji može voditi ka poželjnom nivou od 2,1 deteta po ženi, koji obezbeđuje stacionirano stanovništvo, to jest stanovništvo u kome će sledeće generacije biti iste veličine kao i postojeće. Nova strategija uvažava rezultate istraživanja u oblasti demografije, koja su urađena u periodu od devet godina između dve strategije, te pored opšteg, sadrži  i osam pojedinačnih ciljeva. To su ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene roditeljstva, očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja, rešavanje problema neplodnosti, ka zdravom materinstvu, populaciona edukacija i aktiviranje lokalne samouprave – objašnjava za Demostat Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku u Vladi Srbije.

Prema njenim rečima, suštinski, sve mere su usmerene ka povećanju fertiliteta što treba da bude rezultat pozitivnih podsticaja, odnosno mera koje se odnose na mlade koji se nisu ostvarili kao roditelji ili već imaju jedno ili dvoje dece. – Novom Strategijom uspostavljena je i veza između politike podsticanja rađanja i politike prema starima, odnosno politike prema migracijama čime se otvara mogućnost za izradu programa usmerenih na upravljanje migracijama, unutrašnjim i spoljnim, kao i uvođenje programa za aktivno starenje. Tekst nove strategije akcentuje dva nivoa, nacionalni, koji će se ostvarivati kroz međusektorsku saradnju i lokalni, kroz aktivnije uključivanje jedinica lokalne samouprave – navodi ministarka Slavica Đukić Dejanović.

Prema njenim rečima u okviru finansijske podrške porodici sa decom, mera koja ima prevashodno populacioni efekat je roditeljski dodatak. Ova mera je definisana u Strategiji podsticanja rađanja u okviru pojedinačnog cilja “Ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta”, koja će se ostvarivati kroz smanjenje direktnih troškova podizanja dece i povećanje raspoloživog dohodka porodice kao i kroz različite vrste jednokratnih i periodičnih davanja.  – Ova mera ništa ne može da uradi sama, Samim tim, nova Strategija predviđa niz sveobuhvatnih mera koje se dotiču svih segmenata društva. S obzirom da je u demografiji merna jedinica za rezultat najmanje 10 godina, vreme će pokazati efekat koji će proizaći iz predviđenih mera, ali nam iskustva drugih zemalja pokazuju da ovakve mere imaju trend uspeha – kaže ministarka Slavica Đukić Dejanović.

U okviru posebnog cilja iz Strategije podsticanja rađanja – Usklađivanje rada i roditeljstva predviđeno je niz mera i aktivnosti. Od onih koje se odnose na podsticanje za zapošljavanje mladih majki, suzbijanje neformalnog rada, pa do uvođenja licenci za privredne subjekte koji poštuju obaveze roditelja i daju podršku porodici. Predložene mere imaju  funkciju promovisanja ogovornog poslovnog okruženja prema roditeljima, odnosno senzibilisanje radne kulture na roditeljske obaveze.

Na sednici Saveta za populacionu politiku održanoj 3. marta diskutovano je o mogućnostima za stimulisanje socijalno odgovornih poslodavaca koji daju podršku roditeljima. Privredna komora Srbije aktivno radi na predlogu nagrada za socijalno odgovorne kompanije. Kabinet MDPP je tokom prošle godine, u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku i Privrednom komorom Srbije, sproveo „Istraživanje o usklađivanju rada i roditeljstva“. – Navedeno istraživanje je obuhvatilo odgovore poslodavaca i zaposlenih u privrednim subjektima, jedinicama lokalne samouprave i bankarskom sektoru na teritoriji Srbije. Na reprezentativnom uzorku se videlo koji su to osnovni problemi koji proističu, kako iz činjenice da se zakoni, koji su dobri, ne primenljuju u dovoljnoj meri, tako i iz nedovoljne podrške države poslodavcima, odnosno poslodavaca zaposlenim roditeljima. Kroz to istraživanje dobili smo informaciju o tome gde to poslodavci očekuju da ih država podrži i kako da one, koji su socijalno odgovorni i pokazuju više razumevanja prema roditeljima, stimuliše. To su, prema stavovima poslodavaca poreske olakšice, ekonomsko podsticajne mere i medijska promocija firme. Sa druge strane, zaposleni roditelji su se izjasnili da im je najvažnije klizno radno vreme. Zakon o radu već daje ovu mogućnost i zato, zajedno sa Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom privrede radimo na podizanju svesti poslodavaca – ističe ministarka Slavica Đukić Dejanović.

Doktorka sc. medicine Milena Papić Obradović, načelnica Odeljenja za naučno-istraživačku delatanost i ginekološku endokrinologiju u Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni front” u Beogradu, kaže za Demostat da podaci pokazuju da, kada je reč o demografskoj slici Srbije, broj stanovnika iz godine u godinu sve više opada.

Na žalost rađa se sve manji broj beba. Razlozi su višestruki i možemo ih analizirati na različite načine. S obzirom da sam ja lekar-ginekolog, moj osnovni profesionalni zadatak je da pomognem mladim ljudima u Srbiji da onda kada to požele ostvare potomstvo – navodi doktorka Milena Papić Obradović.

Naša sagovornica ističe da su novčani podsticaji za povećanje nataliteta  svakako dobrodošli i da će pomoći roditeljima i njihovim budućim bebama.

Divno je što država želi da se uključi i pomogne. Sasvim je jasno da je svaka pomoć, kada je reč o podsticanju nataliteta, veoma dobrodošla. Naravno, to je samo jedan od segmenata u široj slici na koji način mladim ljudima treba stvoriti uslove i edukovati ih kako da dobiju bebu. Važnu ulogu u tome ima lekarska struka kao i pravovremena edukacija mladih ljudi koja treba da počne još u dobu kada su oni adolescenti. To je period kada mladi ljudi sazrevaju. Period između detinjstva i odraslog doba koji je najosetljiviji, i u kome se mladi ljudi formiraju po raznim pitanjima „ivota pa tako i o potomstvu. Re~ je upravo o periodu u kome treba početi sa sadržajnom i pravilnom edukacijom kako bi se omladina upoznala sa tim kako da se zaštiti od seksualno prenosivih bolesti i neželjenih trudnoća. Pravovremenom i sveobuhvatnom edukacijom dobijamo potpuno informisane mlade ljude koji kada za to dođe vreme mogu zrelo da razmišljaju o svom potomstvu, naravno onog trenutka kada oni požele da ga imaju – naglašava doktorka Papić Obradović. Ona dodaje da edukacije treba da počne od škole, ali ne kako to većina ljudi misli kroz neki striktni predmet, već naprotiv kroz spontanu priču koja se dešava kao nešto što nije nametnuto i najbolji način je da se učenici sa tim temama upoznaju kroz, primera radi, na fakultativnim radionicama. Takav način rada, objašnjava doktorka Papić Obradović, daće adekvatne i kvalitetne rezultate. Govoreći o prekidu trudnoće, doktorka Papić Obradović ističe da je to lični čin na koji svaka žena ima pravo.  – Smatram da edukacija žena da se na adekvatan način zaštite od neželjene trudnoće kao i njihova samosvest omogućavaju da one zatrudne kada one to žele i sa kim to žele i naravno pod uslovom da imaju želju da se ostvare kao majke. Opet naglašavam kada je reč o neželjenoj trudnoći u tom slučaju je neprikosnoveno i apsolutno pravo svake žene da donese sopstvenu odluku, šta će sa njom učiniti  – kaže doktorka Papić Obradović.

Ona ističe da je dužnost lekara da roditeljima koji žele ili razmišljaju da imaju decu predoče šta ih čeka kada se beba rodi i na neki način pripreme na sve ono što sledi u razvoju i odrastanju jednog deteta. –Moje iskustvo govori da veliki broj ljudi želi da dobije potomstvo i da se izraze kao roditelji. U tom smislu smatram da nismo postali hedonistička nacija koja misli samo na svoje potrebe i ne želi da ima potomstvo. Dakle, želja za dobijanjem potomstva u Srbiji je velika, odnosno onakva kakva i treba da bude ali se na žalost susrećemo sa problemom steriliteta koji je, stiče se utisak, veći nego što je to bilo ranije – naglašava naša sagovornica i dodaje da bi se u slučaju da se popravi ekonomska situaciju u zemlji još veći broj ljudi odlučivao za roditeljstvo nego što je to sada slučaj. Doktorka Papić Obradovć kaže, da parovi koji se susreću sa problemom steriliteta ne treba da očajavaju jer se vantelesna oplodnja u Srbiji od samih početaka radi veoma kvalitetno i sa velikom uspešnošću. – Kako tehnologija napreduje u svim oblastima tako napreduje i u ovom segmentu  i sada je sve neuporedivo lakše i ono što je najvažnije, šanse za dobijanje dece su neuporedivo veće. Ono što bi trebalo pospešiti je pojednostavljenje procedure u okviru svih mogućih ispitivanja potrebnih za vantelesnu oplodnju. Ona je na žalost još uvek komplikovana procedura koja zahteva veliki angažman ljudi koji su već pod velikim stresom. Tu ima prostora za olakšavanje procedure i načina na koji se dobijaju analize. Primera radi, ustanova u kojoj ja radim je dobijanje tih analiza maksimalno pojednostavljena što mnogo znači ljudima koji nam se obraćaju za pomoć. Naravno sve stvari ne mogu da se urade kod nas i ljudi moraju da idu i na neka druga mesta i upravo je to segment u kome bi trebalo omogućiti jednostavniju proceduru kako bi ljudi koji čekaju veštačku oplodnju ostvarili svoj cilj – objašnjava doktorka Milena Papić Obradović.

Sociološkinja MIlica Vesković Anđelković pak za Demostat kaže da ne veruje da će novčana sredstva predviđena strategijom stimulisati rađanje većeg broja beba ali da će biti i te kako značajna pomoć za one koji su se odlučili da dobiju potomstvo. – Sigurno je da novac neće biti motiv da neko odluči da dobije dete. U tom smislu ne verujem da će strategija o kojoj govorimo dati neke značajnije rezultate. To možda može da bude motiv u nekim ruralnim sredinama ali nikako u Beogradu i drugim velikim gradovima. Primera radi takve mere su primenjivane i u Rusiji, ali natalitet nije povećan.Ono što je svakako jasno je da će ta novčana pomoć biti i te kako dobrodošla onima koji su odlučili da postanu roditelji. Mnogo će im značiti oko nabavke hrane, pelena i drugih svari potrebnih za život novorođenčeta. Drugim rečima, novac koji daje država će im svakako olakšati roditeljstvo – kaže naša sagovornica. Ona dodaje da pre veruje da će neke druge mere,a ne finansijske, iz Strategije podsticanja rađanja opredeliti ljude da oprobaju u ulozi roditelja a to su primera radi usklađivanje posla sa roditeljstvom, to jest klizno radno vreme kao i činjenica da otac ima pravo da uzme bolovanje kako bi se brinuo o bebi.

Žene nisu mašine za rađanje

Donošenje Strategije podsticanja rađanja je dočekano sa odobravanjem u određenim krugovima, ali je naišlo i na žestoke osude naročito među feminističkim grupacijama i organizacijama koje se bave zaštitom prava žena. Tako je recimo Ženska platforma poručila da „demografske politike koje su usmerene samo na žene i samo na rađanje, ne daju adekvatan rezultat.

– Verujemo da država mora da obezbedi uslove u kojima će žene i muškarci želeti da budu roditelji, i podsticati svoju decu da ostanu u zemlji radi života koji im omogućava razvoj, a ne nove ratove. Zbog toga nam je posebno značajno da se pitanje demografske politike odvoji od konflikata, jer svoju decu žene i muškarci žele da vide živu, zdravu i ostvarenu – naglašava Ženska platforma.