MERI VORLIK: Ne lobiramo protiv Srbije zbog Kosova

Intervju sa ambasadorkom Vorlik je vođen povodom njene posete redakciji Danasa, ranije ove sedmice.

Koji su prioriteti SAD kada je reč o Srbiji i kolika je važnost Srbije i regiona za američku globalnu politiku?

– Ono što važi za Srbiju, važi i za sve ostale zemlje u regionu. Želimo da vidimo Zapadni Balkan u potpunosti integrisan u Evropsku uniju i evroatlantske institucije. Mnogi od naših programa pomoći su namenjeni podršci težnjama Srbije u procesu evropskih integracija i članstvu u EU. Vidimo Srbiju kao veoma važnog, suštinski važnog partnera Sjedinjenim Državama u ovom regionu i želimo da Srbija nastavi da igra važnu ulogu u kretanju celog regiona ka EU. Mislimo da su američko-srpski odnosi vrlo snažni, da imamo mnogo zajedničkih interesa. Potpredsednik Džozef Bajden je prilikom posete Beogradu, pre oko godinu dana, bio jasan kada je izrazio želju za što boljim odnosima i za njihovim još snažnijim poboljšanjem u mnogim oblastima. To je poruka i misija koju i ja promovišem otkad sam došle ovde u Srbiju.

U kojim oblastima je srpsko-američka saradnja najbolja, a u kojim nije zadovoljavajuća?

– Tu smo da podržimo jačanje svih oblasti naše bilateralne saradnje, poput privrednih investicija, saradnje u oblasti bezbednosti, zatim nekih vrlo konkretnih tema kao što je ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju… Ovde postoji veći broj važnih američkih investicija, poput U.S. Steel, Ball Packaging, zatim Filip Moris u Nišu… Moja želja je da imamo još više ovakvih investicija i da, pored ostalog, time omogućimo otvaranje novih radnih mesta za srpske radnike i doprinesemo ekonomskom razvoju Srbije. Srpsko-američko partnerstvo u oblasti bezbednosti je drugi dobar primer. Srbija je članica Partnerstva za mir, mi potpuno razumemo da još nije u poziciji da donese stratešku odluku o članstvu u NATO, ali smo razumeli i da želi da pojača svoju saradnju u okviru Partnerstva, kao i da još više doprinese mirovnim misijama UN na globalnom nivou. Naši bilateralni odnosi u ovoj sferi su veoma dobri, tu je, na primer, program saradnje Vojske Srbije i Nacionalne garde države Ohajo.

Kako ocenjujete regionalnu saradnju Srbije kada je reč o Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Albaniji?

– Uverili smo se da je Srbija postala veoma konstruktivan faktor u regionu. Izuzetno pozdravljamo aktuelni, vrlo obećavajući dijalog koji su pokrenule Srbija i Hrvatska, odnosno predsednici Tadić i Josipović, u cilju rešavanja problema koji već dugo vremena opterećuju međusobne odnose dve zemlje. Takođe, Srbija ima konstruktivnu ulogu kada se radi o čitavom paketu izazova u vezi s Bosnom i Hercegovinom. Vidimo i vrlo pozitivne signale u vezi s odnosima sa Albanijom, a primetan je i doprinos Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala na regionalnom nivou. Dakle, u mnogim poljima vidimo vrlo dobar napredak.

Crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je da se predsednik Boris Tadić i njegovi savetnici destruktivno ponašaju prema Vladi Crne Gore i aktivno podržavaju tzv. prosrpsku opoziciju kako bi se promenila vlast u toj državi. Kako to komentarišete?

– Mislim da je važno da se fokusiramo na unapređenje odnosa u regionu kako bi Srbija sa svojim partnerima, uključujući Crnu Goru, uspešno radila na rušenju barijera i rešavanju problema iz prošlosti. Na osnovu svega što sam čula ovde u Beogradu, to je i namera vlasti Srbije kada je reč o svim njenim komšijama u regionu, uključujući Crnu Goru.

Šta nam možete reći o poseti Filipa Gordona, pomoćnika državne sekretarke Hilari Klinton, Beogradu i da li je on tom prilikom tražio „praktičnu saradnju“ s Prištinom?

– Pomoćnik državnog sekretara Filip Gordon je bio u Beogradu protekle sedmice, nakon čega je otišao na sastanke sa zvaničnicima na Kosovu. Došao je u Srbiju s porukom snažne podrške njenim evropskim aspiracijama, a kada se radi o odnosima Beograda i Prištine, poručio je da SAD podržavaju uspostavljanje dijaloga dve strane, u cilju unapređivanja i rešavanja praktičnih pitanja na terenu, na Kosovu. Mislimo da je važno da do toga dođe, posebno u oblastima kao što su carine, električna energija, telefonija, pravosuđe… Što se tiče statusa Kosova, SAD i Srbija su se još ranije „složili da se ne slažu“, mi i ne očekujemo da Srbija prizna kosovsku nezavisnost, ali mislimo i nadamo se i verujemo da je važno da dve strane zajedno rade na unapređenju uslova života ljudi koji tamo žive.

Da li ta saradnja Beograda i Prištine znači da bi predstavnici dve strane trebalo da sednu za isti sto i direktno razgovaraju?

– Mislim da postoje različiti načini, različite forme za rešavanje tih praktičnih pitanja. U nekim oblastima misija Euleks sarađuje s vlastima Srbije, u nekim oblastima snažno ohrabrujemo da se problemi rešavaju na komercijalnoj osnovi, na primer kada je reč o snabdevanju strujom na severu Kosova, gde bi predstavnici Kosovske elektroenergetske korporacije (KEK) i Elektroprivrede Srbije (EPS) mogli da sednu zajedno i dogovore se o određenim komercijalnim aranžmanima. Ipak, nije na nama da određujemo ko treba da učestvuje u svim tim razgovorima, kakav bi format saradnje trebalo da bude. O tome treba da se usaglase zainteresovane strane. Ali, mi želimo da, zajedno s našim evropskim prijateljima, pomognemo pokretanje dijaloga i rešavanje tih pitanja.

Kakav će biti stav SAD ako do razgovora Beograda i Prištine u skoroj budućnosti ipak ne dođe, da li će dve strane trpeti neke posledice?

– Ne želimo da govorimo o posledicama, već o traženju rešenja. Verujem da to zahteva strpljenje, posvećenost dijalogu, posvećenost miru i stabilnosti u regionu, kao i želju dve strane da se otvorena pitanja rešavaju. To će i dalje biti naš pristup, dakle strpljenje i posvećenost cilju.

Šta je vaša poruka zvaničnicima u Beogradu koji najavljuju otvaranje nove debate u Generalnoj skupštini UN o statusu Kosova, nakon što Međunarodni sud pravde saopšti mišljenje o (ne)legalnosti samoproglašene nezavisnosti?

– Nadamo se da će savetodavno mišljenje MSP biti takvo da omogući obema stranama da krenu dalje. Mi smo potpuno jasni kada kažemo da nećemo podržati ponovno pokretanje pregovora o statusu Kosova, da nećemo podržati podelu Kosova. S druge strane, verujemo da dolaze dobri dani za razgovore o praktičnim pitanjima, a mi ćemo podržati takvu vrstu dijaloga.

Šta u praksi znači kada kažete da SAD neće podržati otvaranje diskusije o statusu Kosova? Da li je tačno da Amerika lobira da do toga u UN ne dođe?

– Naš stav je da je pitanje statusa rešeno. Mi priznajemo nezavisnost Kosova i smatramo da je to gotova stvar. Mi ni na koji način ne lobiramo. Svoju poziciju o statusu učinili smo potpuno jasnom i sada želimo da budemo partner obema stranama u cilju efikasnih napora za uspostavljanje dijaloga.

Da li je tačno da Ambasada SAD nema nikakve kontakte, pored radikala, još samo s DSS i Vojislavom Koštunicom i da je to posledica njihove navodne odgovornosti za napad na zgradu Ambasade, februara 2008?

– Ne mogu reći da nemamo baš nikakvog kontakta. Sada sam u velikoj meri usredsređena na susrete s predstavnicima vlasti i na razumevanje argumenata i stavova raznih političkih stranaka, a takođe mnogo putujem po Srbiji i trudim se da što više toga naučim o njoj.

Da li ste se za ovih pola godine sreli s Koštunicom?

– Ne, nisam.

Planirate li da razgovarate s njim?

– Ne uskoro.

Zašto?

– Kao što sam rekla, imam veoma gust raspored obaveza i još nisam obavila sve susrete s predstavnicima brojnih političkih stranaka.

Pređimo na nekoliko pitanja u vezi s politikom SAD na globalnom nivou. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pripremilo je program pod nazivom „Efikasna upotreba spoljne politike u dugoročnom razviju Rusije“, čiji je cilj da se pokaže prijateljsko lice prema Zapadu. Između ostalog, program pominje trougao Rusija-EU-SAD koji bi trebalo da stekne veće poštovanje na svetskoj sceni. Da li mislite da će ovim rivalstva iz vremena hladnog rata biti konačno ostavljena po strani?

– Čula sam za taj izveštaj, ali nisam videla detalje. Mi verujemo da su konstruktivni, pozitivni odnosi s Rusijom veoma važni i za Srbiju i za američke interese, takođe. Mi smo s Rusima zaključili vrlo važne sporazume u oblasti naoružanja, poput Starta II, radimo i na kontroli širenja nuklearnog naoružanja, a sarađujemo i u Avganistanu. Na svim nivoima pokušavamo da proširimo saradnju. Verujemo da je jaka, mirna, prosperitetna Rusija, kako je predsednik Obama naglasio, veoma važna za interese SAD. Mislimo da je važno da budemo partneri s Rusijom, kako bismo se adekvatno suočili s brojnim globalnim izazovima.

Dakle, želite da kažete da „dugme za resetovanje“ funkcioniše?

– Da, mislim da je jasno da je „reset button“ proizveo pozitivne rezultate u smislu proširenja naših odnosa s Rusijom. To je ono što pokušavamo da postignemo i sa Srbijom i s drugim zemljama u svetu. U našem je interesu da tragamo za partnerima gde god možemo širom sveta, u cilju rešenja globalnih problema putem konstruktivnog dijaloga.

Kako je u Vašingtonu ocenjena nedavna poseta britanskog ministra spoljnih poslova Vilijama Hejga?

– Velika Britanija je godinama veoma važan partner SAD. Imamo jako partnerstvo na polju brojnih glavnih globalnih pitanja. Oni su naši snažni partneri u Avganistanu, Iraku, radimo zajedno na rešenju mnogih globalnih izazova. Nadam se da će se ovo partnerstvo nastaviti.

Da li će se izbor nove konzervativne vlade u Londonu odraziti na misiju koalicionih snaga predvođenih SAD u Avganistanu?

– Kao što sam ukazala, Britanija je naš jak partner u međunarodnoj misiji u Avganistanu. Svaka specifična odluka o novom angažmanu zavisiće od nove vlade.

Svi koji su umešani treba da odgovaraju

– Nastavljamo da blisko sarađujemo s Vladom Srbije u ohrabrivanju nastavljanja istrage o svim činjenicama u vezi s napadom na zgradu Ambasade SAD u Beogradu, februara 2008. godine. Mislimo da je od ključne važnosti da svi koji su na bilo koji način odgovorni za taj napad budu privedeni pravdi i imam dobre razloge da verujem, a na osnovu razgovora koje sam imala s visokim srpskim zvaničnicima, da su vlasti Srbije sada u potpunosti posvećene cilju da pravda bude ostvarena. Ovaj slučaj će ostati prioritet za moju vladu i mene – kaže ambasadorka Vorlik.