Merkel i Makron „na daljinu“ sa Vučićem i Hotijem

Kako je juče saopšteno iz Predsedništva Francuske, video-samit treba da ponovo pokrene razgovore dve strane, te da olakša prevazilaženje njihovih razlika.

Na samitu bi pored Vučića i Hotija trebalo da učestvuju predsednik Francuske Emanuel Makron, nemačka kancelarka Angela Merkel, visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

Kada je reč o sastanku na kome bi u nedelju u Briselu uživo trebalo da se susretnu predsednik Srbije i premijer Kosova, portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio je da to predstavlja nastavak dijaloga na visokom nivou uz posredovanje EU, te da je to prvi takav susret od novembra 2018.

Podsetimo, tada je vlada Ramuša Haradinaja uvela drakonske kazne na robu iz Srbije i BiH bez oznake „Republika Kosovo“.

Mera je uvedena kao odgovor na to što je Srbija zaustavila prijem Kosova u Interpol.

Haradinajeva vlada je pala nakon što je on pozvan na saslušanje pred Specijalnim sudom za ratne zločine.

Posle izbora u oktobru 2019. izabrana je nova vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem, koji se usprotivio američkom pritisku da takse budu ukinute.

Nedavno je izabrana vlada Avdulaha Hotija, a zbog objavljivanja da postoji haška optužnica protiv Hašima Tačija, otkazani su pregovori Vučića i kosovskog predsednika u Beloj kući, zakazani za 27. jun.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da Evropa konačno u novom sastavu Evropske komisije želi da povrati ono što je izgubila zabavljena sama sobom. Prema njegovoj oceni, Federika Mogerini, bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, poslednjih nekoliko godina je „držala čajanke“ sa Hašimom Tačijem i Aleksandrom Vučićem.

– Sad kada su SAD na velika vrata istrčale na teren, Evropa neće da ispusti ono na čemu je godinama radila. Ona već ima neku polaznu tačku: ipak postoje Briselski sporazumi u kojima ima elemenata da se nešto može učiniti, što bi bilo neko kompromisno rešenje. Na primer, ako bi se kreativno tumačila zajednica srpskih opština, onda bi to moglo da prođe bez teritorijalnog namirivanja ili razgraničenja – navodi Popov.

On smatra da bi to mogla da bude „šenžen zona“ koju je pominjao specijalni izaslanik predsednika SAD za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel. Popov pretpostavlja da je moguće pronaći „solomonsko rešenje“ po pitanju toga pod čijom upravom bi ta zona bila.

On dodaje da se dosta odmaklo i u tehničkim pregovorima i da je dosta toga je razrešeno, a da su neke stvari na čekanju.

– Video-konferencija treba da bude značajan uvod, da Vučić i Hoti ne bi otišli na još jednu čajanku više. Ako se dobro tumači ovo što je Grenel nudio, to više nije inkompaktibilno sa Evropom. Grenel je to pokušao da postavi u dve linije, jednu privrednu i drugu političku. Na Evropi je da drži političku liniju, kao što je i do sada činila, a Amerika bi ih nuđenjem benefita od saradnje faktički terala da idu u susret jedni drugima i da premošćavaju sve razlike koje postoje – ističe Popov. On zaključuje da je najbolje kada se uveže ekonomski interes i kada se nađe neka vrsta političkog kompromisa.