Merkel sa liderima Zapadnog Balkana 14. septembra u Tirani

„Zvanični Berlin smatra da su Tirana i (Premiijer Edi) Rama tokom godina relaksirali odnose između balkanskih zemalja, posebno uzajamnim posetama Beogradu, koje su u početku bile neprijateljske“, rekao je izvor za AP.

Tokom ove posete, Merkelova će se sastati sa svim liderima balkanskih država, a sa izuzetkom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sastanci će se odvijati na nivou premijera.

Kancelarka će, nakon sastanaka, preneti svoju poruku i na konferenciji za novinare.

Očekuje se da će poslednji sastanak imati s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, gde će tema razgovora biti Berlinski proces i nemačka agenda na Balkanu.

Berlinski proces započeo je konkretnim, ali skromnim ciljevima, poput olakšavanja regionalne saradnje između šest zemalja Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije – ali sa vizijom kojom se pomaže u ispunjavanju kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji, prenosi Kosovo onlajn.

Njegova najvažnija komponenta je takozvana „Agenda povezivanja“, koja je prvobitno imala za cilj da poveže šest zemalja Zapadnog Balkana u oblastima transporta i energije, a kasnije da proširi ovu vezu na razmenu mladih i u ekonomskoj saradnji.

Odobrene projekte za svaku od šest zemalja Zapadnog Balkana delimično finansiraju mehanizmi Evropske unije (EU), a delom same ove zemlje.

Agenda povezivanja kombinuje politike i infrastrukturu, povezujući zemlje jedna s drugom i sa EU.

Zbog Berlinskog procesa, vlade su uspostavile sveobuhvatnu regionalnu infrastrukturnu mrežu, čineći tako Zapadni Balkan delom Trans-evropske transportne mreže (TEN-T).

Berlinski proces je takođe generisao inicijative za regionalno povezivanje, poput energetske saradnje, Regionalne kancelarije za saradnju sa mladima (RICO), stvaranja Regionalne ekonomske zone i potpisivanja Ugovora o transportnoj zajednici.

Međutim, uspeh inicijative pokrenute Berlinskim procesom zavisi od poboljšanja odnosa između samih zemalja Zapadnog Balkana.

Stoga su vlade 2015. godine usvojile Deklaraciju o regionalnoj saradnji i rešavanju bilateralnih pitanja.

Nemačka, ali i sama kancelarka Merkel, uspeh takve inicijative smatrali su važnim, jer je ovo prvi put da ova zemlja preduzima tako važan proces pregovaranja balkanskih država.

Nemačka je takođe postala važan akter na međunarodnoj sceni kada je sa svojom vojskom učestvovala u sastavu Kfora, u raspoređivanju trupa na Kosovu, prvoj nemačkoj vojnoj akciji od Drugog svetskog rata.