MESIĆ: Balkansko bure baruta napokon prazno

U Zagrebu je juče održan Energetski samit zemalja jugoistočne Evrope kojem su prisustvovali šefovi država regiona i Rusije. U radu skupa koji je održan pod motom „Energija je roba, ali specifična“, u zagrebačkom hotelu „Vestin“, pored inicijatora samita hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, učestvovali su i predsednici Bugarske Georgij Prvanov, Rumunije Trajan Basesku, Srbije Boris Tadić, Crne Gore Filip Vujanović, Albanije Alfred Mojsiu, Makedonije Branko Crvenkovski i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović. Gost samita bio je predsednik Rusije Vladimir Putin koji je na marginama samita imao bilateralne susrete s predsednicima Srbije i Crne Gore.
Otvarajući skup, hrvatski predsednik Stjepan Mesić je izjavio da povratak na staro više nije moguć i da se zemlje regiona sve više okreću privredi i stvaranju savremenih demokratskih društava, uzimajući u obzir specifične uslove u kojima se zemlje razvijaju.
– Iskreno verujem da je balkansko „bure baruta“ napokon prazno, mada sam svestan da na raznim stranama još postoje nacionalističke isključivosti. Povratak na staro jedinstvo takođe nije moguć, a naše zemlje se sve više okreću privredi i stvaranju savremenih demokratskih društava. Sve više mislimo na budućnost. Saradnja na području energetike važan je korak na putu – ocenio je Mesić.
On je podsetio da su šefovi zemalja i vlada 27 zemalja Evropske unije odlučile da do 2020. za 20 odsto smanje emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu i da za isto toliko povećaju udeo obnovljivih izvora u svom energetskom bilansu. Cena svega toga biće 1.100 miliona evra. Tržište energenata mora biti slobodno, otvoreno i transparentno, a energenti moraju biti dostupni svima i pod jednakim uslovima, rekao je hrvatski predsednik.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u obraćanju samitu rekao da su balkanske države sve više uključene u evropske integracije: „Mi smo spremni da naše odnose s njima gradimo preko projekta EU“.
– Rusija nikada nije prekršila nijednu svoju obavezu prema preuzetim ugovorima – rekao je Putin. Ruski predsednik je naveo da je do danas 73 milijarde kubnih metara gasa i 59 tona nafte otišlo na balkansko tržište, što je pola od količine koja se plasira na čitavom evropskom tržištu. Putin je naglasio da su ruske kompanije već uključene u niz projekata u regionu. To je transport nafte s Crnog mora na Mediteran, saradnja oko naftovoda Burgas – Aleksandropolis, kapaciteta do 50 miliona tona.
– Rusija je zainteresovana i za proširenje transporta gasa za Albaniju i južnu Srbiju, a pregovori se vode i s bugarskim kolegama. U Makedoniji, Bugarskoj i Srbiji s ulaganjem od 1,5 milijardu dolara radi naša kompanija Lukoil, sarađujemo i s nemačkim kompanijama poput Simensa – naveo je šef ruske države.
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da jugoistočna Evropa predstavlja most između delova sveta bogatih energijom i regiona koji svoju energiju uvoze, pa je zato od strateške važnosti rešavanje političkih pitanja na Bliskom istoku, u Kaspijskom i Crnomorskom regionu. Tadić je ocenio da nerešeni konflikti u ovim područjima prete da ugroze postojeće snabdevanje energentima, istakavši da u regionu bivše Jugoslavije takav problem predstavlja Kosovo i Metohija.
– Eventualna nezavisnost Kosova stvorila bi opasan presedan koji bi destabilizovao ne samo Srbiju već i čitav balkanski prostor kao i mnoge druge regione. Takav politički i međunarodno pravni presedan onemogućio bi jugoistočnu Evropu da koristi sav svoj razvojni geostrateški potencijal – rekao je Tadić.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović rekao je da je njegova zemlja usvojila energetsku strategiju oslonjenu na vlastite resurse još 2005. i da od velikih energetskih potencijala koristi samo 17 odsto. Kad je reč o uvozu nafte i gasa Vujanović je potvrdio nesumnjivu zavisnost njegove zemlje od Srbije, dodajući da Crna Gora u popravljanje infrastrukture treba da uloži čak 95 miliona evra.
Predsednik Albanije Alfred Mojsiu izrazio je nadu da će EU učestvovati u investicijama nekoliko projekata – izgradnje novog dalekovoda za prenos struje prema Crnoj Gori, pojačavanje dalekovoda prema Kosovu, Makedoniji i Bugarskoj.
Samit je počeo pod izuzetno jakim policijskim obezbeđenjem, pratilo ga je nekoliko stotina novinara iz Evrope i sveta.