Meta: Dogovor Beograda i Prištine ojačava regionalnu stabilnost

– Nadamo se da če dogovor Makedonije i Grčke biti realizovan i da če dogovor Beograda i Prištine biti postignut na dobar i održiv način. Balkan je patio tokom godina i trebalo bi to prekinuti. Samo miran i prosperitetan region može da donese budućnost mladima – rekao je Meta.

Na pitanje o tome kako gleda na pregovore Beograda i Prištine i ko je odgovoran za zastoj u pregovorima, Meta je odgovorio da „snažno podržava dijalog i postizanje dogovora“.

– Potrebna je normalizacija odnosa Srbije i Kosova i da se pomogne Srbiji i Albaniji da žive na normalan način, bez stresa i neizvesnosti – kazao je Meta.

Prema njegovim rečima, Albanija nije deo dijaloga Beograda i Prištine, pošto Kosovo ima izabrane institucije i kosovske institucije bi trebalo da budu deo dogovora.

– Mislim da bi dogovor Beograda i Prištine ojačao regionalnu stabilnost i doneo olakšanje regionu – naglasio je Meta.

On je dodao da je zabrinut za budućnost regiona, jer imamo loše istorijsko iskustvo.

– Balkan je u krizi u religijskom, geografskom i istorijskom smislu. Jedino rešenje je saradnja i koegzistencija – istakao je Meta. Predsednik Albanije je na pitanje o tome kako vidi region u narednih 10, 20 godina, odgovorio da je jako teško predvideti budućnost i šta bi sve moglo da se dogodi, ali da je jako važno nastaviti proces evrointegracija.

– Na Balkanu je važno da se nastave ti procesi u koje smo uključeni, posebno u delu koji se odnose na sajber politiku i lažne vesti. Balkan je patio kao i Evropa tokom mnogo godina. Za nas je važno da Evropska unija nije svrha već filozofija, način razmišljanja i delovanja – ukazao je Meta.

Komentarišući slučaj odbeglog bivšeg predsednika Makedonije, Nikole Gruevskog, Meta je istakao da nijedan političar ne bi trebalo da izbegava pravosuđe svoje države i pravdu i naveo svoj slučaj iz 1992. godine, kada je odbio ponudu Italije da uzme politički azil u toj zemlji. Prema njegovim rečima, sloboda medija pokazuje stepen demokratije jedne države. Dosta novinara je dalo život za slobodu medija. Jezik pritisaka u regionu je ozbiljna pretnja demokratiji. Takođe, vlasnici medija bi trebalo da budu transparentniji u borbi protiv lažnih vesti i jezika mržnje.

– Ohrabrujem vas da ostanete zaštitnici javnog interesa. Albanija radi u tom pravcu – naglasio je Meta.

Sa predsednikom Albanije razgovarali smo na konferenciji o medijskom poslovanju u Tirani. Konferenciju su organizovali South East Europe Media Forum (SEEMO) i Fondacija Konrad Adenauer, uz pomoć Central European inicijative.

Klodiana Lala, novinarka iz Tirane, koja je bila napadnuta zbog svog izveštavanja o organizovanom kriminalu, rekla je na skupu da je jasno da organizovani kriminal plaća pojedine novinske portale.

Lutfi Derviši, medijski stručnjak iz Tirane, rekao je da u Albaniji radi 66 TV stanica, 700 portala i 22 dnevne novine, ali da situacija i dalje nije dobra, jer pojedini mediji i dalje šire lažne vesti, a da politički lideri izveštavaju sami o sebi.

Ilva Tare, direktorka dopisništva Euronjuza u Tirani, rekla je da mediji samo prate političare i da su izgubili građane iz fokusa, i više ne izveštavaju o njima.

– Prema istraživanju Eurobarometra Albanija ima najveći broj građana koji ne veruju medijima, a za njima slede Makedonija, Srbija i Velika Britanija – navela je Tare.

Jonila Godole, direktorka Instituta za demokratiju, medije i kulturu iz Tirane, navela je da u Albaniji nije bilo debate o komunističkoj prošlosti, a da se elite nisu promenile i da su mediji i dalje podložni cenzuri.

– Komunističko nasleđe je veoma živo i danas – istakla je Godole.

Novinarima status manjine

Alfred Lela iz portala Politiko, rekao je da bi novinare danas trebalo braniti i dati im status kao i manjinama i na taj način ih braniti, ali da nema odgovor šta raditi ako novinari postanu većina.