Mićunović: Protesti drugačiji od onih iz 1991. – nehomogeni, a opozicija slaba

On je dodao i da je danas jedino vidljivo nezadovoljstvo građana, ali je to nezadovoljstvo raznovrsno i nema homogenosti.

Danas se navršava 28 godina od Devetomartovskih demonstracija u Beogradu. Žestoki sukobi su odneli dva života, a 9. mart se „prelio“ u „plišanu revoluciju“ i doneo prve pobede protiv Slobodana Miloševića. Jesu li Devetomartovske demonstracije ostale samo uspomena, kakvo mesto i kakav značaj imaju u novijoj srpskoj istoriji i kako danas izgleda opoziciona scena Srbije?

„Možda će delovati previše subjektivno, ali onda je opozicija, Demokratska stranka, bila značajna, prvo u parlamentu. Koštunica, Đinđić, ja smo dominirali u toj skupštini, iako nas je bilo samo sedam, pa smo narasli na 15, bili smo glavni govornici, postavljali smo pitanja, otvarali probleme. DS je tada stekla međunarodnu reputaciju, ne samo da je ušla u savezni i republički parlament, nego sam ja išao i kod državnog sekretara Amerike, susreo se sa Butrosom Galijem, nas su cenili kao buduću snagu, na nas se tada računalo“, kazao je Mićunović u Novom danu.

Prema njegovim rečima, sada opozicija nema kredibilitet, a nemaju ni kontakte s kojima bi izneli neku novu politiku.

Pošto je, navodi Mićunović, i vladajuća stranka, iako proizašla iz radikala, prihvatila put evrointegracija, i međunarodna zajednica je prihvatila, to stavilo opoziciju u delikatnu situaciju.

„To sad stavlja opoziciju u delikatnu situaciju – koji su njeni stvarni zahtevi, da li hoće samo da preuzme vlast ili da zaista stvara neko demokratsko društvo“, kaže gost N1.

Mićunović kaže i da je opozicija ostala bez vođstva.

„Onda je bilo normalno da ljudi koji su krenuli u te bitke idu napred, ja sam učestvovao u svim u poslednjih 50 godina, dobio sam 10 puta batine, moraš da ideš napred…Sada su ostali bez vođstva, ide nešto tiho preko Saveza za Srbiju, ali očigledno nedovoljno sinhronizovano“, kaže Mićunović.

Kako dodaje, jedino što je vidljivo je nezadovoljstvo građana, ali je ono raznovrsno i nema homogenosti.

„Pa neki protestuju zbog posla, neki zbog diskriminacije, nepravde, neko zbog siromaštva i sve je vrlo difuzno. Onda, previše je spontanosti, ne kontrolišu dovoljno izraze, ni zahteve, ni politiku“, naglasio je Mićunović.

Slobodan Milošević je 1991. razgovarao s liderima opozicije, i ispunio je, kako kaže Mićunović, sva četiri zahteva opozicije, dok je Aleksandar Vučić rekao da mu ne pada na pamet da razgovara sa opozicijom.

Stvari su se promenile od onda, kaže gost N1.

„Izveštila se i policija u svetu, sada znaju – ne mora se odmah tući, uletati u sukobe, sem ako nisu ugroženo. Ovi protesti čak i reklamiraju vlast, u smislu – eto vidite, može da se šeta. Dok protesti ne ugrožavaju bitno režim, biće – evo, mi dopuštamo gražanima da mirno demonstriraju“, rekao je Dragoljub Mićunović.

Moguće ujedinjenje DS-a, ali je stranka u bankrotu

Nekadašnji lider DS-a kaže da ta stranka nije ni blizu onoj iz ranijeg perioda, i da je sam predlagao da se svi koji su iz stranke otišli, vrate u nju.

„Imamo tu nesreću, a to je ta ambicija da se bude lider, i kako ko sedne u stolicu DS-a, ode da pravi novi stranku…U međuvremenu su je rasturili. To je sada stranka koja treba da se krpi, da ima onaj uticaj kao nekada. Da li može sa istim ljudima, sa starim kadrovima? To je lepo sto će se izviniti, ali ljudima treba garancija da neće raditi nove greške“, kaže Mićunović.

On je, dodaje, predlagao da se svi vrate u DS, ali da su oni to odbijali.

„Sad su izglasali da se polako stvara jedna unija, ali nije jasno da li će biti nova stranka, na kom statutu…A da stvar bude veća, stranka je u bankrotu, ne znam kako će to izvesti. Moguće je da se ujedine, ali je to ujedinjavanje moguće na različitim principima“, kazao je Mićunović.