MIG-ovi ipak donacija – premijer izazvao konfuziju

Sagovornici Danasa, međutim, naglašavaju da ne znaju šta će sada biti dogovor prilikom sutrašnje posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Moskvi.

Pitanje o tome da li Srbija dobija na poklon ruske avione ili ih plaća, kako tvrdi premijer, „ispod tržišne cene“, ispostavilo se nakon kontradiktornih informacijama koje su u javnosti izneli premijer Srbije, s jedne, i šef srpske diplomatije, s druge strane.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će tokom današnje posete Moskvi razgovarati o kupovini šest borbenih aviona MIG 29, kojim bi učinili „naše nebo i naše građane bezbednijim“. Premijer je istakao da avione plaćamo našim novcem i da je na to ponosan. Vučić je govoreći o kupovini MIG-ova rekao i da je zahvalan što je cena drastično ispod tržišne.

– Ako imate u vidu da je Hrvatska platila 30 miliona dolara za helikoptere koji vrede objektivno 220 miliona, mi smo dobili dobru cenu, ali ne u toj razmeri – poručio je Vučić.

Da li je kupoprodajni odnos

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je, međutim, prošle sedmice, posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom u Beogradu, da se Srbija obratila ruskoj strani da donira letelice i drugu vojnu opremu, uz isticanje da to „nije kupoprodajni odnos“.

– Obratili smo se ruskoj strani da donira letelice i drugu vojnu opremu, i očekujem da poseta predsednika vlade 21. decembra tu priču zatvori i verujem da će Srbija, kad je reč o avijaciji, ojačati svoju moć… Ruska Federacija donira opremu i Srbija će platiti samo onaj deo koji se tiče prilagođavanja te opreme u Srbiji… To je bila tema ranijih razgovora ministarstava odbrane i nadam se da će to biti realizovano… U pitanju su i neke letelice“, kazao je Dačić.

Nisu tačni navodi o tome da Srbija kupuje borbene avione od Rusije, već ih dobija na poklon – dakle, kao donaciju – ističe za Danas Aleksandar Radić, vojni analitičar. On ističe da je nastala konfuzija u vezi sa tom temom nepreciznim izjavama javnosti premijera Srbije Aleksandra Vučića.

– MIG 29 su donacija ruske države, jer Rusija povlači te avione iz operativnih jedinica. Ono što Srbija, međutim, plaća jesu troškovi koje ta donacija podrazumeva. Reč je o prilagođavanju tih aviona za korišćenje u Srbiji. Neophodno je, dakle, dovesti ih do standarda koji važe u Srbiji kako bi uopšte mogli ti avioni da se koriste i primenjuju kod nas – naglašava sagovornik Danasa.

I dalje bez potpisivanja

Još jedno pitanje koje „opterećuje“ unazad već dve godine srpsko-ruske odnose je dodeljivanje diplomatskog statusa rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, izašlo je u fokus javnosti u vezi sa posetom premijera Vučića Moskvi. Prema saznanjima Danasa, premijer Srbije za sada nije odustao od namere da ne potpiše taj sporazum, uprkos „pritiscima“ kako ruske tako i pojedinih zvaničnika u srpskoj javnosti. Upitan da li za MIG-ove treba da da diplomatski status Humanitarnom centru u Nišu, Vučić je rekao da je to pitanje odluke Vlade, a ne novca. „To je pitanje odluke Vlade Srbije i ne nosim to na tacni u Moskvu“, rekao je Vučić. Da je reč o političkom pitanju potvrđuje nastavak njegovog odgovora na to pitanje: „Neki drugi pričaju, kada odu u Berlin, da je Vučić najdalji bliski Putinov saveznik, a kada odu u Moskvu da je Vučić čovek CIA. Kakvi lažovi“, istakao je Vučić uz napomenu da samo jasnim iznošenjem stava postajete nezavisna, suverena i poštovana zemlja.

Kako Danas saznaje u Vladi Srbije, pitanje dodeljivanja diplomatskog statusa centru u Nišu do sada nije bilo nijednom pred ministrima, odnosno ministri nisu obavešteni niti pitani u vezi sa tom temom.

Sedenje na dve stolice

Prema mišljenju Aleksandra Radića, dodeljivanje diplomatskog statusa centru u Nišu nije povezano sa kupovinom aviona.

– Tu je napravljena veštačka veza. Pitanje statusa rusko-srpskog centra u Nišu dokaz je da je nemoguće sedeti na dve stolice – održavati bliske veze sa Evropskom unijom i ostvarivati napredak u integracijama, a istovremeno imati bliske veze sa Ruskom Federacijom. Taj princip Titove politike nemoguće je primeniti u aktuelnim okolnostima. Vučić nema ni taj kapacitet, a ne postoje ni okolnosti za tako nešto – zaključuje Radić za naš list.

Predstavnici diplomatskih krugova iz Brisela za Danas nezvanično navode da im nije poznato da EU od Srbije traži zatvaranje Rusko-srpskog centra u Nišu, kako to tvrdi ruski ministar Lavrov. „Nikada nismo čuli da se to pominje među uslovima za pridruživanje Srbije Uniji“, poručuju naši sagovornici.

Kako Danas saznaje, u delegaciji Srbije koja prati premijera u Rusiju biće predstavnici resora odbrane, dok ovoga puta nije predviđeno i putovanje srpskog ministra spoljnih poslova.

Bitan način na koji će biti predstavljeno rusko oružje

– Ne znam kakve vojne potrebe ima Srbija, ali moguće je da je rusko naoružanje nužno da se Srbija održi u vojnom smislu, bilo da je reč o rezervnim delovima ili o tome da je rusko naoružanje povoljnije. Stoga, nabavka ruske opreme ima neke logike. Verovatno bi „veliki preokret za Srbiju“, odnosno nabavka samo zapadnog oružja bila bi skuplja i teža za adaptaciju, s obzirom da bi srpska vojska neke stvari morala da uči od početka, kaže za Danas estonski diplomata Erki Bahovski.

Upitan kako će EU gledati na to što Srbija nabavlja rusko naoružanje, Bahovski napominje da Unija nije vojna organizacija, kao i da pojedine njene članica već imaju rusko oružje, poput Finske.

– Mislim da se sve svodi na način na koji će biti predstavljena nabavka ruskog naoružanja. Izvesno je da će Rusija to predstaviti kao dokaz da Srbija i dalje pripada ruskoj sferi uticaja, a na Srbiji je da pokaže da to nije slučaj i da je i dalje posvećena evropskoj integraciji, smatra estonski diplomata.