Mihajlo Basara: Sporazum sa Prištinom je realnost i ishod jednog lošeg pregovaranja

Ali postoji još jedna faza implementacije, koja je tema za političko nadmudrivanje, i tu imamo dvojicu ekstremista, ukazao je Basara.

Kako je ukazao, jedan je Kurti, sa svojim „tuđmanovskim licem“, a drugi je „prirodni ekstremista, naš predsednik Republike“.

Prema tumačenju Basare, njih dvojica pokušavaju da urade nešto što bi bilo u njihovom interesu, a najčešće za svoju javnost.

Ako se zna Vučićeva predistorija, onda ne postoji dilema da li je sporazum sa Prištinom predaja Kosova ili nije, nego da li će vlastoljublje kod njega pobediti, „ili neka njegova unutrašnja radikalska duša – on je ostao radikal, samo to krije“, smatra Basara.

On misli da rizik sukoba Srbije i Kosova uvek postoji, pošto ljudi kao Kurti i Vučić ni sami ne znaju koji će im sutra biti potez.

Kurti nema ideologiju, on je „miksovan“ od Envera Hodže i Mao Ce Tunga, do Karla Marksa, on se svako veče bavi time šta mu je sledeća provokacija, opisao je Basara kosovskog premijera.

Može da bude sukoba, ali ne bih voleo da to bude, ne bih voleo da pogine više nijedan čovek na Kosovu, rekao je Basara, uz poruku da treba sačuvati 100 hiljada Srba na Kosovu, ako je ikako moguće bez rata.

Upitan o zamrznutom konfliktu, on je odgovorio da je to neka vrsta neplaniranog i nenamernog ishoda, kad dve strane iz raznih razloga ne mogu da dođu do kompromisa, kao što je slučaj sa Kiprom.

Srbiji bi u ovom trenutku on više odgovarao i ide joj u korist, istakao je Basara, ali je podsetio i na stav Evrope da ove jeseni to mora da se završi.

Dilemu Evropska unija ili Kosovo on je okarakterisao kao najteže pitanje za Srbiju i naglasio da bi o njemu trebalo da se pišu doktorati, iako ga ne bi trebalo stavljati u „ili-ili šemu“.

Cilj Srbije je svakako EU, „kakva god ona bila, mada sada nije baš neka pohvalna zajednica“, rekao je Basara, ali je naglasio da je Srbija na „njenoj prvoj periferijii i treba da pripada toj zajednici“.

Ali, ako Evropa ostane netolerantna i uporna u tome da Kosovo prizna kao nezavisnu državu, ona će napraviti novi problem na Balkanu. I to će biti jedna velika albanska država, koja ima šest miliona stanovnika i zaostajaće u razvoju, upozorio je Basara.

On smatra da bi kompromis bio ulazak u EU svih zemalja Zapadnog Balkana, a na taj način bili bi rešeni i odnosi Srbije i Kosova.

Basara strepi da Srbija, po pitanju članstva Kosova u UN, nepotpisivanjem nekih sporazuma ne dođe u situaciju da ništa o tome ne odlučuje.

Upitan o formiranju Zajednice srpskih opština, on je napomenuo da je Srbija, pristajanjem na Briselski sporazum, pokazala da priznaje nezavisnost Kosova, jer je to organizacija Srba unutar ustavnih načela Kosova.

Basara je pristalica održavanja referenduma u Srbiji o Kosovu, iako je svestan da su referendumi najčešće organizovani sa unapred poznatim rezultatom.

Njemu se čini da između jednog radikala koji se zvao Slobodan Milošević i drugog koji se zove Vučić postoji jedna prilično jaka politička struja koja je bila spremna da prekosutra prizna Kosovo, iako su sada malo reterirali.

Basara smatra da je podela Kosova najbolje rešenje.