Mihajlović: Reformisanje javnih preduzeća nije pitanje imena, već budućnosti „Srbijagasa“ i EPS-a

”Srbija je danas, kao i ceo svet, u ozbiljnoj ekonomskoj krizi i država čini nadljudske napore da obezbedi zdravstvenu bezbednost i dovoljno vakcina za građane, ali i da sačuva ekonomsku stabilnost i radna mesta. S druge strane, imate javna preduzeća koja troše novac bez planova, programa i projekata. „Srbijagasu“ je vraćen plan poslovanja za 2021. godinu, i sada funkcionišu i bez plana i bez licenci. To mora hitno da se promeni jer nije pitanje da li se troši 100 dinara više, nego je reč o stotinama miliona evra koje se troše bez kontrole. Danas i u „Srbijagasu“, ali i u EPS-u, imamo situaciju da se nijedan projekat ne završi na vreme, a da se u njih ulazi bez jasnih prioriteta”, rekla je Mihajlovićeva, odgovarajući na pitanja novinara u Privrednoj komori Srbije, gde je danas održana javna rasprava o Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije i Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Kao primer ona je navela da se u gasifikaciju ulaže ogroman novac, a da ne vidim rezultate, kao što je slučaj sa gasifikacijom Šida, gde je posao dobila kompanija sa jednim zaposlenim.

”S druge strane, bilo ko u Srbiji će se zapitati kako direktor nekog javnog preduzeća u našoj zemlji ima primanja 34.000 evra”, dodala je Mihajlovićeva.

”Zato to nije pitanje Dušana Bajatovića ili nekog njegovog direktora u ‘Srbijagasu’, već pitanje budućnosti gasnog sektora, i imaćemo uskoro ozbiljne razgovore o budućnosti ‘Srbijagasa’”, navela je ona.

Mihajlovićeva je rekla da nije bolja situacija ni u „Elektroprivredi Srbije“, jer iako su se EPS i ODS razdvojili, ako ne bude velikih investicija u EPS-u, merenih milijardama evra, ovo preduzeće neće postojati.

”Dakle, ili će se novac odlivati u povezana preduzeća EPS-a, a da EPS propada, ili ćemo ulagati u nove hidroelektrane i urediti ovu kompaniju da posluje bolje i efikasnije. Danas su investicije u EPS-u ispod nivoa amortizacije, a gubici na distributivnoj mreži, tehnički i netehnički, iznose 250 miliona evra”, navela je Mihajlovićeva.

Naša vizija je zelena Srbija

Zorana Mihajlović je rekla da je glavni cilj novih zakona da omogući privredi i građanima da proizvode energiju iz obnovljivih izvora i da povećamo energetsku efikasnost na nivo zemalja Evropske unije.

”Danas predstavljamo dva zakona koji se tiču svakog građanina ove zemlje, Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije i Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Srbija danas troši četiri puta više energije nego što je prosek EU, bacajući godišnju proizvodnju jedne termoelektrane, jer se nedovoljno bavimo energetskom efikasnošću. S druge strane, mnogo slušamo o korišćenju OIE, a ne vidimo prave rezultate i cilj nam je da i privreda i građani mogu da proizvode energiju i plasiraju je u mrežu. Želimo ovim zakonima da to promenimo, da za deset godina budemo na nivou EU po energetskoj efikasnosti, a istovremeno da radimo na smanjenju potrošnje energije. Ovim zakonima postavljamo obnovljive izvore kao naš strateški cilj jer želimo zelenu Srbiju”, rekla je Mihajlovićeva u Privrednoj komori Srbije.

Ona je dodala da je trenutno učešće OIE u ukupnoj proizvodnji električne energije oko 24 odsto, pri čemu najveći deo čine velike hidroelektrane, dok elektrane koje koriste energiju vetra, sunca i biomase učestvuju oko četiri odsto, te da je cilj da do 2050. godine najmanje 50 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora energije.

”Jedna od novina je i da će potrošači moći da budu i proizvođači energije, da postave solarne panele na svoje kuće ili zgrade, i da s jedne strane smanje svoje troškove, kao i da višak energije plasiraju u mrežu. Uvodimo takođe aukcije kao novi model podsticaja, koji će doneti veću konkurenciju proizvođača”, rekla je Mihajlovićeva.

Potpredsednica Vlade je najavila i da se od energetske efikasnosti očekuje da postane nacionalni pokret i da je cilj novog zakona u ovoj oblasti da omogući građanima da koriste podsticaje da povećaju energetsku efikasnost.

”Trenutno postoji budžetski fond koji raspolaže sa 150 do 500 miliona dinara godišnje za opštine i njihove projekte, a novim zakonom omogućićemo da se u to uključe i građani. Uprava u ministarstvu raspolagaće sa petnaestak miliona evra u prvoj godini, nakon čega će se taj budžet povećavati, jer će se u njega slivati i novac međunarodnih partnera i donatora. Namera nam je da ovim zakonom omogućimo građanima da zamene vrata, prozore, da se poboljša izolacija fasada i da zajedno napravimo veći napredak u oblasti energetske efikasnosti“, rekla je Mihajlovićeva.

Savetnik predsednika PKS Miroslav Lutovac rekao je da se s novim zakonom o obnovljivim izvorima energije očekuje pravi bum u izgradnji solarnih panela.

”Očekujem da, pored privrede, i građani pronađu svoj interes da koriste ove tehnologije i da mikroproizvodnja bude važan generator proizvodnje energije iz OIE”, naveo je on.

Solarni paneli na krovu svake kuće, zgrade ili hale

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, izjavila je na predstavljanju Nacrta zakona o obnovljivim izvorima energije da je jedna od najvažnijih novina u ovom zakonu da omogući i privredi i građanima da postavljaju solarne panele i da i sami budu ne samo kupci, nego i proizvođači električne energije.

”Danas je cena tih tehnologija mnogo niža nego ranije, i želimo da omogućimo da na krovu svake kuće, stambene zgrade, proizvodne hale, sportskog centra, od istoka do zapada i od severa do juga Srbije, imamo solarne panele. To će značiti da, s jedne strane, građani smanje svoje troškove, da višak energije plasiraju u mrežu, a da ćemo kao zemlja koristiti više energije iz obnovljivih izvora i biti bliži našem cilju, a to je zelena Srbija i da se najmanje 50 odsto energije do 2050. godine dobija iz obnovljivih izvora”, rekla je Mihajlovićeva u Privrednoj komori Srbije.

U Privrednoj komori Srbije danas je održana javna rasprava o Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije i Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.