Mihajlović, Šormaz, Joksimović, Pak: Gde su i šta rade disidenti iz vrha Srpske napredne stranke?

Za šesnaest godina postojanja SNS kroz tu partiju prošao je veliki broj kadrova. Iako nismo često mogli da čujemo neslaganje članova sa stranačkom politikom i politikom bivšeg predsednika stranke Aleksandrom Vučićem, nekoliko njih jeste dolazilo u sukob sa rukovodstvom stranke ili barem javno kritikovalo politiku SNS.

Ipak, ni jedan od njih nije napravio politički raskol, u smislu da su osnovali neku drugu partiju, odnosno udruženje građana, niti pokušali da na izborima privuku birače SNS.

Njihov status je do sada ostao manje više sličan statusu disidenata u komunističkim partijama i režimima, a to znači da deluju kao pojedinci, ili da se čak eventualno mogu vratiti pod okrilje SNS.

Zanimljivo je da jedan od njih, Dragan Šormaz, sada ponovno najavljuje mogućnost osnivanja sopstvene organizacije. Šormaz je to rekao gostujući na Nova.rs.

Podsetimo kako su se odvijali sukobi sa naprednjačkim disidentima u skorije vreme.

„Smučile joj se i pozicija i opozicija“: Zorana Mihajlović

Verovatno najpoznatiji takav slučaj je slučaj Zorana Mihajlović, koja je bila član Izvršnog odbora SNS i ministarka u tri saziva Vlade Srbije.

Nesuglasice između Zorane Mihajlović i njenih tadašnjih stranačkih kolega i koalicionih partnera nisu bile retke. Ona se, najčešće nije slagala sa kolegama koje su bile proruski orijentisane, a u javnosti je važila za krilo SNS-a koje je naklonjenije Zapadu.

Već 2015. godine prorežimski tabloidi napadali su tadašnju ministarku saobraćaja jer je, kako navode, na jednoj sednici Vlade podržala britansku rezoluciju o Srebrenici. Pored tabloida Mihalović su napali i prorežimski analitičari navodeći da je „dodvoravanje zapadnim silama već prevršilo svaku meru“.

Sledeće godine Mihajlović ušla u javnu raspravu sa predsednikom Socijalističke partije Srbije, kada je on javno rekao da SPS neće podržati eventalnu odluku SNS da Zorana Mihajlović bude kandidatkinja za predsednika Srbije, na šta je ona odgovorila da je Dačić „poslednji na svetu“ koji bi se o tome pitao.

Mihajlović je i 2017. godine, nakon izjave da podržava da se ispita sumnjiva kupovina stana ministra Aleksandra Vulina, od strane Pokreta Socijalista okarakterisana kao neko ko novac Vlade Srbije troši na „skupocen veš i odmore na Sardiniji“.

Možda najeksplicitniji sukob Mihajlović je imala sa Vladimirom Đukanovićem, njenim stranačkim kolegom sa kojim je bila i u Predsedništvu SNS.

On je, nakon što je Mihajlović izjavila da nije čudo zašto mnogi pitaju kada će Srbija uvesti sankcije Rusiji, upitao kada će ona „biti najurena iz stranke“ i sa ministarskog mesta za koje se „zalepila“ već deset godina.

Ovi sukobi i razmirice SNS sa Zoranom Mihajlović su kuliminirali nakon što nije dobila mesto u Vladi 2022. godine i nakon sastanka sa predsednikom Vučićem, kada je objavila da napušta SNS.

Vučić je tada rekao da je Mihajlović „molila Boga da ostane u Vladi“ i napomenuo da ona nije izbačena iz stranke.

Krajem 2023. godine osnovala je stranku „Uvek za Srbiju“ sa bivšim kolegama iz SNS-a Draganom Šormazom i Stanislavom Pak. Kao predstavnica opozicije bila je kritična prema vlasti i često komentarisala kako poteze Vlade tako i neregularnost izbora, na kojima njena partija ipak nije učestvovala.

Ipak, nepunih pet meseci nakon osnivanja, Zorana Mihajlović je objavila da napušta UZS uz komentar da su joj se „smučile i pozicija i opozicija“, kao i da se povlači iz politike.

Na njenom zvaničnom sajtu ne navodi se njen trenutni status, ali se na sajtu Džon Nezbit Univerziteta, gde predaje ekonomske predmete, može i dalje naći njena profesorska stranica.

Potpuno proevropski naprednjak: Dragan Šormaz

Drugi član SNS-a koji je aktivno učestvovao u kritikovanju politike te partije je Dragan Šormaz.

Šormaz bio je član Demokratske stranke Srbije do 2010. godine kada je prešao SNS. U toku svog mandata na mestu narodnog poslanika SNS-a Šormaz je bio član nekoliko skupštinskih odbora i šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO.

Kao i Zorana Mihajlović, Šormaz je često ulazio u sukob sa stranačkim i koalicionim kolegama zbog svojih proevropskih stavova.

On je 2019. godine izjavio da SNS ne treba da pravi koaliciju sa SPS, zbog čega ga je predsednik Jedinstvene Srbije, Dragan Marković Palma nazvao “starim pocepanim šporetom“, dok mu je Slavica Đukić Dejanovi poručila da se o položaju partija ne pita on već građani.

Iako je tada Aleksandra Vulina nazivao lojalnim partnerom SNS-a, dve godine kasnije osudio ga je zbog veličanja ratnih zločina devedesetih.

“Sve i da se Vučić slaže sa njim, ja se svakako ne slažem ni malo i sve to najoštrije osuđujem”, izjavio je tada Šormaz.

Od 2022. godine kritike Vladi postaju češće zbog stave prema rusko-ukrajinskom ratu i neuvođenja sankcija Rusiji.

Tako je na društvenoj mreži X izneo mišljenje da bi novu Vladu Srbije trebalo da formiraju ljudi koji su spremni da “uvedu sankcije Rusiji, nacionalizuju NIS, izbace 90 odsto ambasade zbog špijunaže, zatvore ruski špijunski centar u Nišu, potpišu izjavu da će raditi na što skorijem učlanjenju Srbije u EU i NATO, pošalju kao pomoć Ukrajini sve migove 29, tenkove T72 i ostalo rusko oružje koje imamo”.

Pored aktivne kritike Vučićeve spoljne politike, 2023. Godine Šormaz je najavio da će se kandidovati za predsednika SNS ukoliko Vučić podnese ostavku na to mesto i izražavao želju da učestvuje u izvršnoj vlasti.

Neslaganje sa, najpre spoljnom, politikom SNS rezultiralo je Šormazovim napuštanjem SNS-a maja 2023. godine.

Zajedno sa Zoranom Mihajlović osnovao je stranku “Uvek za Srbiju” i nastavio da kritikuje vlast zbog proruskih stavova, ali je decembra prošle godine iz pokreta saopšteno da je Šormaz isključen.

Kako je rekao za televiziju Nova, on se nije ni pojavljivao na sastancima te stranke, koja je “bila deo veće priče”.

U istom gostovanju najavio je i formiranje novog “potpuno proevropskog pokreta” za jesen ove godine, objasnivši da u opoziciji trenuto nema takvih stranka.

Trenutno obavlja funkciju predsednika Evroatlanskog saveta Srbije.

Od Nikolićeve savetnice do Vučićevog protivnika: Stanislava Pak

Pored Mihajlovič i Šormaza, Stanislava Pak bila je treća članica SNS-a koja je napustila stranku i učestvovala u formiranu UZS.

Pak se SNS-u pridružila 2009. godine, a u stranci je obavljala funkcije člana Glavnog odbora i Saveta za međunarodnu saradnju. Pored stranačkih funkcija obavljala je i funkciju savetnice predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića.

Kao član SNS-a branila je politiku Aleksandra Vučića, a Zoranu Mihajlović je nazivala “limenkom koja zveči” zbog njenih sukoba sa stranačkim kolegama.

Kritikovala je i ministra Branka Ružića zbog lose digitalizacije u toku njegovog mandata na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave.

Nakon napuštanja SNS maja prošle godine, nedugo nakon Mihajlović i Šormaza, Pak je rekla da je Vučić tretirao ćutanjem jer nije bio zadovoljan njenim izjavama o njemu.

O svojim razlozima za napuštanje SNS Pak je rekla da u ranim danima stranke nije bilo pritisaka kao i da se verovalo u rukovodstvo stranke.

“Moć nije u sili, moć je u dobroti i ljubavi i ne možete praviti kult ličnosti, tako što ćete ucenjivati ljude, na silu ih dovoditi. Sve što sam imala da kažem sam rekla Aleksandru Vučiću, nisam išla u medije“, izjavila je tada Pak za N1.

Govorila je i o tome da se Nikolić na mestu predsednika Srbije držao svojih ovlašćenja, dok danas “sve odluke donosi jedan čovek i stranka je jedan čovek”.

Trenutno je član “Uvek za Srbiju” koji je osnovala uz Šormaza i Mihajlović, a na njenom twitter proflu navedeno je i da je direktorka Kancelarije za regionalni razvoj.

Kritike bez posledica: Jadranka Joksimović

Od najpoznatijih „disidenata“ jedino Jadranka Joksimović, bivša ministarka za evropske integracije ostala je u SNS.

Joksimović je bila član Srpske radiklane stranke, a zajedno sa Aleksandrom Vučićem bila je jedan od potpisnika i osnivača SNS.

Članica je Glavnog odbora i Predsedništva SNS, a odlukom Vučića imenovana je za internacionalnu sekretarku SNS.

Bila je na čelu nekoliko skupštinskih odbora koji su se ticali evrointegracija, članica Stalne delegacije pri parlamentarnoj skupštini saveta Evrope i šefica delegacije Centralnoevropske inicijative.

U Vladi je najpre obavljala ulogu ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije do 2017. godine, nakon čega je imenovana za Ministarku za evropske integracije.

Njeno prvo istupanje protiv kolega iz SNS dogodilo se 2022. godine kada je ostala bez mesta ministarke za evrointegracije, a kako je rekla za Danas odbila je i mesto ministarke informisanja.

„O svojim razlozima sam obavestila Predsednika i predsedništvo stranke, i ne znam šta je tu sad tema spekulacija. To je normalan demokratski način delovanja u stranačkom i političkom životu“, izjavila je tada Joksimović za Danas.

Pored toga, Jokskimović je aprla prošle godine javno isprozivala svoju naslednicu na ministarskoj poziciji Tanju Miščević zbog izjave da su da su Albanija i Severna Makedonija prve u potpunosti otpočele pristupne pregovore po novoj metodologiji, te da Srbija može iz njihovog iskustva da nauči o primeni nove metodologije.

Tada joj je uputila niz uvreda, a njene izjave okarakterisala kao neznalačke, drske, anahrone, skromnih dometa i sposobnosti, optužujući je za moguće učešće u korupciji, te označavajući je antitalentovanom i klimoglavom službenicom.

Nedugo nakon toga, komentarisala je i video proslave rođendana savetnice premijera Jelene Trivan rekavši da je ona jedan od bivših mrzitelja Vučića koji „su, i unazad nekoliko godina perjanice nekog novog SNS sa multiplikovanim javnim funkcijama toliko zadužili državu da i svoje rođendane obeležavaju u treš kamp maniru skorojevića privilegovane klase”.

Zbog toga je nakratko pokrenula i raspravu sa Sinišom Malim kom je poručila da mu „neće proći“ da joj podmeće „foteljstvo“.

Ipak, i nakon rasprava na društvenim mrežama, Joksimović nije napustila, niti je isključena iz SNS, a maja ove godine portal Eureopean Western Balkans od Vlade Srbije saznaje da je imenovana za spoljnopolitičku savetnicu premijera Miloša Vučevića.