Mihajlovićeva: Nisam zaboravila Tadićevo klečanje i njegova pisma iz bolničke postelje

Povodom Tadićevog intervjua o Kosovu i izjave da je najava kontrola stabilnosti mostova „u nadležnosti Ministarstva zdrvalja“, Mihajlovićeva je podsetila na pismo Tadića iz 2004. bivšem predsedniku SAD DŽordžu Bušu, povodom terorističkog napada na NJujork, naslovljenog sa „Dragi DŽordže“.

„Opisujući kako je tog 11. septembra bio u Beogradu i sedeo opušteno sa prijateljima, Tadić piše kako je doživeo napad terorista na NJujork: „Bilo je, po našem vremenu, rano popodne, i Saša i ja smo potom otišli u moju parohijsku crkvu da se pridružimo vernicima i s njima zapalimo sveću za nevine heroje koji su nestali u aktu besmislenog terora“. Na kraju pisma Tadić poručuje predsedniku SAD: „Dok ležim u bolničkoj sobi oporavljajući se od lake bolesti, molim se da SAD nastave da budu predvodnik ovog rata za brisanje terorističke pošasti sa lica zemlje.“ Pametnima i onima koji i dalje pamte dovoljno“, navodi Mihajlovićeva.

Ona podseća i da je Tadić objašnjavajući šta je hteo da kaže pismom predsedniku SAD upućenom iz bolničke sobe objasnio i svoju politiku i politiku o Kosovu.

„Piše Tadić kako će da „klekne pred svetske državnike da bih odbranio interese naše države i našeg naroda“ da to „ne smatra poniženjem, već svojom dužnošću“. I to je najbolji opis razlike između SNS i predsednika Vučića s jedne strane, i Tadića i svih njegovih učenika od Jeremića, Đilasa, Obradovića i DS s druge strane. Vučić i SNS ne kleče! Mi interese Srbije branimo stojeći, snagom argumenata, potrebom za postizanjem kompromisa Srba i Albanaca. Vučić isto govori u Beogradu, Mitrovici, ali i u Moskvi i Vašingotnu, ne laže i obmanjuje. Zato Srbiju danas svet mnogo više poštuje nego kad su je vodili oni koji kleče“, kaže Mihajlovićeva.