Mijačić: Blokade prelaza nisu bile rešenje – dobro je što su okončane

„Postojala je mogućnost da se zatvore i Merdare i Jarinje, ali to se nije desilo tokom noći. S obzirom da danas nema nikoga na ovim protestima, stvar je gotova“, naveo je Mijačić u Novom danu na TV N1.

Dodao je i da su zahtevi demonstranata bili „šarenoliki, maksimalistički, ta pitanja ne mogu da se reše ni u Briselu ni u Vašingtonu, a ne zaustavljanjem saobraćaja od strane desetak ljudi“.

Prema njegovim rečima, ovi protesti nisu bili rešenje.

„Dobro je da se ovo završilo na ovakav način. Nije dobro da ova tema koja se dešava na severu Kosova, zatvaranje institucija Republike Srbije, prosto prolazi u jednom miru i tišini i da se negde nade polažu u grupu entuzijasta. Ali, ovi protesti zaista nisu bili rešenje, i opet kažem, dobro je da se to završi“, poručio je Mijačić.

Na pitanje da li je reakcija Beograda na upad u srpske institucije na Kosovu bila mlaka i da li Beograd ima ikakvu politiku, on kaže da Beograd ima politiku, ali ne govori javno o njoj.

„Samo zatvaranje ovih institucija je bilo očekivano nakon ukidanja dinara. Ono je bilo i predviđeno prethodnim sporazumima. Prva tačka briselskog sporazuma jeste rasformiranje privremenih institucija“, podsetio je Mijačić.

Dodaje da je vlada Srbije 2013. godine uvela privremene mere u opštinama na severu Kosova, raspustila skupštine opština koje su bile izabrane po zakonima Srbije. Jedanaest godina kasnije vlada Kosova zatvara te privremene mere, one nisu ukinute, već su zatvoreni određeni objekti, navodi Mijačić.

Kaže da njihovo funkcionisanje ne zavisi od akcija kosovske policije, „ali, svakako pravi jednu nelagodu kako stanovništvu, tako i rukovodiocima koji rukovode tim privremenim organima“.

Navodi i da zaposleni u tim organima iako ne odlaze na radna mesta ne znači da neće imati primanja.

„Građani koji su napustili kosovske institucije pre skoro dve godine i dalje imaju primanja. Republika Srbija je preuzela na sebe primanja svih tih ljudi, naravno da neće ostaviti ni ove ljude bez ikakvih primanja, ali se ovde postavlja pitanje funkcionisanje institucija“, ocenjuje Mijačić.

Kaže da na severu Kosova postoji jedna velika lepeza srpskih institucija, a ne postoji protivteža sa albanskim, tj. kosovskim institucijama.

„Ovde imamo jednu igru da kosovska vlada hoće da formira svoj suverenitet na severu Kosova bez kreiranja institucija za normalno funkcionisanje ovih građana. I to se negde očekivalo da će kroz proces dijaloga da se reše ta pitanja, da će se napraviti jedna mirna tranzicija iz tih institucija koje je finansira Republike Srbije u pravljenje nekih novih ili nastavak funkcionisanja tih institucija u nekom formatu. Nažalost, Kurti misli da to može rešavati silom. Srbija se nada da će svojim ćutanjem zadržati blagonaklonost međunarodnih faktora. I to je negde situacija u kojoj se nalaze kosovski Srbi u ovom trenutku, naročito oni se severu“, ocenjuje.

Zbog svega, smatra, da će Kosovo platiti cenu, „manje Kurti, više kosovsko društvo i država, ali ta cena neće ništa značiti kosovskim Srbima u ovakvim okolnostima“.

Dodaje da se zbog okolnosti odseljavaju intelektualci, preduzetnici, „ostajete sa neproduktivnim stanovništvom na tom prostoru i onda više niste politički faktor“.

A da li će biti novog susreta u okviru dijaloga Beograda i Prištine, on kaže da hoće, ali neće biti nikakvih rezultata u okviru nove runde dijaloga.

„Od Ohridskog sporazuma nema nikakvog pomaka ni sa jedne strane, iako su ga dovorili, ne primenjuju ga uopšte. Srbija pokušava da bude konstruktivna, ali bez uznemiravanja javnosti u Srbiji… Javnost u Srbiji ne želi da pravi bilo kakve ustupke prema Kosovu. U tom kontekstu Vučić hoće da ispunjava svoje obaveze, ali da ne napravi sebi neku političku štetu. On je izuzetno kooperativan u saradnji sa međunarodnim faktorom, a s druge strane zaista u javnosti vi vidite slanje nekih konfuznih poruka da mi ne priznajemo Ohridski sporazum, da mi ne implementiramo sve to što se traži od nas itd“, ukazuje Mijačić.

Ističe da se na Kosovu dešava ekološka katastrofa u vidu presušivanja reke Ibar, od koje zavisi oko milion stanovnika, ona je okosnica budućih odnosa Srbije, Kosova i Crne Gore, „ne postoji svest kod donosilaca odluka“ o ozbiljnosti situacije.

„Kuća gori, a ljudi se i dalje svađaju kome će da pripadne koja soba. Ako nema Ibra, nema potrebe ni za kakvim rešenjima, jer bez nje niko ne može da živi“, upozorava Mijačić.