Mijačić: Strateška važnost kanala Ibar-Lepenac pominjala se u depešama Vikiliksa pre skoro 20 godina

Mijačić je za Radio-televiziju Srbije rekao da kanal nije nepoznata priča, već da je uvek jedna od prvih tema razgovora između predstavnika međunarodne zajednice, pre svega Kfora, i sprksih političara u opštini Zubin Potok.

„Svaki prvi sastanak koji se desi prilikom preuzimanja vlasti u opštini Zubin Potok uvek počinje pričom da kanal ne sme da se dira. Od 1999. godine do prošlog petka nikada niko nije napravio bilo kakvu štetu na samom kanalu, a za tih 25 godina mnogo se stvari dešavalo na severu Kosova“, kazao je Mijačić, prenosi Beta.

Naveo je da kanal ide od jezera Gazivode do Prištine i Glogovca, gde služi i za hlađenje turbina, ali i vodosnabdevanje između Prištine i Mitrovice, dodajući da između 400.000 i 500.000 ljudi zavisi od te vode.

„Zašto se desilo baš na ovoj lokaciji, to je zaista jako iznenađujuće. Naročito jer lokalna zajednica zna važnost tog kanala i nikada se nije usudila da pravi bilo kakve neprijatnosti na samom kanalu“, kazao je Mijačić.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ocenio je da je ključno pitanje da li se zaista radi o terorističkom aktu, ili o diverziji, odnosno kontrolisanoj eksploziji sa namerom da se izazove minimalna šteta koja bi bila „u okviru operacije lažne zastave, sa namerom da se odgovornost prebaci na zvanični Beograd“.

„Prva informacija koja je usledila već pokazuje da možemo mnogo slobodnije da kažemo da se radi o operaciji lažne zastave, zato što onog trenutka kada je Kurti, devet minuta nakon eksplozije, tražio od Kfora da pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti uđu na sever Kosova, pre nego što se obratio javnosti. Potpuno je bilo jasno da je sve unapred bilo pripremljeno“, kazao je Drecun.

Ocenio je da je nemoguće toliko brzo utvrditi koji je eksploziv u pitanju, kao i koja je količina u pitanju, nakon što je Kurti rekao da je korišćeno 15 kilograma vojnog eksploziva iz magacina srpske vojske, kojeg nema na crnom tržištu, što je Drecun odbacio kao mogućnost.

Upitan da li postoji mogućnost da je neko od Srba izvršio napad, Drecun je kazao da je to uvek moguće, ali i da ne mora mnogo da znači.

„Ovde je bitan organizator“, ocenio je Drecun.

Bivši urednik portala Kosovo onlajn, sada državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, Miloš Garić na isto pitanje je kazao da „nažalost postoji i ta mogućnost“.

Prema njegovim rečima, kosovski premijer Aljbin Kurti u prethodnih nekoliko godina traži među Srbima one koji će se staviti u službu protiv sopstvenog naroda.

„On traži takve Srbe i jedan broj, minimalan, pronašao je među Srbima. Na taj način Aljbin Kurti pokušava da stvori jednu potpuno lažnu sliku i lažnu stvarnost“, kazao je Garić.

Govoreći o hapšenju, a potom i puštanju njegovog kolege sa portala Kosovo onlajn Dušana Milanovića, naveo je da Milanović nikakve veze sa optužbama za terorizam nije imao i da je Priština na kraju to morala da prizna.

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku ocenila je da međunarodna zajednica nije prihvatila „vokabular kojim se obratila Priština, sa targetiranjem potencijalno onih koji su takav akt mogli da izvrše“.

„Oni koji su se oglasili su govorili o potrebi da se izvrši istraga, da se na adekvatan način pronađu oni koji su odgovorni i da moraju biti kažnjeni. Imaju i onih koji su nešto oštrije reagovali, poput Žozepa Borelja i Mihaela Rota“, kazala je ona.

Ocenila je da Beogradu ne odgovara bilo kakva vrsta nestabilnosti i incidenti koji bi mogli dovesti u pitanje dalje otvaranje, odnosno deblokadu evropskog puta.