Mijačić: Međunarodna zajednica neće dozvoliti da Priština pravi svoj statut ZSO

Primećuje, međutim, da entuzijazma za dialog nema ni u Beogradu ni u Prištini.

„Negde su sve oči uprte u Prištinu, pre svega oko prihvatanja predloženog statuta za Zajednicu srpskih opština koji je uradio tim Miroslava Lajčaka, to jeste EU. Očekuje se da vlada usvoji taj predlog statuta i da ga pošaljuje Ustavnom sudu na razmatranje. Priština, sa druge strane, pokušava da nađe različite modalitete odlaganja tog procesa – od toga da želi da pošalje taj papir Venicijanskoj komisiji, do toga da želi da pravi alternativni statut nakon toliko godina pregovora“, objasnio je Mijačić za N1.

Podseća da Kosovo nije primljeno u Savet Evrope upravo jer nije pokrenuo proces osnivanja ZSO.

„To je međunarodna obaveza Prištine još iz perioda Briselskog sporazuma iz 2013. godine i Priština od toga neće moći da pobegne. Negde se kupuje vreme do američkih izbora, do formiranja nove Komisije, nadajući se da će u toj novoj podeli karata jedna ili druga strana dobiti bolju situaciju za svoje ciljeve, ali mislim da je nemoguće da Priština izbegne formiranje ZSO“, dodao je Mijačić.

Mišljenja je i da međunarodna zajednica neće prihvatiti da kosovska strana pravi neki altenrativni statut.

O dinaru se i dalje govori, dodaje, ali ne onako kako bi Srbija možda želila.

„Sa dinarom je međunarodna zajednica izrazila svoje nezadovoljstvo ponašanjem kosove strane, ali ne i neke mere prema Prištini. Ključno pitanje kod upotrebe dinara je kako će da funkcionišu institucije i ustanove Republike Srbije koje rade na prostoru Kosova i Metohije, koje se finansiraju od strane vlade Republike Srbije, a za koje je zainteresovana i međunarodna zajednica i srpska strana da ostanu u funkciji. To su pre svega institucije vezane za obrazovanje i za zdravstvo, socijalnu zaštitu donekle“, kaže Mijačić.

Ideje je da te institucije pređu u nadležnost ZSO, dodaje.

„Sa druge strane, kosovska strana je prilično nefleksibilna po tom pitanju i ne želi da primeni rešenja koje su dogovorena u okviru tehničkih pregovora između Lajčaka, Bislimija i Petkovića. Negde je tu ostalo zatišje i da se i to pitanje rešava na visokom nivou ili da se rešava kroz pritisak međunarodne zajednice o formiranju ZSO“, rekao je.

Lajčak će ostati do formiranja nove Evropske komisije, navodi i dodaje da je potrebno da dođe novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost.

„Onda se postavlja pitanje da li će ta nova osoba direktno voditi pregovore, kao što je to bio slučaj sa Federikom Mogerini ili Ketrin Ešton, ili će se ponovo imenovati neki specijalni izaslanik kao što je to Borel radio sa Lajčakom. Nama je potrebna osoba koja će se baviti kriznim menadžmentom, kao što je to bio slučaj sa Lajčakom, ali sa druge strane Lajčak nije imao dovoljnu političku težinu“, rekao je on.

Mijačić dodaje da je, sa druge strane, Lajčak došao na mesto specijalnog zaslanika kada je i Aljbin Kurti došao na mesto premijera.

„Znamo da Kurti nije bio zainteresovan za normalizaciju i za dijalog, negde je to mu otežalo da postigne malo veće rezultate“, dodaje.

Upitan o još uvek nepotvrđenoj informaciji da je Borel zatražio da se Kosovu ukinu mere zabrane, Mijačić odgovara da je cela priča oko kaznih mera prema Kosovu pokazuje jednu nesposobnost Evropske unije.

„Podsetio bih da je Evropska unija 3. juna prošle godine, nakon onih nesretnih dešavanja na severu Kosova i nasilnog ulaska specialnih policijskih snaga u administrativne objekte opština na severu Kosova, gde su instalirani gradonačelnici. Europska unija je tražila primenu plana od tri tačke za deeskalaciju – ništa se nije desilo. Čak i tada kada su uveli tu meru, velika većina zemalja Evropske unije nije želela da se takva mera primeni prema Kosovu, naročito nije želela nakon događaja u Banskoj gde se smatralo da je neselektivna primena i kažavanje samo jedne strane, jer Srbiji nisu uvedene nikakve mere nakon Banske. Velika većina zemalja je vršila pritisak na Europsku komisiju i na gospodina Borela da on ukine tu odluku“, rekao je.

Sa druge strane, velika većina tih zemalja nije ni poštovala tu zabranu, pre svega Hrvatska, ali je Evropska komisija morala da ispoštuje takvu jednu odluku što znači da sredstva pretpristupne pomaći koje su išla ka Kosovu nisu mogle biti korišćene u ovom vremenu, objašnjava.

„Sada sa se Planom rasta pokušava otkočitii taj proces i da se otvore vrata i Kosovu da može doći do sredstava. Nažalost, to se dešava u okolnostima kada je Kosovo pokazalo jednu veliku dozu nefleksibilnosti, tako da oni dalje smatraju i možda i sa pravom vide to kao još jednu pobedu Kurtija“, objasnio je Mijačić.