Mijačić: Najveći problem je što Vlada Srbije, već nekoliko godina, nema politiku za Kosovo

On je za Insajder konstatovao da još uvek nije jasno da li će na na popisu stanovništva na Kosovu, koji počinje sutra, 5. aprila, učestvovati i Srbi, piše na sajtu te televizije.

„Ono što je jasno jeste da ljudi koji su poreklom sa Kosova, koji žive u Srbiji, neće moći da se popišu za razliku od recimo albanske dijaspore koja žive u inostranstvu, koja će moći da se popiše“, kazao je Mijačić.

Tako da, kako je naveo, „popis negde ima i tu diskriminatornu karakteristiku“.

Prema njegovim rečima, ako Srbi ne učestvuju u popisu, a kako smatra, sva je verovatnoća da neće, onda će to dati dodatni prostor da Kosovo lobira u međunarodnoj zajednici za smanjivanje ustavnih prava Srba.

„Prosto sa ovim pritiskom koje radi (premijer Aljbin) Kurti na Kosovu, on želi da uništi Srbe kao politički faktor i to je ono što se dešava“, kazao je Mijačić.

Kako je naveo, „svi su svesni toga da se ovde vrši pritisak na Srbe kako bi nestali kao politički faktor“.

„Srbi će ostati da žive na tom prostoru, u nekom formatu, uvek ćete imati nekog poštara ili nekog policajca, ali Srbi više neće imati dovoljne cifre, dovoljne demokratske podatke da mogu da funkcionišu u institucionalnim okvirima koji su za njih kreirani“, ocenio je.

Ukazao je, u tom kontekstu, i na Zajednicu srpskih opština (ZSO) čije formiranje je predvđdno po briselskim sporazumima.

„Otuda, ukoliko se pokaže da Srba nema puno, onda će se ići sa sledećim zahtevom da ZSO ili neće biti formirana, ili će biti formirana sa nekim elementima koji zaista neće ličiti na ono što je bilo predviđeno ranije, onako kako je inicijalno predviđeno u sporazumu iz 2013. i 2015“, kazao je Mijačić.

Kako je kazao, „politika Srbije prema Kosovu i Metohiji je prilično reaktivna“ i „zasniva na komunikacionoj politici“.

Ocenio je i da „najveći problem, ne samo u ovom trenutku, nego zadnjih nekoliko godina“ jeste to što, kako je kazao, „vlada Srbije nema politiku o Kosovu“.

„I ne znamo šta Srbija želi da postigne u procesu dijaloga, kako vidi normalizaciju odnosa sa Kosovom, kako vidi normalizaciju odnosa sa Albancima, znači s jedne strane sa vladom Kosova, s druge strane sa albanskom populacijom na tom prostoru“, naveo je on.