Mijačić: Sporazum Beograda i Prištine neminovnost, ako nemamo sporazum, nemamo ni mir

On je u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova rekao da sporazum spada i u domen realnosti i neophodnosti, jer je bez sporazuma nemoguće rešiti pitanja Beograda i Prištine.

Prema njegovom mišljenju, međunarodna konferencija o Kosovu nije rešenje, jer bi na njoj učestvovali i akteri koji trenutno ne učestvuju u pregovorima i koji bi se zalagali za svoje interese, a ne za rešavanje dugogodišnjeg konflikta i nesporazuma Beograda i Prištine.

Mijačić je ukazao da trenutni format pregovora ima nedostatke zbog čega je potrebno malo više pažnje i kredibiliteta Evropske unije (EU), kao medijatora u pregovorima.

On je istakao i da nedostaje odlučna volja EU da obe strane implementiraju preuzete obaveze.

Mijačić zamrznuti konflikt vidi kao odlaganje rešenja kojim se problem prebacuje na buduće generacije, „a mi nemamo moralno pravo da budućim generacijama namećemo taj problem“.

On je ukazao da je Vlada Kosova na čelu sa Aljbinom Kurtijem u mnogome promenila situaciju na severu Kosova u srpskim sredinama, „tako da zamrznuti konflikt nije u interesu Srbije i srpskog naroda“.

Mijačić je istakao da problem mora da se reši odmah, tako da obe strane budu zadovoljene, „jer će svako odlaganje biti po cenu odlaska Srba sa Kosova, što nije rešenje koje bilo ko u Srbiji priželjkuje“.

Za njega je dilema EU ili Kosovo kompleksna zbog čega je potrebno da se ide „i ka Kosovu i ka EU kroz traženje kreativnog rešenja“ koje bi zadovoljilo uslove srpskih interesa i ineteresa Srbije na Kosovu.

„Članstvo Srbiije u EU nije samo ineteres Srbije već i svih drugih država i naroda na Balkanu, zbog čega je put ka EU neophodan za rešavanje nagomilanih sukoba i ekonomski prosperitet regiona“, objasnio je Mijačić.

On je naglasio da je neophodno naći rešenje za konflikt Beograda i Prištine i za suživot Srba i Albanaca, jer taj konflikt neće moći da se uveze u EU.

Mijačić smatra da Kosovo ne bi trebalo da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN) „dok se ne postigne sveobuhvatni sporazum između Srbije i Kosova“.

Dodao je da Kosovo treba da dobije stolicu u UN „onog trenutka kada se postigne sporazum koji zadovoljava obe strane, kada ga Srbija prihvati, i ako je deo sporazuma da i Srbija prizna nezavisnost Kosova“.

Mijačić je upozorio da bi stolica za Kosovo u UN bez saglasnosti Srbije bila uvod u novi konflikt, što nije optimalno rešenje.

On je Zajednicu srpskih opština (ZSO) okarakterisao kao „neželjeno dete koje obe strane pominju samo kada treba kritikovati suprotnu stranu“.

Prema njegovom mišljenju, ZSO nije rešenje kojim bi se obezbedila kolektivna prava srpskog naroda na Kosovu, iako je bitna da bi se rešila određena pitanja srpske zajednice.

Zajednica srpskih opština nije lek za sve probleme koje imaju Srbi i Albanci, rekao je Mijačić.

Ocenio da nije nužno da se raspiše referendum o kosovskom pitanju, već da je neophodno da se ponovo otvori društvena debata po pitanju rešavanja odnosa Srbije i Kosova i Srba i Albanaca.

U tu društvenu debatu treba da se uključe Srpska akademija nauka i umetnosti, Srpska pravoslavna crkva, civilno društvo i političke partije i da iskreno i otvoreno razgovaraju o višedecenijskom problemu, smatra Mijačić.

Dodao je da „imamo istorijsko i moralno pravo da se svi zajedno uključimo u rešavanje kosovskog pitanja, a ne da dozvolimo da se time bavi samo vlast, uz izbegavanje društvenog dijaloga“.

Mijačić je upozorio da je rizik sukoba „prilično veliki, naročito u 2024. godini, jer se sukob, prema izjavama političara iz Beograda i Prištine, praktično najavljuje“.

Zaključio je da će međunarodna zajednica, uz iskustvo ratova u Ukrajini i na Bliskom Istoku, na sve moguće načine pokušati da spreči bilo kakve incidente, pa i oružane, naročito na severu Kosova.