Mika „bode“ tamo gde Vučića boli: Ko je Radomir Lazović – poslanik na meti tabloida

Radomiru Lazoviću je tata preminuo prošle godine. Pre par dana je sa svojom porodicom obeležio godišnjicu njegove smrti.

Do pre dve nedelje su Radomir Lazović, kao i sve njegove koleginice i kolege iz inicijative Ne davimo Beograd, ne samo u tablodima, već i direktno od predstavnika izvršne vlasti i poslanica i poslanika SNS, sa skupštinske govornice, bili označeni kao ubice, odnosno saradnici klana Veljka Belivuka, jer je premijerku Srbije ptao o korupciji i siromaštvu.

Takođe, sve vreme, još od osnivanja NDB Radomir Lazović, kao i sve članice i članovi tog pokreta označeni su kao „strani izdajnici“, „strani plaćenici“, „zli izaslanici“ pojedinih evropskih zvaničnika koji bi „da unište Srbiju“, koji „mrze Srbe“, a, na kraju krajeva, samo žele da „unište“ predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Kada Aleksandar Vučić tako bezdušno, gazeći po grobovima mrtvih roditelja njegovih neistomišljenika, pušta svoje tabloidne pse da reže i zaplašuju okolo, to i nije iznenađujuće.

Tolike je grobove otkopao svojom ratno huškačkom retorikom i toliko građana, ne samo druge, već i sopstvene nacionalnosti doveo na ivicu egzistencije i smrti koruptivnom i bratobilačkom politikom.

Ono što jeste začuđujuće je činjenica sa kojom snagom, normalnošću i iskrenošću se sa tom grobarskom opcijom ovdašnjeg predsednika suočavaju njegovi neprijatelji. A, poslednji u nizu – Radomir Lazović.

Reči su često isprazne usled ponavljanja. Pa, tako i ponavljanja da tabloidi rade za Vučića, da targetiraju i ugrožavaju fizičku bezbednost neistomišljenika režima…

Osim u slučajevima kada se na njihovoj meti nađu obični ljudi. Oni koji žive normalno, koji nisu bogati, kojima do bogatstva u smislu onog kojeg su zaposeli predstavnici vlasti Aleksandra Vučića nije stalo, a i bilo bi ih sramota da ga poseduju. Dakle, onima koji nisu zaštićeni.

Iz takvog društvenog miljea dolazi i Radomir Lazović kao i većina članica i članova Ne davimo Beograd. Iz iskustva novinarke, koja je samim tim upućena na njhov rad i društveno delovanje, krajnje je pošteno da to kažem, usled ovog besramnog i monstruoznog napada kojem je jedan od osnivača tog pokreta izložen.

Radomir Lazović, kojeg i prijatelji i poznanici, ali i oni koji ga lično ne poznaju zovu – Mika, podjednako je siromašan, pritisnut svim nedaćama života kao i većina nas, građanki i građana Srbije.

Neprestano, kad god se javno negde pojavi ili ima priliku da nešto kaže, ističe da je osnovni problem našeg društva socijalna i ekonomska nejednakost. A, to je izgleda i najopasnija tema za režim Aleksandra Vučića.

Isticati koruptivna zlodela protiv sopstvenog naroda je za predsednika Vučića mnogo veći problem nego isticati njegovu ratno huškačku prošlost i smrt desetine hiljada mrtvih druge nacionalnosti i vere.

Mika ga „bode“ tamo gde ga boli, jer je to mesto, zapravo, ono na kojem može da bude srušen sa trona. Zato Lazović, može se reći, više od bilo koga iz opozicije, i dobija ovakav izliv gadosti i beščašća preko tabloida.

Radomir Lazović je zajedno sa svojim prijateljicama i prijateljima osnovao inicijativu Ne davimo Beograd 2015. godine. NDB je od preuzimanja vlasti od strane SNS, verovatno najuspešnije uspeo da izvede nekoliko demonstracija, izvevši i po više desetina hiljada građanki i građana na ulice zbog korupcije vlasti Aleksandra Vučića.

Odavno je kost u grlu vlasti SNS, kao i tablida, a od kada je zajedno sa svojim saradnicama i saradnicima ušao i u parlament, izdvojivši se po oštroj krtici, počeli su i grobove mrtvih roditelja da mu iskopavaju.

Rođen je 1980. godine u Beogradu. Preciznije, na Novom Beogradu, u 23. bloku. Obožava svoju mačku Ljubicu, voli „andergraund“ muziku i kulturu, a u društvu stalno zapitkuje šta ko misli o društvenim i socjalnim problemima. I, potom, sasluša sve pažljivo.