Milan Antonijević o inicijativi Kosova i Vašingtonskom sporazumu: Iako su rokovi istekli, najava Prištine biće čitana kao kršenje Sporazuma

Kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je prošle nedelje iz Berlina, posle sastanka sa namečkim kancelarom Olafom Šolcom, da će Priština uskoro predati aplikaciju za članstvo u Partnerstvu za mir NATO, ali i za Savet Evrope.

A politički savetnik premijera Kosova Jeton Zuljfaj izjavio je da će se Kosovo prijaviti za članstvo u Savetu Evrope i da su obezbeđene dve trećine glasova, preneo je danas Kossev pisanje Gazete ekspres.

Odgovor Srbije, prema najavama, mogao bi da bude to da 14 zemalja povuče priznanje nezavisnosti Kosova.

– Vašingtonski sporazum, koji je separatno potpisan 4. septembra 2020. sa prethodnom američkom administracijom je sporazum koji obavezuje i dalje sve strane koje su iz našeg regiona sedele u Beloj kući i to je činjenica, a od njega ne odstupa ni nova američka administracija. Ozbiljne države poštuju sve sporazume koji su zvanični, kojima je posredovala prethodna američka administracija ili druge države koje pomažu u procesu normalizacije odnosa. Ovo je poruka pre svega Prištini da je obavezuju svi sporazumi koje je potpisala ili parafirala prethodna Vlada ili kosovski predsednik i to se odnosi kako na Vašingtonski, tako i Briselski sporazum kome smo nedavno davali tačno devet godina. Isto važi i za ratifikaciju sporazuma iz Beča koju je sproveo prethodni saziv kosovske skupštine i time stavio tačku na demarkaciju sa Crnom Gorom – navodi Antonijević.

On podseća na tačku Vašingtonskog sporazuma koja stavlja moratorijum od godinu dana na aktivnosti Srbije na „otpriznavanju“ Kosova, kao i godinu dana moratorijuma na koje se obavezala Prištine gde je garantovala da neće sprovoditi aktivnosti na prijemu u međunarodne organizacije.

– Iako je ovaj rok od godinu dana istekao prošle godine, možemo reći da je ova tačka i stavljena u Vašingtonski sporazum kako bi se sva pitanja rešila za pregovaračkim stolom, a ne u kuloarima Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Uneska, kao i na putešestvijima naših ministara spoljnih poslova i visokih diplomata po zemljama koje teško možemo i pronaći na mapi, čak i mi koji smo imali jaku peticu iz geografije dalekih osamdesetih. Ukratko, svaka tačka Vašingtonskog sporazuma obavezuje obe strane, dok ih jedna strana ne prekrši, a najava aktivnosaqwti Kosova na prijemu u Savet Evrope, koliko god da bi to svima na Kosovu otvorilo put ka Evropskom sudu za ljudska prava, biće čitano kao kršenje sporazuma – objašnjava Antonijević.

Kako zaključuje, „pregovarački sto je jedini put za rešavanje kosovske krize, a čekajući taj pregovarački sto, pomalo ohrabreni prvim susretom pod okriljem EU i Berlina pre neki dan, dobro je graditi i puteve koje je takođe predvideo vašingtonski sporazum, kao i „povezivanje“ tj. „connectivity“ koje podržava Evropska unija i sve druge veze koje će se praviti između naša dva, još uvek duboko podeljena društva, kako bi shvatili prednosti integracija i otvorenog Balkana, bilo da ga pišemo sa velikim ili malim O“.

Savetnik kosovskov premijera Zuljfaj je kako prenose mediji naveo da mislim da su šanse Kosova, nakon odlaska Ruske Federacije veoma dobre za ulazak u Savet Evrope.

„Dve trećine zemalja koje bi trebalo da glasaju su već obezbeđene, u smislu da imamo države koja nas priznaju i da su deo ove grupe od dve trećine“, rekao je on u Tevi 1.

Na pitanje da li su dobili potvrdu iz bilo koje zemlje, Zuljfaj je rekao da postoje moćne zemlje poput Nemačke koje će pomoći.

„Kao što ste videli tokom naše posete Berlinu, kancelar Šolc je direktno pomenuo podršku našoj prijavi za Savet Evrope. Imaćemo zemlje koje će nam pomoći, jake, poput Nemačke, koje će lobirati u ovom pravcu“, rekao je on.