Milan Antonijević: Teorije zavere ne možete sprečiti

Kada se nagomila negativna energija, trenutak je dobar za šok, a dijalog jeste šok – vidite samo koliku buru su izazvala tri sastanka u već čuvenoj slušaonici broj tri Fakulteta političkih nauka – poručuje u razgovoru za Danas direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević.

* Kada ste uputili pozive strankama vlasti i opozicije, da li ste očekivali da će zaista pristati da sednu za okrugli sto?

– Zvanični pozivi su upućeni tek kada smo obavili nekoliko konsultacija i razgovora sa svim političkim strankama, pokretima, profesorima kojima su političke nauke u krvi, sa institutima i organizacijama koje prate izbore, izborne procese i da ne nabrajam dalje. Nije ovo bio prepad, već pokušaj da se pojasni zašto je dobro da otvorimo temu izbora, više od šest meseci pre datuma kada će građani zaokruživati redni broj stranke na listićima ili ostajati kod kuće, u inostranstvu, ukoliko su napustili Srbiju zbog njene nespremnosti da se brzo menja.

U bilo kojoj zemlji nemoguće je davati politička predviđanja i znati da li će sve strane želeti da sednu za sto, zato su i bile važne temeljne pripreme. Pomalo nam je pomogla i činjenica da bi jul, kada smo sve započeli, i avgust kada su razgovori nastavljeni, bili meseci u kojima se ne bi ovoliko diskutovalo, da ne kažem, da se u tim mesecima sigurno ne bi vodio dijalog o izborima. Znate i sami da se u avgustu u Srbiji uvek provuku pojedini zakoni i sve što ne želite da izazove veću pažnju. Ovog puta smo učinili nešto drugačije, uspeli smo, uz veliku pažnju medija, ali i volju svih političkih stranaka, da pitanje uslova za održavanje izbora stavimo u prvi plan tokom leta.

* Kako komentarišete spekulacije da su razgovori vlasti i opozicije nametnuti spolja?

– Ovi razgovori su nametnuti činjenicom da se ne odvijaju u institucijama, odavno nema dijaloga u Narodnoj skupštini, i sa tim se slažu svi koji su prisustvovali dijalogu. Vašim novinarima sam pre više od pola godine rekao: „Ako dijaloga nema u institucijama, onda će ‘dijalog’ da izađe na ulice“ i to se dešava. Pokušavamo da dijalog vratimo u instituciju Beogradskog univerziteta, na fakultet koji izučava i politički život i medije, na Fakultet političkih nauka. To je logično mesto za vraćanje dijaloga kao forme u ušančeno društvo. Počinjemo od mogućeg.

Čitali smo, naravno, izveštaj Evropske komisije koji govori o neophodnosti uspostavljanja dijaloga između političkih stranaka, čitali smo i preporuke ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova, dosta je rada prethodilo pre nego što smo se upustili u neizvesnost. No, da se vratim na vaše pitanje, teorije zavere ne možete sprečiti, od Makrona, preko Metjua Palmera, EU, sve su to pojašnjenja otkud dijalog svih političkih stranaka usred leta. Očigledno je kod nas sve prihvatljivije od istine, a to je da u našoj zemlji postoji dovoljno jaka volja da se dijalog započne, od Fondacije za otvoreno društvo, koju vodim, preko Fakulteta političkih nauka, koji je učinio velike napore da ovaj dijalog uspe, do svih organizacija civilnog društva, udruženja novinara, koje su dale svoj doprinos i pomogle da se govori o konkretnim pitanjima, pa do političkih stranaka i političkih lidera koji su odlučili da sednu za taj sto, znajući da im on može naneti štetu. Verujem u sinergiju, verujem da je moguće uz velike napore postići uspeh, uspostaviti dijalog. Kada se nagomila negativna energija, trenutak je dobar za šok, a dijalog jeste šok, vidite samo koliku buru su izazvala tri sastanka u već čuvenoj slušaonici broj 3 Fakulteta političkih nauka.

* Koji od tri sastanka ocenjujete kao najuspešniji i zbog čega?

– Prvi sastanak je doveo do toga da se svi usaglase da su četiri teme koje smo ponudili ključne, a to su mediji u predizbornom periodu, finansiranje izborne kampanje, potom birački spiskovi i izborna administracija i na kraju, biračko pravo građana, tj. otklanjanje pritisaka i stvaranje uslova za slobodno davanje glasa.

Drugi sastanak je uplovio u konkretnu temu finansiranja izborne kampanje i funkcionersku kampanju, gde kao uspeh vidim to da su svi zajedno ocenili da Agencija za borbu protiv korupcije mora obavljati svoj posao. Niko nije pokušavao da opravda njihov slab rad i ocene koje su CRTA, CESID i Transparentnost dali.

Treći sastanak je otvorio tešku temu medija u predizbornom periodu, nezaobilaznu temu Regulatornog tela za elektronske medije, to jest REM-a i njihovu uspavanost tokom prethodnih izbora, otvorio je i pitanje RTS-a i ravnopravne zastupljenosti svih političkih stranaka. REM nije opravdavan i nije ocenjeno da radi svoj posao, što je, priznaćete, uspeh, ako imate u vidu da na FPN-u na sastancima sede sve političke stranke, i vladajuće, i opozicione.

Nema dovoljno prostora u Vašim novinama da opišem šta zameram nama kao organizatorima, šta bismo bolje uradili da sada, sa ovim iskustvom, ulazimo u dijalog. Neću pričati i šta zameramo strankama koje su između ovih sastanaka osluškivali sve glasove, od Tvitera, pa do drugih saveta, do jakih izjava i urušavanja dijaloga. Na trenutke nam se činilo da je nastavak nemoguć i posle prvog i posle drugog sastanka, ali smo ipak išli dalje.

* Ima li smisla organizovati novi okrugli sto posle najave Saveza za Srbiju da više neće učestvovati na sastancima?

– Razdvojio bih dve stvari, odluku o bojkotu izbora i odluku o bojkotu razgovora, sastanaka, dijaloga, kako god da u medijima nazovete ono što FPN i mi radimo od kraja jula. Bojkot izbora je pravo, o tome donosi odluku svaka pojedinačna stranka iz Saveza, kako vidim iz medija. Odluka o bojkotu sastanaka na FPN-u nije doneta, nije jednoglasna i razgovaramo i dalje sa svim članicama ovog Saveza, kao što razgovaramo i sa svim drugim strankama koje su se odazvale našem pozivu. Podsetiću, bilo je 17 stranaka za stolom 19. avgusta, 16 stranaka 9. avgusta, dok ih je, tokom prvog dijaloga, 30. Jula, bilo 14. Naglašavam da su na dijalogu uvek aktivne i stranke koje predstavljaju nacionalne manjine u Srbiji, za sada Bošnjačke i Hrvatske, što mnogo govori o želji da se stvari poprave.

Sada razgovaramo kako da nastavimo dalje, šta su nam planovi za 5. i 9. septembar, za kada smo planirali i svima najavili naredna dva sastanka, koje konkretne stvari očekujemo od svih učesnika, konkretne korake. Nikome nije lako, razumem i neodlučnost i sumnju svake stranke, ali želeli smo da se upustimo u ovaj poduhvat. Zadali smo teme, svi su se saglasili oko toga da su to osnovni problemi koji stvaraju atmosferu u kojima su izbori neravnopravni, pa da vidimo kako da izađemo do kraja sa svime. Najlakše je odustati. Nikada ne propustimo priliku da propustimo priliku, možda ovog puta ne mora biti tako.

* Savez za Srbiju je u svom saopštenju zamerio da format razgovora nije dao nikakve rezultate. Šta vi mislite o takvom stavu?

– Razumem ih, ali niko ne očekuje da u tri runde dijaloga reši sva nagomilana pitanja oko izbora, probleme koje nije sa većim uspehom razgrtala nijedna vlast, gde su se problemi samo lepili jedni preko drugih. Bilo je tu i tamo pokušaja, ali je izgleda svima teško odreći se sistema koji pred izbore daje više šahovskih figura, mnogo više čuvenih laufera, mnogo više topova, kraljica, kraljeva, a drugu stranu ostavlja sa skoro praznom šahovskom tablom.