Foto: (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC)„Sve te vodilo k meni“ pesma je koja otvara jedan od najboljih albuma Arsena Dedića pod nazivom „Provincija“. I naslov numere i ime albuma iz 1985. godine, prigodno je za ono što se dešavalo pri izboru Milana Đurića na mesto novog/starog gradonačelnika Novog Sada skoro četrdeset godina posle.
Novosadski pravnik kao prvi među jednakima zakoračio je u četvrti mandat naprednjaka na čelu vojvođanskog administrativnog centra, praćen komentarima kolega iz vlasti da je „blag i umeren čovek, jasne vizije kako razvijati Novi Sad“, ali sa druge strane i napadima koji stižu iz opozicije kako je „marioneta koja će samo da klima glavom“.
Priča je linearna, Đurić je jedan od najodanijih saradnika premijera Miloša Vučevića koji je najodaniji saradnik porodice Vučić lično. Tačka.
Pred junske izbore Đurić je bio maksimalno rastrčan. Znao je u jednom danu da se pojavi i na nekoliko mesta. Od vrtića i gradilišta do privrednih i poslovnih subjekata. Bilo je jasno da se brendira za novi mandat, odnosno prvi koji treba da odradi od početka do kraja, otkako je na ovom mestu zamenio Vučevića 2022. godine.
Ipak, naprednjački izborni inženjering strateški se dokapava na ostale političke mikrofigure daleko iza imena Aleksandra Vučića, pa javni demokratski procesi zbog toga moraju da se pretvore u fabrikovane mistike koje lutaju negde između prežvakanih telenovela i čekanja papskog belog dima.
Zaista, kako smo nakon decenija obitavanja u ovom prazniku demokratije došli do toga da leta 2024. godine na lokalnim izborima u Novom Sadu gotovo niti jedna partija, od tridesetak koliko ih je učestvovalo (kako pozicije tako i opozicije), ne obnaroduje „ovo je naš kandidat za gradonačelnika“?
Đurić čak nije bio zaslužio ni mesto nositelja liste, nego je ono pripalo doktorki Vesni Turkulov kojoj je to zapravo bila prečica za mesto direktorke Kliničkog centra Vojvodine, a ime gradonačenika ostala je tajna minut do sednice Skupštine grada na kojoj je izabran. Vau.
I konačno, na njegovom predstavljanju, predsednica Skupštine Dina Vučinić više je hvalila bivšeg gradonačelnika, Vučevića, častivši ga rečenicom „najbolji u istoriji“, nakon naravno pominjanja predsednika lično.
Đuriću koji je promenio većinu ljudi u Gradskom veću, izgleda ne ostaje puno prostora da iznenadi jer se bori sa „najboljim ikada“, a sam je najavio da će za šest meseci proveriti koliko je ko radio, pa ako neko nije zadovoljio, biće promenjen.
Iza njega kaska priča da se u svet politike vinuo iz dinamične novosadske pank scene, što je deo biografije koji ne ide uz njegove rečenice kada se dotakne raznih političkih tema, gde izražava poprilično tvrde radikalske stavove. Ipak, sigurno je da njegove izjave neće ići do tog nivoa susramlja koje recimo u narodu izazivaju rečenice Ane Brnabić ovih dana.
U novi mandat kreće nakon što se Novi Sad zadužio za 3,1 milijardu dinara kako bi poplaćao sudske troškove eksproprijacija, a „biti ili ne biti“ za njega će se desiti kada bageri krenu da grade „Novi Sad na vodi“, kojem se protivi dovoljan broj građana da nezadovoljstvo preraste u proteste.
U tim danima sigurno će mu od velike pomoći biti predsednica Skupštine koja je verovatno i postavljena na ovo mesto da se energično i beskrupulozno razračunava sa opozicijom u lokalnom parlamentu, a zlu ne trebalo i sa delom građana.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
