Foto: S. Č.Savremenici najčešće ne mogu da daju pravi odgovor. Svi oni koji su suviše blizu nečemu jednostavno nemaju pravu sliku.
O značaju te posete govoriće vreme koje dolazi. To je svakako hrabar čin i veoma značajna etapa u dijalogu Beograda i Prištine. Videlo se i čulo stanje stvari, izrečene su smernice i stavovi. Preciznije, predsednik je rekao da definitivni stav nije na stolu, kaže za Danas Milan Krkobabić, predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije, odgovarajući na pitanje da li je poseta predsednika države Kosovu bila istorijska i zašto. Predsednik PUPS je intervju za štampano izdanje Danasa dao prilikom nedavne posete redakciji našeg lista zbog Fejsbuk intervjua, u kome je odgovarao na pitanje građana sa ove društvene mreže.
Na pitanje koje smernice je predsednik dao u govoru pred Srbima na KiM, Krkobabić navodi da je to spremnost da se razgovor, o ovom decenijskom, pa i vekovnom problemu za Srbiju, nastavi.
– Da ne postoji „zakucano“ rešenje, do njega mora da se dođe dijalogom. Rešenje treba da bude prihvatljivo za obe strane, ali i za međunarodnu zajednicu.
* Predsednik je nedavno rekao da se zalaže za razgraničenje. Kako ste vi to shvatili? Šta to znači?
– Tumačenje samog pojma „razgraničenje“ je gubljenje vremena. Bitna je suština. A to je da se u otvorenom dijalogu traži primereno rešenje, o čemu će se izjasniti građani Srbije. Trajanje dijaloga i ishod je nešto na šta ja u ovom trenutku nemam valjan odgovor. PUPS, kao državno i nacionalno odgovorna partija, u prvi plan ističe zaštitu imovine građana, pravnih lica, države Srbije i Srpske pravoslavne crkve, kao i zaštitu svih ljudskih prava naših sunarodnika koji tamo žive.
* Mislite li da je rešenje blizu ili, kao što kaže predsednik, rešenja nema?
– Većina savremenika nije svesna događaja, niti ih vidi na pravi način. A naročito oni koji nemaju sve bitne informacije.
* Imate li vi informacije?
– U ovom momentu mnogi, pa i ja, nemamo i ne možemo imati informacije kojima raspolaže prvi čovek ove zemlje. To je logično.
* Ima li ih predsednica Vlade?
– To je pitanje za predsednicu Vlade.
* Slažete li se s predsednikom, koji kaže da je Milošević bio veliki lider sa najboljim namerama, ali da su rezultati bili loši?
– Ocenu o Miloševiću daće politička istorija i to posle neophodne istorijske distance, kada više ne bude političkih savremenika. Kada se isključe navijači i protivnici.
* Kako penzionerima objasniti da se penzije neće korigovati dva puta godišnje i na osnovu inflacije nego u zavisnosti od procene budžetskih sposobnosti države? Da li to znači da penzije prate plate?
– Odluka o prestanku umanjenje penzija je veoma dobra. Sve ostalo, korekcije, inflacija, budžetske procene deo su dnevnopolitičkih računica. Ključno pitanje je reforma penzionog sistema. PUPS je pokrenuo društveni dijalog o nužnosti te reforme i očekujemo da bude prihvaćen. Ilustrativna je izjava resornog ministra da „nema ko da radi“. Ako je tako – ko će uplaćivati doprinose? I sada država iz budžeta daje trećinu potrebnog novca za isplatu penzija. To zahteva novi pristup penzijsko-invalidskom osiguranju.
* Gde se uklapa ova odluka Vlade u tu reformu penzionog sistema? I treba li penzioneri da se zabrinu ako im se kaže da će korigovanje penzija zavisiti od procene ima li novca u budžetu?
– Ova odluka Vlade otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili ne i koliko.
* Jeste li to sve rekli resornom ministru, Vladi i vladajućoj partiji?
– PUPS je pokrenuo dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i konačno rešenje. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi. To je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Srbije.
* Ali konačnu odluku donosi većina od 126 poslanika. Kada bi zakon mogao da bude donet?
– Teško je u ovom trenutku to predvideti. PUPS je svojom političkom inicijativom pokrenuo široku javnu raspravu. Za usvajanje te inicijative potrebno je 126 poslanika, a PUPS ima devet.
* Ako većina ne prihvati vaš stav, koji je vaš naredni korak?
– I dalje aktivno političko delovanje. Mi smo pouzdan i konstruktivan deo vladajuće koalicije i pružena nam je mogućnost da predlažemo rešenja. Napominjem da svaki čovek koji upre prstom u nekoga i očekuje da taj nešto uradi, mora da se zapita da li taj neko ima objektivne mogućnosti za tako nešto.
* Očekujete li vanredne parlamentarne izbore i zbog čega bi oni mogli da budu raspisani s obzirom da vlada ima stabilnu većinu?
– PUPS je od 2008. do 2012. godine bio deo vladajuće koalicije koja je imala 128 poslanika. Naše prisustvo u toj koaliciji je bila nužnost. Sadašnju vladajuću koaliciju predvodi Srpska napredna stranka, koja sama ima potrebnu većinu od 126 poslanika. Nesporna je spremnost predsednika SNS Aleksandra Vučića da deo odgovornosti prepusti i koalicionim partnerima, iako mu to nije bilo neophodno. PUPS je preuzeo deo odgovornosti. Naša politička svest nas upućuje da radimo najbolje što možemo i budemo korektan partner. Naš uticaj na odluke da li će biti vanrednih izbora ili ne – nije veliki, ali smo uvek spremni da učestvujemo na izborima.
* Samostalno ili ne!? Imate podršku od oko dva odsto.
– Nije dva, sva istraživanja nam govore da se podrška PUPS-u kreće od 3,1 do 3,5 odsto. Na lokalnim izborima u Majdanpeku smo drugi predali listu. To govori o dobro organizovanoj mreži 159 opštinskih odbora koje PUPS ima. Osvojili smo 3,1 odsto, a pre toga u Mionici 2,5, u Kovinu 4,9 itd. Odluka o koaliciji ili samostalnom izlasku na izbore? Izbegavamo da prejudiciramo rešenja, jer to ne zavisi isključivo od nas, već i od ključnog koalicionog partnera.
* Poznavali ste Dragana Đilasa u vreme dok je bio na vlasti i znate kako funkcioniše jer ste bili zamenik gradonačelnika Beograda. Kako se Đilas snašao u opoziciji? Osnovan je savez za Srbiju. Kako vi vidite taj savez?
– Jedna od suštinskih odrednica PUPS-a je da se ne bavimo drugima, već da radimo svoj posao. Načelno, nezavisno od postojeće partijske konstelacije, smatram da je dobro da na političkoj sceni Srbije imamo partije koje uživaju poverenje građana, njihovo idejno, programsko i akciono takmičenje. A građani biraju.
* Imamo li otvoreno takmičenje kada se opozicija žali da nema pristup javnom servisu i ostalim medijima?
– Opozicija će uvek reći da nema uslove, a vlast da to nije tačno. To nije ništa čudno. Sećam se intervjua koji je Nikola Pašić, pred kraj života, dao Politici. Čovek, iza koga su ostali Timočka buna, balkanski ratovi, Veliki rat, ideja jugoslovenstva ovaploćena u Kraljevini SHS, na kraju životnog puta rezignirano svodi svoj i srpski politički bilans, jednostavno i ogoljeno: „Dole kralj! Dole Vlada! Vratite pare, lopovi!“ To je vikao on dok je bio opozicija, to su vikali njemu kada je bio na vlasti. Razmišljam da li se mi menjamo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
