Milan Lapčević: Marginalizovani su verni članovi DSS

U DSS međutim tvrde da je odluka Lapčevića da napusti stranku u direktnoj vezi sa gubitkom funkcije potpredsednika.

* Da li ste napustili DSS samo zato što ste ostali bez funkcije u stranci?

– Naravno da to nije tačno jer je skupština stranke bila pre godinu dana. Da sam time bio pogođen, valjda je trebalo još tada da je napustim. Odlazak iz DSS ima veze sa nesnalaženjem i izostankom vizije i želje da se oživi DSS, sa potpunom centralizacijom stranke i apsolutnom nebrigom za lokalne odbore, sa rasturanjem poslaničkog kluba i raspuštanjem niza odbora. Ima veze sa isključivanjem ili marginalizacijom starih, uglednih i prepoznatljivih, izgrađenih, vernih članova i funkcionera stranke.

* Kažete da se DSS danas razlikuje u odnosu na onaj DSS od pre 10 ili 15 godina i da u organima stranke nema ljudi van Beograda. Šta pod tim podrazumevate?

– Sve primedbe na unutrašnju organizaciju stranke i nedostatke rekao sam direktno predsedniku, ne bih dalje o tome. Jedna od stvari je da u vrhu stranke po prvi put nema nikog iz regiona Jugoistočne Srbije

* U DSS međutim tvrde da ne govorite istinu jer su dvojica potpredsednika iz unutrašnjosti, kao i da Statut stranke nije menjan još iz vremena Koštunice.

– Tačno, jedan potpredsednik je iz Čačka – Zapadna Srbija a jedan iz Velike Plane, nadomak Beograda. Ne bih rekao da je to dovoljno i da je to poštovanje prema velikom delu biračkog tela.

* Niste nešto bili glasni kada je iz stranke isključena Sanda Rašković Ivić, koja je DSS uvela u parlament i kada je rasturen poslanički klub DSS.

– Naravno da nisam ćutao. Bile su žestoke rasprave sa predsednikom, ali to nije išlo u javnost jer ja nisam čovek koji želi bilo šta da uradi što bi štetilo stranci. Kažem da sam ukazivao da rasturanje poslaničkog kluba nije dobro i molio da se to ne radi. A daleko od toga da sam u tome i sam učestvovao.

* Kakvu sudbinu DSS prognozirate u budućnosti na čelu sa Milošem Jovanovićem i ljudima kojima se on okružio?

– Bilo bi licemerno da bilo šta ružno govorim o DSS, sve prethodno izrečeno su načelne primedbe i različita gledišta. Politici i ideologiji DSS želim da dobije adekvatno mesto koje joj s pravom pripada, a DSS kao stranci da prevaziđe trenutne teškoće.

* Rekli ste da ćete zadržati poslanički mandat i da nećete ulaziti u neki poslanički klub. Da li ipak razmišljate o ulasku u neku regionalnu stranku koja će se baviti situacijom na jugoistoku Srbije?

– Takva stranka ne postoji, a postoji ogromna potreba za autohtonom regionalnom strankom ili pokretom. Radiću sa ljudima istog razmišljanja da se to desi i da se takva organizacija bori protiv centralizacije zemlje koja je pogubna po budućnost Srbije. Taj proces godinama i decenijama traje, sve institucije su u Beogradu, ukidaju se čak i regionalne ispostave državnih kompanija uz izgovor „da je tako bolje“, nude nam se najprostija i najmanje plaćena radna mesta, a menadžerske pozicije ljudima u centrali, jer oni „znaju“, „oni su sposobni“ i „tako je efikasnije“.

* Na šta konkretno mislite?

– Bezbroj je primera – centralizovan je EPS, Telekom, Regionalna komora je sada ispostava, Radio Niš kao najstariji medij je ugašen, ne postoji, ali zato postoje tri programa Radio Beograda plus Beograd 202, isto toliko radio i TV programa na prostoru AP Vojvodina, naravno o trošku svih građana Srbije, pa i nas iz Niša i juga Srbije. Sada zaposleni u EPS ili Telekomu u Nišu moraju za sve da pitaju nekog u Beogradu ali i da od istih traže, recimo, toalet papir ili papir za štampanje i spajalice, da im pošalju iz Beograda, ili da odvezu auto u Beograd na popravku i registraciju. Apsurdno, zar ne? Ali to je naša realnost. Nije ideal da svi Srbi žive ispod jedne, beogradske, šljive već da svako živi ispod svoje šljive, da živi pristojno i dostojanstveno i da ne bude građanin drugog reda, da ima jednake ili približno jednake šanse i mogućnosti za život kao i ljudi koji žive u Beogradu ili bilo kom drugom delu Srbije…

* Kako vam se čini što su se gotovo sve opozicione stranke u vašem Nišu okupile oko odbrane niškog aerodroma?

– Zemlja je u velikim problemima, pod velikim pritiscima i svaki mudar i odgovoran čovek bi morao da radi na smanjenju unutrašnjih tenzija i na nacionalnom konsenzusu oko najbitnijih, životnih pitanja za državu. Za sve Nišlije je aerodrom važno pitanje, kako za obične građane, tako i za pristalice opozicionih ali i za pripadnike vladajuće stranke, bez izuzetka. Mislim da nam nije potrebno dizanje tenzija, već, naprotiv, treba nam politički i građanski dijalog, da razgovaramo i međusobno se uvažavamo, da budemo složni oko naših lokalnih interesa i da u poštenom i korektnom dogovoru sa Vladom dođemo do najboljeg rešenja za aerodrom koji će uvažiti interese i Nišlija i države. Vrlo lako se može napraviti procena dosadašnjih ulaganja grada i države i jednostavno rešiti odnos u budućem vlasništvu ako postoji dobra volja za to a moralo bi da je ima. Niš je godinama izdvajao iz svog budžeta da održi aerodrom u životu nauštrb novih ulica, vodovoda, kanalizacije, vrtića. Pošteno bi bilo da se to nadoknadi od strane države.