Milan Protić: SNS vodi politiku kakvu je vodio DOS

Ostavite komentar


      1. Vi ste Vas, verovatno, vec pojeli?! Nisam mogao da verujem da u Srbiji postoji ovolika borba „sendvicara“?! Kao sto je svinjama kukuruz glavno „pletezno“ sredstvo, sendvici su glavna moneta nekih ljudi. Prijatno, podrignite da ne biste „pustili goluba?!

    1. Zay……..bo nas internet totalno. Pre novina na internetu nijedan od ovih ne bi ni pogledo Danas. Na stranu što jedno 90% tekstova nisu u stanju da shvate. Ali pošto je to besplatno, uneređuju se po njemu svaki dan. Još dobiju i sendvič, eventualno. Ma idddddi begay…………………………………

    2. milance poznatiji kao Samostalna Trgovinska Radnja (STR) protic, je kao sto mu i sam nadimak kaze (a za sta je iskoriscena ‘igra reci’, bolje receno igra slova, i u konkretnom slucaju na skracenicu ST od srednjeg imena (Stojan) dodato slovo R uz promenu znacenja prethodna dva) prapreletac prve kategorije !! Za sve vas koNpletne idiJote koji to ne znate, poruka: Iznabijam vas sve bas na crven ban a ako treba, iako sendvice generalno ne volim, mogu i da vas sve pojedem u istom!

    3. Momci vi ste verovatno mladi pa ne shvatate da je gdin Milan St Protić u pravu 99%, jer je zaboravio da kaže da Vatikan i komunisti ne priznaju Republiku Kosovo,
      jer bi onada dali pravo da se i Republika Srpska poziva na pravo na samoopredelenje i ujedinjenje sa Srbijom !

  1. Nemoguće je povlačiti paralele između ovog i bilo kog drugog režima u Srbiji, ikad. Najviše liči na vreme koje je obeležio Milošević, sa svojim satrapima (uostalom, upravo njegovi učenici-naslednici su na vlasti) ali se bitno razlikuje zbog jedne osobine. U vreme Miloševićevskih krimi-ludačkih poteza makar jedan deo (mali doduše) je imao oslonac na pravu i moralu, sada je sve podređeno kriminalu bez i trunke empatije sa bilo kim ili čim …

  2. Potpuno tacno, ali nasledje titoizma je opste prisutno, cak bih rekao da bas cveta u danasnjim ‘opozicionim’ partijama.
    Iskreno sumnjam da je Srbija sposobna da ima taj iskorak, a cini mi se da je ta linija ‘srednjeg kursa’ ono sto je krajnji domet Sribije.
    ‘Stabilokratija’ – ‘srednjeg kursa’, ako potraje, neminovno dovodi i do promene kursa. To ce se neminovno desiti, slabljenjem Rusije, razvojem tehnologije i ekonomskim pritiscima. Zato je stabilnost, pa makar i u diktaturi (inace ja ovaj rezim ne racunam u diktatorski, on je populisticki), jedini put za Srbiju.
    Narod Srbije je vec napravio nekoliko fatalnih gresaka i to je doslo je na naplatu. Da li Srbija ima buducnost – ne. Da li ce Srbija opstati – ne kao samostalan faktor. Greske se, jednostavno, ne mogu ispraviti.
    Istina, nestanak Srbije sa scene ce se pokazati kao blagotvoran za njene gradjane. Mozda, ako tada jos bude bilo svesti o necemu sto se zove Srbija, mozda ce tada ti bogatiji i pametniji gradjani moci da naprave nesto sto ce se zvati Srbija i sto ce biti na zdravim nogama.
    Ova danasnja Srbija, ona je sve samo ne Srbija – ovo je danas truli les komunisticke Jugoslavije, koji smrdi do neba i samo ceka da komsije pozovu djubretare da ga odnesu… Toliko o titoizmu!

  3. Ovde, samo u ovom tekstu, dve izjave, jedna naspram druge…

    1. Nema iskoraka – možda nema ni prostora za to – ali primećujem nedostatak hrabrosti političkih elita u Srbiji da izađu iz začaranog kruga titoističkog nasleđa
    Okej, potpuno se slazem sa covekom…. Onda, tri recenice kasnije…

    2 ….ako je status Kosova došao dotle da se samo postavlja pitanje da li će Srbija pristati na samostalnost i državnost Kosova, izgleda mi prirodno da se to balansira sa pravom Srba u Bosni i Hercegovini na samoopredeljenje. Isto onako kao što to pravo uživaju Albanci“

    Zacaran krug titoistickog nasledja ?
    Yes, indeed, potvrdjen bas ovde…

    1. Eh, jeste – opet ta Jugoslavija, a govorimo o Srbiji.
      Kao sto rekoh, mi zivimo na lesu Jugoslavije koja se lazno predstavlja kao Srbija…
      Ni jedan cenjeni gospodin Protic nije sposoban da se izdigne iznad toga… Na zalost…

  4. Milan P. je, uz Čedu J. biznismena, bio prvo veliko razočaranje posle pada Miloševićevog režima. Kažu da je kao ambasador Srbije u SAD stranke dočekivao kaubojski, sa nogama na radnom stolu. Srećom, brzo je smenjen sa te važne funkcije. Najveća zasluga mu je, izgleda, što je praunuk Stojana Protića. (Pradedin, a ne očev inicijal uzima za srednja slova – Milan St. Protić (!?))

    1. Potpuno ste u pravu. Preci se verovatno u grobu okrecu i „pene“ od besa. Inace, kada ga je DOS kandidovao za ambasadora u SAD, bio je toliko idusevljen da je u prolazu kroz MSP nosio kaubojska cizme i sesir. Nije se valjda dosetio da unajmi i nekog dorata pa da, onako, sa njim useta u zdanje u Kneza Milosa. Niko nije smeo nista da im kaze. Njegova buduca sekretsrica je zaboravila poverljivi materijal u tsksiju. Ali, posto su bili „revolucionari“ to se nekako zaboravilo. Kad se setim tog vremena?! Unistavali su sve ono sto je izgradjivano u prethodnih 70 godina. Danas ta ustanova podseca na „Zadrugu“, a veliki doprinos je tom „ugledu“ dao i gosin Protic. Ali, eto, i dalje nize uspehe. I DW ga je pozvao da se oneredi po svojoj drzavi.

  5. Milan St. Protić bi trebalo da se bavi introspektivom sopstvene ličnosti i dela i promišljanjem koliko nas je ON lično, kao jedan od najuglednijih članova DOS-a, doveo u situaciju da 2012. na vlast dodju preobuceni radikali i umiveni socijalisti. A ako sam ne shvata ili to negira, ja ću mu reći: njegova krivica je lavovska! Bio je u prilici da nešto menja ali se prodao za „kilo kavurme“. I znate kako, neuki glasači radikala gutaju vodjin salto mortale, demokratski ne gutaju ni posipanje pepelom.

Ostavite komentar


Politika

Naslovna strana

23. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ana Ćurčin, muzičarka

Danas predstavlja pokušaj objektivnosti i relavantnosti prema nekakvoj istini koja bi trebalo da bude jedna vodilja kada je žurnalistika u pitanju.