Ko štiti Milana Radoičića: I da li Srbija sarađuje sa Kosovom u slučaju Banjska?

To su, već godinu dana, jedine mere državnih organa Srbije protiv Milana Radoičića, bivšeg potpredsednika Srpske liste koji je javno preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj.

Vlasti u Srbiji odbijaju da Radoičića izruče Kosovu i poručuju da će mu suditi „srpski sudovi“, dok ih kosovski zvaničnici optužuju da mu pružaju zaštitu.

‘Radoičić se redovno javlja policiji’

Viši sud u Beogradu, koji je izrekao mere Radoičiću, za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da ih on poštuje i da se redovno javlja u nadležnu policijsku stanicu.

Mere se, kažu u sudu, produžavaju na svaka tri meseca.

Poslednji put su protiv Radoičića produžene početkom jula.

Gde Radoičić trenutno boravi u Srbiji, međutim, nije poznato.

Policija do objave teksta nije odgovorila na pitanja RSE, a na telefonske pozive nije odgovarao ni Goran Petronijević, Radoičićev advokat.

‘Miljenik vlasti’

Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Radoičića opisuje kao „miljenika“ vlasti Aleksandra Vučića.

„Na osnovu toga da i dalje nemamo ozbiljniji sudski postupak protiv Radoičića u Srbiji, sve ukazuje da je on pod zaštitom države“, dodaje on za RSE.

Radoičiću je, odlukom suda u Beogradu, zabranjeno i da se vrati na Kosovo, gde je 24. septembra 2023, prema sopstvenim rečima, organizovao napad u kojem je ubijen jedan kosovski policajac, a tri povređena.

Potom su u razmeni vatre ubijena tri napadača srpske nacionalnosti.

Na Kosovu bi ga čekalo hapšenje po optužnici podignutoj protiv njega i još 44 osobe.

Tereti se za terorizam i teška dela protiv ustavnog poretka Kosova – odnosno, da je „šef terorističke grupe“ koja je pokušala da sever Kosova, naseljen srpskom većinom, nasilno i pod teškim naoružanjem pripoji Srbiji.

Prvo ročište najavljeno je za 25. septembar.

Zvanični Beograd ovaj proces na Kosovu ignoriše.

A u Srbiji optužnica za Banjsku još nije podignuta, iako je pre gotovo godinu dana otpočeta istraga.

Srbija, koja državu Kosovo, niti njene institucije ne priznaje, i krivična dela kvalifikuje drugačije od zvanične Prištine.

‘Istraga u toku’

Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu za RSE navodi da je istraga još u toku.

Kako kažu, u saradnji sa drugim državnim organima, utvrđuju se sve činjenice i okolnosti „u vezi sa kritičnim događajem u Banjskoj“.

„Po okončanju istrage, javnost će biti obaveštena o odluci tužioca“, dodaju u odgovoru.

Radoičić, kako kažu, ima status osumnjičenog.

Na teret mu se stavljaju tri krivična dela – među kojima su nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti.

Ostali osumnjičeni su NN lica.

Radoičić je u svom iskazu pred Tužilaštvom, 3. oktobra prošle godine, negirao krivicu.

Međutim, prethodno je u javnom pismu koje je pročitao njegov advokat Goran Petronijević, priznao odgovornost za napad u Banjskoj – da ga je lično organizovao i u njemu učestvovao, negirajući umešanost države Srbije u to.

Radoičić je u tom pismu naveo da je u Banjsku došao radi „pružanja otpora“ vlastima Kosova i „zaštite“ srpskog naroda.

Da li Srbija sarađuje sa Kosovom u slučaju Banjska?

Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi i da se preko Ministarstva pravde Srbije obratilo EULEX-u (Misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu).

Tražili su da im se dostavi kompletna dokumentacija u vezi sa slučajem Banjska.

„U cilju pružanja pravne pomoći, zatraženo je dostavljanje zapisnika o uviđaju, fotodokumentacije, obdukcionih zapisnika svih preminulih lica, lekarski izveštaji svih povređenih“, nabraja se u odgovoru Tužilaštva.

Kako dodaju, traženi su i zapisnici o veštačenju oružja i municije i eksplozivnih naprava, kao i zapisnici o saslušanju okrivljenih i ispitivanju svedoka.

„Dokumentacija do danas nije dostavljena tužilaštvu, niti je stigao bilo kakav odgovor od strane EULEX-a“, zaključuje VJT u odgovoru za RSE.

Ministarstvo pravde Kosova je ranije navelo da je taj zahtev Srbije u suprotnosti sa kosovskim zakonima.

Istakli su i da Kosovo nikada nije dobilo odgovor od Srbije, „za predaju zločinaca kako bi bili privedeni pravdi“.

Zvanični Beograd je još ranije odlučio da ne postupi po Interpolovoj poternici protiv Radoičića koja je, na zahtev Prištine, podignuta u decembru 2023.

Čelnici Srbije poručivali su da je njegovo izručenje „nemoguće“, te da će se svi sudski procesi voditi „pred domaćim sudovima“.

Upitan o kosovskoj optužnici za Banjsku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom obraćanja javnosti 13. septembra rekao da srpski organi sprovode svoju istragu.

Naglasio je i da za Srbiju slučaj Banjska „nikako nije terorizam“.

A da pozove na odgovornost sve učesnike napada, od Srbije traži i američki Stejt Department.

U ranijem odgovoru za kosovski servis RSE, Stejt Department je naveo da što se tiče kosovske optužnice, SAD podstiču poštovanje sudskog procesa i vladavine prava, kao i strpljenje, dok se taj složeni slučaj rešava u sudovima.

„Sjedinjene Države nastavljaju da snažno podržavaju vladavinu prava, jednaku pravdu i dobro upravljanje na Kosovu“, zaključili su u odgovoru.

Da li Radoičića štiti BIA?

Zvaničnici Kosova, na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem, izjavljivali su u proteklih godinu dana da Milan Radoičić u Srbiji održava sastanke sa pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Na pitanje RSE da prokomentarišu navode Prištine, BIA nije odgovorila.

Da li Srbija „štiti“ Radoičića – ne odgovaraju ni Vlada Srbije i kabinet predsednika Aleksandra Vučića.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da bi, s obzirom na obim akcije, broj ljudi, količinu i vrstu naoružanja koja je korišćena u Banjskoj „bilo veoma teško zaključiti ili poverovati“ da bezbednosne službe Srbije nisu imale informacije o toj operaciji.

„Posebno što bi takva akcija, kao što i jeste, imala veliki bezbednosni i politički značaj i posledice po Srbiju i vlast Aleksandra Vučića“, dodaje on.

Smatra i da bi „da postoji demokratski sistem“, tužilaštvo i pravosudni organi Srbije do detalja istražili Banjsku.

Istragu bi, kako navodi, trebalo da vodi i parlament – u odborima za kontrolu službi bezbednosti i unutrašnje poslove.

Ceo tekst čitajte na sajtu Radio Slobodna Evropa.