Novi američki ambasador u Srbiji, Kristofer Hil, je čovek ogromnog iskustva i uticaja koji prevazilazi ulogu prosečnog ambasadora i linije njegovog delovanja biće da Srbija malo više gleda na situaciju u svetu u skladu sa američkim pogledom na taj svet, iako Beograd već dugo iščekuje novi pogled iz Vašingtona, koji bi joj omogućio da lakše nastavimo evropske integracije i ekonomski razvoj, kažu sagovornici Danasa komentarišući poruke koje je poslao Hil u kolumni za „Tampa Bay Times“.
On je između ostalog naveo da je njegov zadatak u Srbiji da se pronađe zajednički jezik i gleda u budućnost.
Milan St Protić, bivši ambasador u Vašingtonu, se nada da su njegove izjave i namere iskrene i da će zaista raditi kako najavljuje.
– S obzirom na to da je on dugogodišnji dioplomata i više od toga, kreator američke spoljne politike, svojevremeno desna ruka Ričarda Holbruka trebalo bi imati dozu sumnje u odnosu na to, i čekati da se vidi kakvi će njegovi potezi biti. On je sad postao deo administracije koja je u mnogo čemu nastavak administracije Demokratske stranke pod Bilom Klintonom i njegovom ženom. I u tom pogledu otprilike znamo šta možemo da očekuje i kakav stav američkog ambasador, kova kakav je Kris Hil, nam predstoji. Jer on nije običan diplomata, ambasador. On je čovek ogromnog iskustva i ogromnog uticaja koji prevazilazi ulogu prosečnog ambasadora, čak i američkog. U odnosu na prethodne ambasadore Amerike, mislim da on nosi veću težinu čak i od svojevremeno Kamerona Mantera – ukazuje Protić.
Kako dodaje, njegov dolazak u Beograd treba vezivati za postavljanje Gabrijela Eskobara na mesto glavnog američkog pregovarača za Zapadni Balkan.
– Jer se njihove karijere prepliću. I išle su uporedo, jer su pripadali istoj administraciji. Bili su veoma umešani u događaje na Balkanu devedesetih godina i važe za ljude koji poznaju ovaj deo Evrope. Postavio bih tu mali znak pitanja kod toga koliko poznaju, ali takav ih glas bije i u Americi i ovde. Rekao bih da je to tandem dvojice veoma iskusnih i veoma različitih diplomata koji se veoma dobro dopunju. Kao u našoj narodnoj pesmi:“Što popusti deli Radivoje, to dočeka dijete Grujica. Tako bih opisao odnose, karaktere i uloge njih dvojice – kaže Protić.
Upitan, kako će aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, ili eventualno novi posle izbora da se nosi sa njima, odgovara da nema nikakav savet za prvopomenutog, osim da odstupi sa vlasti na izborima ili bez izbora svejedno, samo da se skloni.
– A za eventualno budućeg predsednika Srbije moj je savet da se naoruža ogromnim znanjem iz prethodnih vremena i to u dubinu ne samo po površini. I da bude spreman i potkovan sa dvojicom tako iskusnih i uticajnih ljudi – navodi naš sagovornik.
Dragomir Anđelković, politički analitičar za Danas kaže da Srbija već dugo isčekuje novi pogled iz Vašingtona, jer bi nama sigurno bilo mnogo lakše i da nastavimo evropske integracije i ekonomski razvoj, ako bi Amerika promenila stav prema nama.
– To bi podrazumevalo ponudu Vašintona za neko kompromisno rešenje. Teško je reći šta je to, ali svakako ne prihvatanje da je Kosovo nezavisno bez na primer podele. I to bi svakako podrazumevalo drugačiji odnos prema BiH i makar uvažavanje osnovnih dejtonskih principa. Sumnjam da u Americi postoji spremnost za takav kopernikanski obrt. Stoga ostaje mnogo problema u našim odnosima. Jer Srbija pored svega i balansira jer je ugrožena i po pitanju Kosova i Republike Srpske – kaže Anđelković.
Na konstataciju da zajedničkog jezika ne može da bude, on odgovara da možda može da bude dogovora o modelu nekonfrontiranja.
– A to je da Amerika shvata našu poziciju da je naš nacionalni interes da balansiramo. S druge strane, Beograd neće ništa preduzimati što bi Amerikancima pravilo veće probleme. To bi bio dogovor o zamrzavanju odnosa u regionu. Niko ne radi ništa što bi naše interese ugrozilo a mi ne ugrožavamo tuđe interese i ostavlja nam se mogućnost da balansiramo – objašnjava Anđelković.
Upitan da li je to moguće u ovim međunarodnim okolnostima, kaže da se u ovim okolnostiam dodatno vidi, da bi Srbija, kada bi se okrenula protiv Rusije samo sebi nanela štetu.
– To bi bila i nacionalna kapitulacija jer nam niko ne nudi garancije da Kosovo neće ući u UN, da neće biti novog procesa priznanja i da neće biti novih pritisaka na Republiku Srpsku. A ruska podrška, koliko god bila manja, ipak je jedina uz kinesku – kaže Anđelković.
A bivši ambasador Srbije u Vašintonu Ivan Vujačić navodi da je ovo Hilova uobičajena diplomatska izjava u kojoj je stavio naglasak na kooperativnost dve države u svim oblastima i u kojoj navodi da će gledati da tome da svoj doprinos.
– Naravno da se diplomatski razgovori dvijaju van medija. Kroz tu komunikaciju će želeti da omogući da Srbija malo više gleda na situaciju u svetu u skladu sa američkim pogledom na taj svet i deluje u tom pravcu. To je linija njegovog delovanja – zaključuje Vujačić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.