foto FoNet Milica VučkovićOvo nije Srbija. Ovo je Republika Srbija. Ova država nije naslednica Karađorđeve i Miloševe Srbije. Kneževine i Kraljevine, napisao je istoriča Milan St. Protić u autorskom intervjuu za NIN.
On dodaje da je još manje u kontinuitetu sa onom državom Stefana Prvovenčanog krunisanog zapadnom krunom, davne 1217.
„Jer, da je taj kontinuitet uspostavljen, to bi bilo zapisano u preambuli Ustava. Tome preambula služi. Njen je smisao u proklamovanju istorijskog i vrednosnog konteksta na kojem ustav počiva. Samo su državni simboli, naknadno, nakalemljeni. Kao smokvin list preko novokomponovane golotinje“, ističe Protić.
Prema njegovim rečima, dakle, ni u ustavnopravnom, ni u političkom, ni u nacionalnom smislu, nije napravljena kopča izmeću današnje Republike Srbije i istinske srpske države od pre prvodecembarskog akta 1918.
Ova, Republika Srbija, kako navodi, proistekla je iz Socijalističke (Narodne) Republike Srbije, jedne od šest federalnih jedinica u okviru FNRJ, SFRJ, SRJ i SCG.
„Današnja Srbija je preuzela svoju državnost upravo od tih tvorevina što su proistekle iz komunističke revolucije 1944/45. Otud joj naziv, otud joj autonomne pokrajine, otud joj većina važećih zakona, institucija, mentalitet građanstva. Iz toga dolaze i njeni argumenti u međunarodnim odnosima, raspadu Jugoslavije i pogled na problem Kosova i Metohije. Sve je to produžetak brozovštine, malo lepše upakovane“, piše Protić.
Dodaje da, ipak, jedna činjenica stoji.
„Republika Srbija ne bi nastala kao nezavisan i suveren subjekt da se nije Crna Gora otcepila 2006. Mi bismo i dalje živeli u nekakvom (kon)federalnom provizorijumu nalik tzv. državnoj zajednici. Ovdašnji narod nikad nije dobio priliku da se izjasni u kakvoj zemlji želi da živi. O njegovoj sudbini odlučivali su drugi. Republika Srbija je rođena iz iznudice, ne iz narodne volje. Tragedija i sramota, u jedan mah“, piše on.
Dalje u tekstu dodaje da kakvi smo mi, takva nam je i država.
„Haotična, neuređena, korumpirana, trošna. Nema te javne ustanove koja nije zloupotrebljena, unižena, obesmišljena. Nosioci vlasti, jedni, drugi, treći, sve gori od gorih. Ovi sadašnji daleko najgori. Dostojanstveniji nam je parlament bio za vreme srpsko-turskog rata 1876. i u doba donošenja ustava 1888, kad je pet šestina poslanika činilo nepismeno seljaštvo, nego što je danas“, navodi se u autorskom tekstu.
Ceo tekst pročitajte u novom broju NIN-a ili na njihovom sajtu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
